1Een psalm van Asaf.
O God, ongelovigen zijn bij ons binnengedrongen
en hebben uw heiligdom, de tempel, onteerd.
Zij hebben Jeruzalem vernield.
2De dode lichamen van uw dienaren
hebben zij als voedsel aan de vogels gegeven.
De wilde dieren hebben de lijken
van uw volgelingen te eten gekregen.
3Zij hebben hun bloed als water laten weglopen rondom Jeruzalem.
Niemand heeft hen begraven.
4De omwonenden spreken smalend over ons.
Onze buren bespotten ons en maken ons belachelijk.
5Hoelang moet dit nog duren, Here?
Hoelang zal uw toorn op ons blijven?
Uw jaloezie branden als een vuur?
6Vier uw toorn maar bot op de volken die U niet willen kennen,
over de landen waar men U niet eert en aanroept.
7Die hebben uw volk onder de voet gelopen
en Jeruzalem verwoest.
8Laat de zonden van onze voorouders
niet op onze hoofden neerkomen,
kom naar ons toe met uw vergeving en liefde,
wij zijn zo zwak geworden.
9O God die ons bevrijdt,
help ons toch ter wille van U Zelf.
Verlos ons
en doe onze zonden weg ter wille van uw naam.
10Dan kunnen de heidenen tenminste niet zeggen:
waar blijft hun God nu?
Toon ons hoe U wraak neemt op deze heidenen
wegens de dood van uw volgelingen.
11Luister naar het zuchten van de gevangenen,
red hen die ten dode zijn opgeschreven,
red hen door uw sterke arm.
12Straf de buurlanden zevenvoudig
voor de spot die zij met U dreven, Here.
13En wij—uw volk, dat door U wordt geleid—
zullen U altijd loven en prijzen.
Onze kinderen en kleinkinderen
zullen spreken over uw grootheid.
Псалам 79
Псалам Асафов.
1О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
Опоганили су Дом твоје светости,
Јерусалим учинили рушевином!
2Мртва тела твојих слугу
као храну птицама небеским су дали
и зверима земаљским тела твојих верних.
3Крв њихову излили су око Јерусалима
као да је вода, и нико их сахранио није.
4Својим комшијама постали смо ругло,
на подсмех смо и на презир својој околини.
5Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
6Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
и на царства која твоје име не призивају!
7Јер они су прождрали Јакова
и насеље му уништили.
8Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
Милосрђем својим пресретни нас
јер смо у великој беди!
9Помози нам, о, Боже спасења нашега!
Избави нас ради свог имена славног!
Опрости нам грехе наше због имена свога!
10Зашто да туђинци кажу:
„Где је њихов Бог?“
Дај да нам очи виде освету међу народима
због проливене крви слугу твојих.
11Нек пред тебе допре јецај заточених,
па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13А ми, твој народ и стадо твоје паше,
у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
сваком нараштају!
