Het Boek

Psalmen 79

1Een psalm van Asaf.

O God, ongelovigen zijn bij ons binnengedrongen
en hebben uw heiligdom, de tempel, onteerd.
Zij hebben Jeruzalem vernield.
De dode lichamen van uw dienaren
hebben zij als voedsel aan de vogels gegeven.
De wilde dieren hebben de lijken
van uw volgelingen te eten gekregen.
Zij hebben hun bloed als water laten weglopen rondom Jeruzalem.
Niemand heeft hen begraven.
De omwonenden spreken smalend over ons.
Onze buren bespotten ons en maken ons belachelijk.
Hoelang moet dit nog duren, Here?
Hoelang zal uw toorn op ons blijven?
Uw jaloezie branden als een vuur?
Vier uw toorn maar bot op de volken die U niet willen kennen,
over de landen waar men U niet eert en aanroept.
Die hebben uw volk onder de voet gelopen
en Jeruzalem verwoest.
Laat de zonden van onze voorouders
niet op onze hoofden neerkomen,
kom naar ons toe met uw vergeving en liefde,
wij zijn zo zwak geworden.
O God die ons bevrijdt,
help ons toch ter wille van U Zelf.
Verlos ons
en doe onze zonden weg ter wille van uw naam.
10 Dan kunnen de heidenen tenminste niet zeggen:
waar blijft hun God nu?
Toon ons hoe U wraak neemt op deze heidenen
wegens de dood van uw volgelingen.
11 Luister naar het zuchten van de gevangenen,
red hen die ten dode zijn opgeschreven,
red hen door uw sterke arm.
12 Straf de buurlanden zevenvoudig
voor de spot die zij met U dreven, Here.
13 En wij—uw volk, dat door U wordt geleid—
zullen U altijd loven en prijzen.
Onze kinderen en kleinkinderen
zullen spreken over uw grootheid.

New Serbian Translation

Псалми 79

Псалам Асафов.

1О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
    Опоганили су Дом твоје светости,
    Јерусалим учинили рушевином!
Мртва тела твојих слугу
    као храну птицама небеским су дали
    и зверима земаљским тела твојих верних.
Крв њихову излили су око Јерусалима
    као да је вода, и нико их сахранио није.
Својим комшијама постали смо ругло,
    на подсмех смо и на презир својој околини.

Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
    Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
    и на царства која твоје име не призивају!
Јер они су прождрали Јакова
    и насеље му уништили.

Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
    Милосрђем својим пресретни нас
    јер смо у великој беди!
Помози нам, о, Боже спасења нашега!
    Избави нас ради свог имена славног!
    Опрости нам грехе наше због имена свога!
10 Зашто да туђинци кажу:
    „Где је њихов Бог?“

Дај да нам очи виде освету међу народима
    због проливене крви слугу твојих.
11 Нек пред тебе допре јецај заточених,
    па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12 Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
    презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13 А ми, твој народ и стадо твоје паше,
    у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
    сваком нараштају!