Het Boek

Psalmen 77

1Een psalm van Asaf voor de koordirigent. Voor de tempelzangers.

Ik roep naar God,
ik richt mij tot Hem
en verlang ernaar
dat Hij naar mij luistert.
Als ik het moeilijk heb,
zoek ik de Here.
De hele nacht
strek ik mijn handen
naar Hem uit
en word het wachten niet moe.
Alleen Hij kan mij troosten.
Als ik aan God denk,
moet ik kreunen.
Ik word overmeesterd
door het verlangen naar zijn hulp.
Ik kan er niet van slapen
en ben zo onrustig
dat ik niet kan bidden.
Ik denk aan vroeger,
aan de jaren die voorbijgingen.
Ik herinner mij
mijn blijde musiceren van toen,
ik pieker
over het verschil tussen toen en nu.
Heeft de Here mij dan voor altijd afgewezen?
Zal Hij mij geen genade geven?
Zijn zijn goedheid en trouw
voor altijd opgehouden?
Geldt zijn belofte niet meer
voor de komende generaties?
10 Vergeet God
ons zijn genade te geven?
Heeft Hij de liefde en het medeleven
uit zijn hart gebannen?
11 Ik moet zeggen
dat het mij groot verdriet doet
dat God, de Allerhoogste,
van gedachten verandert.
12 Toch blijf ik mij de grote wonderen van de Here herinneren.
Alles wat U in het verleden hebt gedaan, zal ik gedenken.
13 Ik wil over uw werk spreken en nadenken over alles wat U deed.
14 O God, uw wegen zijn altijd goed en heilig.
Wie is zo groot als U, onze God?
15 U bent de God die wonderen doet.
U hebt de volken uw macht laten zien.
16 U hebt uw volk op een machtige manier bevrijd.
Alle zonen van Jakob en Jozef en hun nageslacht.
17 Toen het water U zag, o God,
beefde en sidderde het.
18 De wolken lieten de regen neervallen
en de donder rolde langs de hemel.
Uw pijlen werden afgeschoten.
19 Het gedreun van de donder rolde langs de hemel.
De bliksemschichten verlichtten de hele aarde.
Alles sidderde en beefde.
20 U maakte een weg dwars door de zee,
een pad door het water heen.
Daardoor konden uw voetsporen
later niet worden gevonden.
21 U leidde uw volk als een schaapskudde,
met Aäron en Mozes als herders.

New Serbian Translation

Псалми 77

Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.

1Глас свој Богу дижем,
    гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
У дану невоље своје Господа сам тражио,
    руке неуморно ноћу сам пружао.
    Али душа моја неће утеху!

Спомињем Бога и јецам,
    јадам се, а дух ми малакше. Села
Капке очне не даш ми да склопим!
    Немиран сам, да причам не могу.
Мислим на минуле дане
    и године давне.
Ноћу се сећам своје песме
    па срцем својим размишљам
    и духом својим испитујем.

Одбацује ли Господ довека?
    Зар се неће опет приклонити?
Је ли му љубав довека ишчезла?
    Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
Зар је Бог заборавио да се смилује
    или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села

10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
    десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
    чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
    разматрам то што си учинио!

13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
    Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
    силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
    синове Јакова и Јосифа. Села

16 Кад те воде угледаше, Боже,
    кад те воде угледаше,
    скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
    из облака грмљавина дође
    и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
    муње светом засветлише,
    а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
    прошао си немирним водама,
    а стопама твојим трага нема.

20 Водио си свој народ ко стадо,
    Мојсијевом и Ароновом руком.

Notas al pie

  1. 77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.