Het Boek

Psalmen 65

1Een psalm van David, een lied voor de koordirigent.

U komt toe dat wij in stille verwondering
naar U opzien, o God.
Wij willen U in Jeruzalem lofliederen zingen.
Geloften willen wij U betalen.
U hoort al onze gebeden
en alles wat leeft, mag dan ook tot U komen.
Het kwaad dreigde mij te overmeesteren,
maar U vergeeft mij mijn zonden.
Gelukkig is de man die U uitkiest.
U laat hem bij U komen en bij U wonen.
Al het goede van uw huis zal ons
in overvloed ten deel vallen,
al het heilige in uw tempel.
U antwoordt ons in oprechtheid met grote daden,
God, U bevrijdt ons.
De hele aarde kan op U vertrouwen,
U bent er tot in de verste zeeën.
Met uw kracht hebt U de bergen stevig geplant,
vastgezet door uw sterkte.
U laat de zeeën tot kalmte komen,
zowel het bruisen van de golven
als het geschreeuw van de volken.
Daarom zijn alle mensen,
tot in de uithoeken van de aarde,
bang voor de tekenen die U doet.
Van oost tot west brengt men U eer en lof.
10 U komt naar ons toe
en geeft ons land een overvloedige oogst.
U maakt ons rijk.
De beek van God is gevuld met water.
U laat het koren groeien,
zoals U alles laat groeien.
11 U geeft het water op de akkers,
doordrenkt de voren op het land.
Uw regen laat onze gewassen groeien.
U zegent de gewassen.
12 Door uw goedheid wordt onze oogst bekroond,
U geeft ons overvloed.
13 De rijpe gewassen golven op de akker,
de heuvels juichen over U.
14 De vruchtbare streken zijn bezaaid met kudden,
in de dalen groeit welig het koren.
Heel het land jubelt en zingt.
Heel deze overvloed is er dankzij U.

New Serbian Translation

Псалми 65

Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.

1Боже, на Сиону те хвала очекује,
    теби дани завет испуњен ће бити.
Теби, што чујеш молитву,
    сваки човек стиже.
Кривице ме надвладаше,
    ти опрости преступе нам наше.
Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
    што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
    од твог светог храма.

Чудесним и праведним делима си нас услишио,
    Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
    и мора далеких.
Ти си снагом својом основао горе,
    силом си се опасао.
Ти стишаваш хук мора,
    хук таласа њихових
    и вреву народа.
Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
    и јутро и вече од радости кличу.

Земљом пролазиш и натапаш је;
    изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
    Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
    орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
    и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
    стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
    весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
    долине се огрћу пшеницом,
    па певају, па још ускликују.