1Een psalm van Asaf.
De Here, de enig ware God, neemt het woord
en roept naar de hele aarde, van oost tot west.
2God komt
met een ongelooflijke, prachtige glans
vanuit Jeruzalem naar ons toe.
3God is in aantocht en zal niet zwijgen,
omdat Hij móet spreken.
Een laaiend vuur gaat voor hem uit
en om Hem heen davert een storm.
4God roept tot in de hemelen
en naar de aarde
om zijn volk te onderwijzen.
5Laten mijn volgelingen bijeenkomen,
zij die mijn verbond erkennen
en Mij hun offers brengen.
6De hemel zelf laat horen
wat recht en gerechtigheid is,
want God is de enige rechter.
7‘Luister, mijn volk!
Israël, Ik zal nu spreken
en tegen u getuigen.
Ik ben God, uw God.
8Ik wijs u niet terecht
omdat u verzuimd zou hebben
Mij offers te brengen.
Want Ik heb al uw brandoffers gezien.
9Uit uw stallen neem ik geen stieren aan
en ook geen bokken.
10Alle dieren in het bos zijn al van Mij,
het vee dat op de berghellingen graast
en al de rijkdom aan rundvee.
11Alle vogels die op de bergen nestelen,
ken Ik
en wat door het veld loopt,
is al van Mij.
12Wanneer Ik honger heb,
zal Ik u niet te hulp roepen,
want alles op de hele wereld
is van Mij.
13Eet Ik soms het vlees van geofferde stieren?
Drink ik soms bloed van geofferde bokken?
14Breng lof en eer aan God:
dat is pas een echt offer!
Kom uw beloften na
die u aan de Allerhoogste hebt gedaan.
15Roep Mij te hulp in moeilijke tijden,
dan zal Ik u redden
en u zult Mij loven en prijzen.’
16Maar tegen de ongelovige zegt God:
‘Waarom bemoeit u zich met mijn wetten?
Waarom spreekt u over mijn verbond?
17U bent immers alleen maar ongehoorzaam
en laat mijn woord links liggen.
18U speelt onder één hoedje met de dieven,
overspel is u niet vreemd.
19In uw drift slaat u de vreselijkste taal uit
en met uw mond bedriegt u.
20U keert zich zelfs tegen uw eigen broer,
u roddelt over uw moeders andere zoon.
21Terwijl u dit deed,
zweeg Ik in alle talen.
Nu verbeeldt u zich dat Ik met u ben
en net zo denk als u.
22Ongelovige, die God vergeet,
laat dit alles goed tot u doordringen,
want anders zal Ik u vernietigen
en kan niemand u meer redden.
23Wie Mij eert,
brengt het ware offer.
Aan wie die weg gaat
zal Ik laten zien wat mijn heil inhoudt.’
Псалам 50
Псалам Асафов.
1Господ, Бог Свевишњи, говори,
дозива земљу од изласка сунца
па до његовог заласка.
2Од Сиона, савршено лепог,
Бог је заблистао.
3Долази наш Бог и ћутати неће;
пред њим пламен гута,
око њега бучи непогода.
4Он с висина позива небеса,
а и земљу, да суди свом народу:
5„Окупите ми мој верни народ
што уз жртву савез са мном склопи.“
6Небеса јављају његову праведност;
јер је сам Бог судија. Села
7„Чуј, мој народе, говорићу,
о, Израиљу, против тебе сведочићу;
ја сам Бог, твој Бог јесам.
8Не корим те због твојих жртава
и твојих свеспалница што су стално преда мном.
9Не примам бика из твоје штале
и јарце из твојих стада.
10Јер моја је свака шумска животиња,
стока са хиљаду гора.
11Свака горска птица мени је позната,
припада ми што по пољу миче.
12Да огладним, не бих теби казао;
јер су моји и свет и шта га испуњава.
13Једем ли ја месо бикова
и пијем ли крв јараца?
14Жртвуј Богу захвалницу,
испуни Свевишњем завете своје;
15позови ме у дану невоље;
избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“
16А зликовцу говори Бог:
„Зашто прописе моје рецитујеш
и мој савез узимаш у уста?
17Ти, који мрзиш укор,
и моје си речи одбацио од себе.
18Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,
ортачиш с прељубницима.
19Злу препушташ уста своја,
језик ти се с клеветом уплео.
20Седиш и оцрњујеш брата свога,
сина мајке своје оговараш.
21Такве ствари си чинио,
а ја сам ћутао;
замишљао си ме себи равним;
а ја ћу те укорити,
случај свој ти редом предочити.
22Размислите о овоме,
ви што Бога заборављате;
или ћу вас растргнути,
и неће бити избавитеља.
23Мене слави ко жртвује захвалницу;
ко се пута држи
показаћу му Божије спасење.“
