Het Boek

Psalmen 139:1-24

1Een psalm van David voor de koordirigent.

Here, U ziet alles van mij,

U kent mij helemaal zoals ik ben.

2U weet het als ik zit en als ik weer opsta,

vanuit de hemel weet U wat ik denk.

3U ziet waar ik heen ga en weet wanneer ik ga liggen.

Alles wat ik doe, is voor U bekend.

4Elk woord dat ik uitspreek, kent U al, Here.

5U bent bij mij, naast mij, voor mij, achter mij.

Uw hand rust op mij.

6Het is voor mij onmogelijk dat te begrijpen.

Het is zo wonderlijk, zo hoog.

7Hoe zou ik mij kunnen verbergen voor uw Geest,

waar zou ik naartoe moeten om U te ontvluchten?

8Als ik naar de hemel ging, zag ik U daar.

Als ik neerdaalde in het dodenrijk, zou ik U ook daar ontmoeten.

9Zelfs als ik vleugels had

en ging wonen aan de andere kant van de zee,

10zou ik U daar ontmoeten.

U zou mij vasthouden

en uw rechterhand zou mij stevig leiden.

11Stel dat ik zei dat de duisternis op mij kon vallen,

dan zou het nog licht om mij heen zijn.

12Ook de duisternis kan niets voor U verbergen.

Voor U is de nacht net zo licht als de dag

en duisternis betekent niets voor U.

13U hebt mij immers in de buik van mijn moeder gemaakt?

Mijn hele lichaam werd door U geweven.

14Ik prijs U, omdat U mij zo prachtig hebt gemaakt.

Alles wat U doet, is wonderbaarlijk.

Alles in mij getuigt daarvan.

15U zag elk van mijn botten,

terwijl zij in het verborgene werden gemaakt.

16U zag mij al toen ik nog geen vorm had.

Elke dag van mijn leven stond toen al in uw boek opgeschreven.

17Wat betekenen uw gedachten veel voor mij, mijn God.

Zij zijn ontelbaar.

18Zelfs als ik ze zou proberen te tellen,

blijken het er nog meer te zijn dan de zandkorrels.

Ik ben voortdurend in uw nabijheid.

19Mijn God, wilt U uw tegenstanders doden?

Moordenaars, blijf uit mijn buurt!

20Zij zeggen boosaardige dingen tegen U

en gebruiken uw naam voor hun leugens.

Zij zijn uw vijanden.

21Ik moet immers wel de mensen haten die U haten, Here?

Ik heb een diepe afkeer van mensen die tegen U in opstand komen.

22Ik voel een diepe haat tegen hen

en beschouw hen als mijn eigen vijanden.

23God, houdt U mij in het oog en ken mijn hart.

Toets mij. U mag alles weten wat er in mij omgaat.

24Let op of ik soms de verkeerde weg opga.

Leid mij op uw weg, die naar uw eeuwigheid voert.

New Serbian Translation

Псалми 139:1-24

Псалам 139

Хоровођи. Давидов Псалам.

1О, Господе, ти ме проничеш

и теби сам познат!

2Знаш ме и кад седим и кад стојим,

познајеш ми мисли издалека.

3Посматраш ме док ходам, док лежим,

и свестан си свих мојих путева.

4Елем, још ми речи на језику нема,

а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!

5Обухваташ ме и спреда и страга,

руку своју на мене полажеш.

6Чудесно ми је то сазнање, узвишено,

немоћан сам да га схватим!

7Од твог Духа где да одем?

Од твог лица куда да побегнем?

8Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;

спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!

9Винем ли се зориним крилима

и преселим на крај мора;

10и тамо ме рука твоја води,

придржава ме десница твоја.

11Све и да кажем –

„Тама ће ме свакако прекрити,

светло око мене ко ноћ ће постати“ –

12од тебе ме ни тама не скрива

и ноћ попут дана сија,

јер и тама ти је као светло!

13Да, ти си ми нутрину створио,

саткао ме у утроби мајке моје!

14Хвалићу те што сам такав саздан,

запањујуће диван,

што су ти дела чудесна;

а душа је моја тога добро свесна.

15Моје кости теби нису сакривене биле,

док сам био стваран на тајноме месту;

док сам био обликован у дубини земље.

16Очи су ме твоје ко заметак гледале;

у твојој су књизи записани дани моји одређени,

а да још ни један од њих постојао није!

17И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!

Како их је много кад се зброје!

18Да их бројим,

више их је него песка;

а када се пробудим,

још увек сам са тобом.

19О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!

Одлазите од мене, крвници!

20Они против тебе сплеткаре,

лажи о теби шире твоји противници.

21О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?

Богобораца се гнушам!

22Мржњом крајњом ја их мрзим!

Душмани су они моји!

23Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,

окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!

24Види да ли идем путем застрањења

и води ме путем из давнина.