Wijsheid gaat boven rijkdom
1Een goede reputatie is beter dan het duurste parfum. De dag waarop iemand sterft, is beter dan de dag van zijn geboorte. 2Het is beter uw tijd te besteden aan begrafenissen dan aan feesten. Want ook u zult eens sterven en het is goed daaraan te denken nu u er nog de tijd voor hebt. 3Verdriet is beter dan blijdschap, want verdriet is beter voor je ziel. 4Een wijs mens denkt vaak aan de dood, terwijl een dwaas zich alleen maar zorgen maakt over de vraag hoe hij dit moment het prettigste kan doorbrengen. 5Het is beter kritiek te krijgen van een wijs man dan lof te ontvangen van een dwaas. 6Want het compliment van een dwaas is net zo snel verdwenen als een stuk papier in het vuur en het is dom daarvan onder de indruk te raken. 7De wijze man wordt een dwaas als hij zich laat omkopen, het ondermijnt zijn inzicht.
8Iets afmaken is beter dan met iets beginnen. Geduld is beter dan trots. 9Erger je niet, want ergernis is iets voor dwazen. 10Vraag niet waarom het vroeger beter was dan nu, zoʼn vraag getuigt niet van wijsheid. 11Wijsheid en bezit zijn goede zaken in het leven. 12Zowel met wijsheid als met geld kunt u veel bereiken, maar wijsheid stelt u in staat in leven te blijven. 13Kijk eens hoe God te werk gaat en probeer niet zijn werk te veranderen: niemand kan recht maken wat Hij gebogen heeft. 14Geniet van de voorspoed zoveel u kunt en als er moeilijker tijden aanbreken, bedenk dan dat God zowel het een als het ander geeft. Wij weten niet hoe de toekomst zal zijn.
15In dit zinloze leven heb ik alles gezien wat er te zien valt, ook het feit dat goede mensen jong sterven en sommige slechte mensen heel oud worden. 16Wees daarom niet al te goed en niet al te wijs. Waarom zou u zichzelf vernietigen? 17Aan de andere kant moet u ook niet al te slecht zijn, wees geen dwaas. Waarom zou u sterven voor het uw tijd is? 18Voor wie ontzag voor God heeft, is het het beste de middenweg te kiezen tussen verstandig en dwaas zijn. 19Een wijs man is sterker dan de bestuurders van tien grote steden. 20Nergens op aarde is een mens te vinden die altijd het goede doet en nooit zondigt. 21Luister geen gesprekken af. U zou wel eens kunnen horen dat uw dienaar u verwenst. 22U weet toch hoe vaak u zelf anderen verwenst!
23Ik heb mijn best gedaan wijs te zijn. Ik verklaarde: ‘Ik zál wijs zijn,’ maar het hielp niet. 24Wijsheid ligt te ver weg en is moeilijk te vinden. 25Ik zocht overal, vastbesloten de wijsheid en de reden voor alle gebeurtenissen te vinden en mijzelf te bewijzen dat zonde dwaasheid is en dat dwaasheid gelijk staat aan waanzin. 26Ik ontdekte iets dat bitterder is dan de dood: een vrouw die tot ontucht wil verleiden, zij is een valstrik en een vangnet. Wie met God leeft, ontsnapt daaraan, maar zondaars raken in haar web verstrikt.
27Dit is mijn conclusie, zegt de Prediker, stap voor stap bereikte ik dit resultaat, na in elke richting te hebben gezocht: 28één op de duizend mensen met wie ik sprak, kan als wijs worden beschouwd. Onder hen bevond zich echter geen enkele vrouw. 29En ik kwam erachter dat God de mens eenvoudig heeft gemaakt en dat de mens zelf allerlei ingewikkelde dingen bedenkt.
Мудрост
1Боље је добро име од доброг мирисног уља
и дан смрти од дана рођења.
2Боље је ићи у кућу ожалошћених
него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3Од смеха је стрепња боља
јер је у тужном лицу милина срцу.
4Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
а срце безумника у кући где је гозба.
5Боље је слушати прекор мудрог
него кад неко слуша песму безумника.
6Наиме, смех безумника
је попут праскања трновог грања под лонцем,
али и то је пролазно.
7Насиље и мудрог чини лудим,
а у миту срце огрезне.
8Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
и дуготрпељивост од бахатости.
9Не нагли духом до јарости,
јер јарост почива у недрима безумника.
10Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
јер такво питање није мудро.
11Мудрост је добра као и наследство
и на корист је онима које сунце обасјава.
12Јер је у мудрости заклон
као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
што чува живот мудрих.
13Размисли о делу Божијем:
ко је то кадар да исправи
оно што он искриви?
14У дану добрих ствари и ти добар буди,
а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
да човек не зна шта ће бити након њега.
15Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:
праведника који страда у својој праведности
и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16Не буди претерано праведан
и не чини себе премудрим.
Зашто би се упропастио?
17Не буди претерано зао
и не буди луд.
Зашто би умро кад ти време није?
18Добро је да се држиш овог савета,
а и претходни не испуштај из руке.
Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
19Мудрост мудроме пружа више снаге
него десеторици владара што су у граду.
20Стварно, нема на земљи праведног човека
који чини добро и не греши.
21Елем, не мари за приче што их људи причају,
да не би чуо како те твој слуга куне.
22Јер, срце твоје зна
да си често и ти клео друге.
23И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:
„Бићу мудар!“
Али, то је било далеко од мене.
24Шта год да се збива је далеко и предубоко.
Ко ће то да докучи?
25Тако сам срцем настојао да сазнам,
да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
и лудост безумља.
26И открио сам да је жена,
која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
док грешника она хвата.
27Гле, то сам открио – говори проповедник –
док сам ствари по ствари тражио смисао,
28за којим истрајно трагам душом
и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
али жену међу свим овима нашао нисам.
29Ето, једно сам открио:
Бог је људе створио честитима,
али они којекакве сплетке траже.
