Het Boek

Obadja 1:1-21

De toekomst van het land Edom

1De Oppermachtige Here liet Obadja in een visioen de toekomst van het land Edom zien. ‘De Here heeft ons laten weten,’ zei hij, ‘dat Hij een bode naar de volken heeft gestuurd met het bevel: “Kom, laten we ten strijde trekken tegen Edom! 2Ik zal u klein maken onder de volken en u zult diep worden veracht. 3U bent trots, omdat u in die hoge, ontoegankelijke rotskloven woont. U bluft: ‘Wie zou ons hier ooit kunnen bereiken?’ 4Bedrieg uzelf niet! Al vloog u zo hoog als een arend en bouwde u een nest tussen de sterren, Ik zou u daarvandaan naar beneden laten tuimelen,” zegt de Here. 5“Het zou voor u veel beter zijn geweest als er ʼs nachts dieven waren gekomen om u te beroven. Want die zouden niet alles hebben meegenomen. Als er druivenplukkers kwamen, zouden die dan niets overlaten? 6Alle verborgen schatten van Esaus nakomelingen zullen worden opgespoord en meegenomen.

7Al uw bondgenoten zullen zich tegen u keren en u uit uw land zetten. Zij zullen vrede beloven, maar zijn in werkelijkheid op uw ondergang uit. Uw beste vrienden zullen valstrikken voor u spannen en uw tegenmaatregelen zullen niets uithalen. 8Op die dag,” zegt de Here, “zal in Edom geen enkele wijze man meer worden gevonden. Want Ik zal de wijze mannen van Edom vullen met onverstand. 9Ook de dappere soldaten uit Teman zullen verbijsterd zijn en niets kunnen doen om de slachtpartij op de bergen van Edom te voorkomen. 10U hebt uw broeder Israël vreselijke dingen aangedaan. Beschaamd en weerloos zult u daarom voorgoed worden uitgeroeid. 11Want in tijden van nood liet u Israël in de steek. U ging aan de kant staan en stak geen hand uit om te helpen toen binnenvallende troepen haar soldaten als krijgsgevangenen meenamen en Jeruzalem door loting onder elkaar verdeelden. U was geen haar beter dan al die vijanden. 12Dat had u niet moeten doen. U had geen leedvermaak mogen hebben, toen zij uw broeder naar vreemde landen wegvoerden. U had zich niet mogen verheugen over zijn ongeluksdag. U had niet de spot met hem mogen drijven toen hij in nood verkeerde. 13Kom niet naar Israël op die rampzalige dag. Maak u niet meester van de buit en heb geen leedvermaak over haar ondergang. 14Ga niet op de kruispunten staan om degenen die proberen te vluchten, te vermoorden. Neem de overlevenden niet gevangen om hen uit te leveren aan hun vijanden in die tijd van barre ellende. 15Binnenkort zal de Here een oordeel vellen over alle heidense volken. Wat u Israël hebt aangedaan, zal u nu zelf overkomen. U krijgt uw verdiende loon.

16Zoals u op mijn heilige berg hebt gedronken, zo zullen alle omringende volken onophoudelijk drinken uit de beker met mijn straf en worden alsof ze nooit hadden bestaan. 17Maar de berg Sion zal een toevluchtsoord zijn, een afgezonderde, heilige plaats. Het volk Israël zal het land weer in bezit nemen. 18Israël zal zijn als een vuur dat de stoppelvelden van Edom in brand steekt. Er zullen geen overlevenden in Edom zijn, omdat de Here het zo heeft bevolen. 19Dan zal mijn volk dat in de Negev woont, het berggebied van Edom in bezit nemen. Wie in het laagland wonen, zullen het land van de Filistijnen innemen en weer beslag leggen op de velden van Efraïm en Samaria. En het volk van Benjamin zal Gilead weer in bezit nemen. 20De Israëlitische ballingen zullen terugkeren en het land van de Kanaänieten tot Sarefat in het noorden bezetten. En de mensen uit Jeruzalem die in ballingschap waren in Sefarad in Klein-Azië, zullen terugkeren naar hun vaderland en de steden aan de rand van de Negev veroveren. 21Want verlossers zullen naar de berg Sion komen en heersen over heel Edom. En de Here zal koning zijn!” ’

New Serbian Translation

Књига пророка Авдије 1:1-21

Авдијина визија

1Виђење Авдијино:

Овако Господ Бог каже о Едому:

Чули смо вест од Господа

и гласник је послан међу народе:

„Устаните! Дигнимо се у бој против њега!“

2„Ево, учинио сам те незнатним међу народима

и врло презреним.

3Дрскост срца твога те је обманула,

ти што живиш у раселини стене,

становниче горских висина.

Говориш у срцу своме:

’Ко да ме доле, на земљу сруши?!’

4Све и да се ко орао винеш,

своје гнездо међу звезде свијеш,

стровалићу те ја и оданде

– говори Господ.

5Ако ти лопови дођу

и по ноћи затирачи,

зар неће накрасти колико им треба?

Ако ти дођу берачи грожђа,

зар неће оставити за пабирчење?

Али ти ћеш бити похаран!

6О, како ће Исава да претресу!

Наћи ће му сва скривена блага.

7Све до границе потерали те сви твоји савезници.

Обманули су те, надвладали те твоји вајни пријатељи.

Ти што твој хлеб једу, испод тебе копају ти јаму,

а ти о томе појма немаш.

8Нећу ли оног дана – говори Господ –

сатрти мудраце едомске

и учене с горе Исавове?

9О, Темане, препашће се твоји ратници,

сви са горе Исавове биће побијени.

10Због насиља над Јаковом, братом твојим,

прекриће те стид

и довека сатрвен ћеш бити.

11Оног дана када си стајао по страни,

од дана кад су му туђинци благо заробили,

кад незнанци грунуше на врата његова

и за Јерусалим жреб бацаше,

ти си био као један од њих.

12Ниси смео да посматраш дан брата свога,

дан његове коби;

ниси смео да ликујеш над народом Јуде,

оног дана кад су разорени,

и злурадо да се цериш

на дан њиног јада.

13Ниси смео да прођеш кроз врата мог народа

у онај дан њихове пропасти.

Ниси смео да посматраш зло њихово

у тај кобни дан,

да се пружаш за њиховим благом

на дан њиног јада.

14Ниси смео да стојиш на раскршћима,

бегунце његове да убијаш,

да његове издајеш преживеле

у том дану јада.

15Близу је дан Господњи

свим народима.

Шта си чинио, чиниће се теби.

Обиће ти се о главу дела твоја.

16Јер, као што сте пили на мојој светој гори

и сви народи ће истрајно пити.

И пиће и гутаће

и биће као да их није било.

17А на гори Сион спасење ће бити

и биће она светиња,

а дом ће Јаковљев запосести поседе своје.

18Ватра ће постати дом Јаковљев,

дом Јосифов биће пламен,

а дом Исавов постаће стрњика.

И спалиће их, прогутаће их,

и неће се спасти нико

из дома Исавовог.“

Јер тако каже Господ.

19Они из Негева ће освојити гору Исавову,

а они из равнице Филистеју.

Освојиће и подручје Јефремово и подручје Самарије,

а Венијамин ће освојити Галад.

20И изгнаници са бедема народа израиљског

наследиће земљу Хананаца до Сарепте.

А изгнаници из Јерусалима,

који су у Сефарду, запосешће градове Негева.

21И изаћи ће избављени на гору Сион

да суде гори Исавовој

и Царство ће припадати Господу.