Het Boek

Micha 1:1-16

De visioenen van Micha

1Micha, die in de stad Moreset woonde, kreeg van de Here in visioenen te horen wat er met Samaria en Jeruzalem zou gaan gebeuren. Het was in de tijd van de koningen Jotam, Achaz en Hizkia, die regeerden over Juda.

2Opgelet! Laten alle volken ter wereld luisteren. De Oppermachtige Here zal vanuit zijn heilige tempel zijn beschuldigingen tegen u inbrengen. 3Kijk! De Here komt eraan! Hij verlaat zijn woning en daalt af naar de aarde. Hij loopt over de bergtoppen. 4Onder zijn voeten smelten de bergen en splijten de dalen. Ze smelten als bijenwas voor vuur en splijten als water dat langs de bergwand naar beneden gutst. 5Waarom gebeurt dit alles? Omdat Israël en Juda hebben gezondigd. Welke zonde hebben zij begaan? Ze hebben afgoderij binnengelaten in de hoofdsteden Samaria en Jeruzalem! 6Daarom zal de Here van Samaria niets dan een puinhoop overlaten. De stad zal veranderen in een open veld, in een plaats die geschikt is om wijngaarden te planten. Hij zal alle gebouwen slopen, hun fundamenten blootleggen en het puin in het dal storten. 7Al haar gesneden afgodsbeelden zullen aan stukken worden geslagen. Al haar sierlijke afgodstempels zullen worden verbrand, ze werden gebouwd van de opbrengsten van tempelprostitutie en daartoe zullen ze weer dienen.

8Ik zal treuren en jammeren, huilen als een jakhals, droevig roepen als een struisvogel in de woestijn. Ik zal naakt en op blote voeten lopen, 9want de wonden van mijn volk zijn ongeneeslijk. Het oordeel staat voor de poorten van Jeruzalem, klaar om haar te treffen. 10Laat het niet in Gat bekend worden, houd uw verdriet vóór u. Wentel u wanhopig in het stof in Afra. 11Daar gaat de bevolking van Safir, als slaaf wordt zij weggeleid, naakt en vol schaamte. De bevolking van Saänan waagt zich niet buiten de stadsmuren. Met kreten van wanhoop moeten de verdedigers van Bet-Haësel hun woonplaats opgeven. 12De burgers van Marot hopen tevergeefs op betere dagen, maar hun staat alleen bitterheid te wachten, want de Here staat met onheil klaar voor de poorten van Jeruzalem. 13Vlug, bevolking van Lachis! Span uw paarden in en vlucht. Want u was de eerste stad in Juda die Israëls slechte voorbeeld volgde door ook afgoden te aanbidden. En in navolging van u begonnen de andere steden in het zuiden ook zo te zondigen.

14Geef een afscheidsgeschenk aan Moreset-Gat en zeg haar voorgoed vaarwel. De stad Achzib heeft Israëls koningen misleid, want zij beloofde hulp die zij niet kon geven. 15Bevolking van Maresa, u zult nog eens ten prooi vallen aan uw vijanden. Israëls leiders zullen naar Adullam vluchten. 16Ga in diepe rouw over uw troetelkinderen, want zij worden van u weggehaald en als slaven naar verre landen gestuurd. Scheer uw hoofd kaal als teken van verdriet, maak een kale plek zo groot als die van een gier.

New Serbian Translation

Књига пророка Михеја 1:1-16

1Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.

2Чујте, о, народи сви!

Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!

Нека Господ Бог против вас сведок буде,

Господ из храма светости своје.

Суд над Самаријом и Јерусалимом

3Јер, гле, излази Господ из свог места,

сићи ће да гази висине земаљске.

4Под њим ће се топити планине,

распукнуће се долине

као восак пред огњем,

биће као када вода низ стрмину тече.

5Све је то због Јаковљевог преступа

и због греха куће израиљске.

А који је Јаковљев преступ?

Зар то није Самарија?

И које су узвишице Јудине?

Зар то није Јерусалим?

6„Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,

у поље за засад винограда.

Камење ћу њено да изручим у долину,

оголићу њене темеље.

7Биће сатрвени сви њени кипови

и у ватри изгореће сви њени добици.

Уништићу све њене идоле

јер их је накупила од добити блудничке,

па ће опет бити блудничка добит.“

Плач и жаљење

8Жалићу ја због овог, вапићу,

ићи ћу бос и го.

Завијаћу нарицаљку као шакал

и кликтаћу као женка ноја.

9Јер нема лека за њену рану

која дође све до Јуде,

рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.

10Не јављајте Гату,

не јецајте, не плачите.

У Вет-Афри у прашини ваљајте се.

11Бежи, становнице сафирска,

гола и осрамоћена.

Неће изаћи становница сананска

јер због нарицаљке Вет-Езела

тамо нећете заклон наћи.

12Добро чека забринута становница маротска,

јер је сишло од Господа зло на врата Јерусалима.

13У бојна кола упрегни коње,

становнице Лахиса,

јер си почетак греха ћерко сионска.

У теби су се нашли преступи Израиља.

14Зато ћеш дати дарове Моресет-Гату,

а куће ахзивске изневериће цареве Израиља.

15Ипак ћу ти довести освајача,

становнице мариска,

а до Одолама ће доћи слава Израиља.

16Оћелави и косу ошишај

за децом својом милом.

Рашири ћелу своју као лешинар,

јер ће од тебе отићи у изгнанство.