Het oordeel van God
1Kijk! De Here maakt de aarde weer leeg, Hij vernielt haar. Hij verandert haar aanzien en verstrooit wie daarop wonen. 2Priesters en volk, dienaren en meesters, slavinnen en meesteressen, kopers en verkopers, leners en uitleners, schuldenaars en schuldeisers, niemand zal worden gespaard. 3De aarde zal verlaten en leeggeroofd zijn, zo heeft de Here het besloten. 4-5 De aarde lijdt onder de zonden van haar inwoners. De grond verarmt, de gewassen verdorren en de machtigen kwijnen weg. De wereld is ontwijd door misdaden, haar bewoners hebben Gods wetten verdraaid en zijn eeuwige geboden niet gehoorzaamd. 6Daarom rust Gods vloek op hen, zij worden aan de vertwijfeling overgelaten en de aanhoudende droogte vernietigt hen. Slechts enkelen zullen het overleven. 7Alle dingen die het leven mooi maken, verdwijnen. De druivenoogst mislukt, er is geen wijn meer en wie blij was, zucht en treurt. 8De melodieuze klanken van de harp en de vrolijke tonen van de citer worden niet meer gehoord, de vrolijke dagen zijn voorbij. 9De blijdschap van wijn en zang zijn niet meer, de sterke drank geeft een bittere smaak in de mond.
10De stad is een chaos, alle huizen en winkels zijn gesloten om plunderaars buiten te houden. 11In de straten roepen mensen om wijn, de vreugde is verdwenen en de blijdschap is uit het land verbannen.
12De stad is een puinhoop, haar poorten zijn vernield. 13Want het zal de aarde en alle volken vergaan als bij het afslaan van de olijven en bij de nalezing van de oogst.
14Maar alle overgeblevenen zullen de stem verheffen en zingen van blijdschap, 15vanuit het westen zal men de majesteit van God prijzen en in het oosten zal men die lofprijzing beantwoorden. 16Hoor ze zingen voor de Here, overal ter wereld. Zij zingen over de glorie van de rechtvaardige! Maar mijn hart is zwaar van verdriet, want het kwaad voert nog steeds de boventoon en overal heerst nog het bedrog. 17Angst, valkuilen en valstrikken zijn nog steeds uw lot, o bewoners van de aarde. 18Als u angstig vlucht, zult u in een kuil vallen en als u uit die kuil weet te vluchten, zult u in een val lopen, want de vernietiging valt vanuit de hemel op u, de aarde beeft onder uw voeten. 19De aarde wankelt gevaarlijk, alles is verloren en verward. 20De aarde zwaait heen en weer als een dronkaard en schudt als een tent in een storm. Zij valt en zal niet meer opstaan, want de zonden drukken als een zware last op haar.
21Op die dag zal de Here de gevallen engelen in de hemel straffen, evenals de trotse heersers van de landen op aarde. 22Zij zullen worden bijeengedreven als gevangenen en in een kerker worden opgesloten tot zij zijn berecht en veroordeeld. 23Dan zal de Here van de hemelse legers zijn troon op de berg Sion zetten en glorieus regeren in Jeruzalem. Voor de ogen van alle oudsten van zijn volk zal daar zoʼn glorie heersen dat de heldere lichten van zon en maan erdoor verbleken.
Бог ће судити и осудити
1Гле, Господ ће земљу опустошити
и оголити
и њено лице унаказити,
и становнике њене распршити.
2Као народ свештеник ће бити,
и као слуга господар његов,
и као слушкиња господарица њена,
и купац као продавац његов,
и зајмопримац као зајмодавац његов,
и дужник као поверилац његов.
3Земља ће бити опустошена пустош,
испражњена празнина,
зато што је Господ рекао ову реч.
4Земља тужи, вене;
свет гине, вене;
гину горди народи на земљи.
5Јер је земља оскрнављена под становницима њеним,
зато што су законе преступили,
одредбу погазили,
савез вечни прекршили.
6Зато земљу проклетство прождире,
становници њени су под кривицом.
Зато су попаљени становници земаљски,
и људи је мало преостало.
7Вино ново тугује, лоза вене,
уздишу сви што весела срца беху.
8Нема више весеља уз бубњеве,
оконча се граја слављеника,
умукла је свирка на цитарама.
9Вино пију, али не певају,
пијанцима горчи пиће жестоко.
10Град безвредни постаде разорен,
свим кућама улаз је затворен,
11због вина је јаук по улицама,
свака радост у мрак се претвори,
из земље је изгнано весеље.
12Само пустош остаде у граду,
вратнице се развалише треском,
13јер се тако у земљи догађа,
тако бива међу народима,
као кад се отресу маслине,
или грожђе пабирчи по берби.
14Они глас подижу кличући;
величанственост Господњу узносе с мора.
15Зато славите Господа ви на истоку,
име Господа, Бога Израиљева на острвима морским.
16С краја земље чујемо музику:
„Нека је част Праведнику!“
Али ја говорим:
„Пропадох! Пропадох! Тешко мени!
Издајници су издали,
баш издајом издајници су издали!“
17Страхота и јама и замка,
теби, становниче земаљски.
18Ко утекне испред гласа о страхоти,
у јаму ће упасти;
а ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити.
Наставак песме о Божијем суду
Па ће се отворити окна на висини,
и затрешће се темељи земаљски.
19Земља ће се разбијањем разбити.
Земља ће се распуклином распући.
Земља ће се земљотресом трести.
20Земља ће се тетурањем тетурати као пијан човек;
заљуљаће се као сеница: тамо-амо;
толико ће јој безакоње њено отежати,
те ће пасти и више устати неће.
21И догодиће се у онај дан:
Господ ће походити војску вишњу на висини,
и све цареве овоземаљске на земљи;
22биће сабиром сабрани
и заробљени у тамници,
у затвору затворени,
и кажњени после много дана.
23Месец ће се зацрвенети
и сунце ће поцрвенети,
јер ће се зацарити Господ над војскама
на гори Сион и у Јерусалиму,
и слава му је пред старешинама његовим.
