Gods profetie over Babel
1Dit is Gods profetie over Babel.
Het onheil komt als een stormwind over u heen vanuit de angstaanjagende woestijn, als een wervelwind uit de Negev-woestijn. 2Ik zie een dreigend visioen, het is vreselijk om te zien! God vertelt mij wat Hij gaat doen. Ik zie u, geplunderd en vernietigd. Elamieten en Meden zullen deel hebben aan de overwinning. Babel zal vallen en het gekerm van de volken die het onderdrukte, zal ophouden. 3Mijn maag komt in opstand en brandt van pijn, pijn als van een barende vrouw. Mijn benen worden slap als ik hoor wat God van plan is, ik krimp ineen, verblind door angst. 4De schrik overvalt mij en mijn hart bonst als een razende. De schemering, waarvan ik vroeger zo genoot, maakt mij nu bang.
5Kijk! Zij maken alles klaar voor een feestelijke maaltijd! Ze dekken de tafels met voedsel en schuiven hun zetels bij om te gaan eten. Snel, snel, grijp uw schilden en maak u klaar voor de strijd! U wordt aangevallen!
6-7 Ondertussen (in mijn visioen) had de Here mij gezegd: ‘Zet een uitkijk op de stadsmuur en laat hij melden wat hij ziet. Als hij een groep mannen ziet komen die twee-aan-twee op ezels en kamelen rijden, zeg dan tegen hem: “Dat zijn ze, houd ze goed in de gaten!” ’
8-9 En ik zette een uitkijk op de muur en uiteindelijk schreeuwde hij: ‘Heer, ik heb dag en nacht op wacht gestaan! En nu eindelijk, kijk! Daar komen zij die twee-aan-twee rijden!’ Toen hoorde ik een stem die riep: ‘Babel is gevallen en alle afgoden van Babel liggen gebroken op de grond.’ 10Och, mijn geslagen en vertrapte volk. Ik heb u alles verteld wat de Here van de hemelse legers, de God van Israël, tegen mij heeft gezegd.
11Dit is Gods profetie over Edom.
Iemand uit uw midden blijft naar mij roepen: ‘Wachter, hoe ver is de nacht gevorderd? Wachter, hoe ver is de nacht gevorderd?’ 12En de wachter antwoordt: ‘De ochtend breekt aan, maar maar dan komt er weer een nieuwe nacht. Keer terug naar God, dan kan ik u beter nieuws bezorgen. Zoek naar Hem, keer daarna terug en vraag het mij opnieuw!’
13Dit is Gods profetie over Arabië.
Karavanen van de Dedanieten, u zult u verschuilen in de wouden van Arabië. 14Volk van Tema, breng deze dorstige vluchtelingen voedsel en water. 15Zij zijn gevlucht voor getrokken zwaarden, scherpe pijlen en de verschrikkingen van de oorlog! 16‘Binnen een jaar,’ zegt de Here, ‘zal er een einde komen aan de overmacht van hun vijand, de machtige stam van Kedar. 17Slechts enkelen van hun gevreesde boogschutters zullen overblijven.’ De Here, de God van Israël, heeft gesproken.
Пропаст Вавилона
1Пророштво приморској пустињи.
Као што вихори по Негеву хује,
из пустиње пристижу,
из земље страхотне.
2Откривено ми је страшно виђење –
подлац подлост чини, пустошник пустоши:
„На јуриш, Еламе! На опсаду, Мидијо!
Докрајчићу све уздахе њене!“
3Зато бедра моја пробадају пробади;
болови ме спопадају као породиљу;
смућен сам над оним што чујем,
ужаснут сам пред оним што видим.
4Збуњено је срце моје,
гроза ме снађе.
Сутон мог уживања
претвори се у језивост.
5Постави сто!
Простири простирку!
Једи! Пиј!
Устајте, главари!
Мажите штитове!
6Јер Господ је мени овако рекао:
„Иди, постави стражара!
Па што види, то нека ти јави.
7Ако види коњанике,
како јашу по двојица,
јахаче на магарцима,
јахаче на камилама,
нека добро пази,
нека пази што пажљивије.“
8И повика стражар21,8 У изворном тексту стоји лав, што чини тешкоћу у разумевању, посебно према постављању стражара у ст. 6. Највероватније је због сличности ове две речи на јеврејском дошло до грешке у преписивању. са стражарнице:
„Господару мој, стојим дању непрестано,
и целу ноћ на банку где сам постављен.
9И гле ово: долазе коњаници,
јашу по двојица.
Тада он проговори и рече:
’Паде, паде Вавилон!
Сви кипови његових богова
о земљу се разбише.’“
10Вршено моје, зрно с гумна мојег! –
што сам чуо
од Господа над војскама, Бога Израиљева,
то вам објављујем.
Реч за Думу21,11 Дума значи тишина, и игра је речи са именом Едом.
11Пророштво о Думи.
Дође ми зов из Сира:
„Стражари, које је доба ноћи?
Стражари, које је доба ноћи?“
12Стражар одговара:
„Долази јутро, па опет ноћ.
Ако ћете искати, иштите!
Вратите се! Дођите!“
Опомена Арапима
13Пророштво Арапима.
У честарима арапским почивате,
каравани дедански.
14Приступите жедном, изнесите воду,
становници земље темеске,
с хлебом својим пред бегунце изађите.
15Јер они беже пред мачевима,
испред мача исуканог,
и испред лука напетога,
и испред боја жестокога.
Реч против Кидра
16Да, овако ми је рекао Господар: „Још једна година, као што су године најамничке, и ишчезнуће сва слава кедарска. 17Од многобројних стрелаца међу мушкарцима из Кедра, мало ће их остати. Јер је то рекао Господ, Бог Израиљев.“
