Jeremia 5 – HTB & NSP

Het Boek

Jeremia 5:1-31

Geen ontzag voor God

1‘Ren op en neer door elke straat in Jeruzalem, kijk of u ook maar één eerlijke en trouwe man kunt vinden! Zoek op elk plein en als u er één kunt vinden, zal Ik de stad niet verwoesten! 2Zelfs als zij mijn naam gebruiken om een eed te zweren, liegen zij nog.’

3Och Here, U wilt niets anders dan de waarheid. U hebt hen geslagen, maar zij hebben geen pijn gevoeld. U hebt hen vernietigd, maar zij weigeren zich te bekeren van hun zonden. Zij zijn vastbesloten met keiharde gezichten geen berouw te tonen. 4Toen zei ik: ‘Maar wat kunnen wij verwachten van de armen die niets weten? Zij kennen Gods geboden niet. Hoe kunnen zij Hem dan gehoorzamen?’ 5Daarom zal ik naar hun invloedrijke leiders gaan en met hén spreken, want zij kennen Gods wegen en zijn eisen. Maar ook zij hadden God volledig de rug toegekeerd. 6‘Daarom zal een leeuw uit het woud hen aanvallen. De woestijnwolf zal hen vernietigen en een luipaard zal rond hun steden sluipen en ieder verscheuren die zich naar buiten waagt. Want hun zonden zijn haast ontelbaar, hun opstandigheid tegen Mij is groot. 7Hoe kan Ik u vergeven? Zelfs uw kinderen hebben zich van Mij afgekeerd en zweren bij goden die geen goden zijn. Ik voedde hen tot zij verzadigd waren, nergens hadden zij gebrek aan en als dank pleegden zij op grote schaal overspel en hielden zich op bij de bordelen van de stad. 8Zij zijn wellustige mannen die lonken naar de vrouw van hun naaste. 9Moet Ik hen daarvoor niet straffen? Zou Ik zoʼn volk nog sparen?’

10Loop tussen de wijnstokken door en vernietig ze! Maar laat een deel staan. Kap de wijnranken af, want zij zijn niet van de Here. 11‘De volken van Israël en Juda zijn Mij ontrouw geworden,’ zegt de Here. 12Zij hebben gelogen en zeiden: ‘Hij zal ons niet lastig vallen! Er zal niets met ons gebeuren! Er komt toch geen hongersnood en geen oorlog!’ 13‘Gods profeten,’ zeggen zij, ‘zijn windbuilen vol woorden die geen enkel goddelijk gezag hebben. Het oordeel dat zij aankondigen, zal op hun eigen hoofd terechtkomen, niet op het onze!’

14Daarom zegt de Here, de God van de hemelse legers: ‘Om dit soort gepraat zal Ik de woorden van de profeten veranderen in een laaiend vuur en deze mensen als stukken hout verbranden. 15Kijk Israël, Ik zal een ver land tegen u ten strijde laten trekken,’ zegt de Here, ‘een machtig, oud volk, waarvan u de taal niet begrijpt. 16Hun pijlen zijn dodelijk en al hun mannen zijn machtige helden. 17Zij zullen uw oogst verslinden en het brood van uw kinderen en ook uw schapen en runderen opeten. Ja, ook van uw druiven en vijgen zullen zij niets overlaten. Uw versterkte steden zullen zij met de grond gelijk maken, de steden waarop u vertrouwde. 18Zelfs dan zal Ik u niet volledig laten wegvagen,’ zegt de Here. 19‘En als het volk vraagt: “Waarom doet de Here, onze God, ons dit aan?” dan moet u antwoorden: “U wees Hem af en diende in uw eigen land vreemde goden, nu moet u in vreemde landen slaven zijn van buitenlanders.”

20Maak dit bekend aan Israël en Juda: 21“Luister, dom en ongevoelig volk: u hebt wel ogen, maar u ziet niet en oren, maar u hoort niet. 22Hebt u dan helemaal geen ontzag voor Mij?” vraagt de Here God. “Hoe kan het dat u niet eens beeft in mijn aanwezigheid? Ik bepaal de kustlijnen van de wereld als eeuwige grenzen, zodat de zeeën met hun geweld en bulderende golven die afscheidingen nooit kunnen overschrijden. Moet zoʼn God niet worden gevreesd en vereerd? 23-24 Maar mijn volk is koppig en opstandig, het heeft zich tegen Mij gekeerd en is weggelopen. Ook al geef Ik regen in de lente en de herfst en tijd voor de oogsten, toch heeft het geen ontzag voor Mij. 25Daarom heb Ik u deze zegeningen vanwege uw zonden afgenomen. 26Onder mijn volk bevinden zich slechte mensen die loeren op slachtoffers, als een jager die met netten vanuit een hinderlaag vogels vangt. Zij zetten vallen voor mensen. 27Als een mand, volgepropt met vogels, zo zijn hun huizen volgepropt met bedrog. En het resultaat? Zij zijn nu machtig en rijk, 28zien er keurig uit en zijn weldoorvoed. Hun slechtheid kent geen grenzen. Zij zijn onrechtvaardig tegenover de wezen en negeren de rechten van de armen. 29Moet Ik dan maar rustig afwachten en doen alsof er niets aan de hand is?” ’ vraagt de Here God. ‘Moet Ik zoʼn volk niet straffen?’ 30Er gebeuren vreselijke dingen in dit land: 31de priesters staan onder invloed van valse profeten en mijn volk vindt het wel best zo! Maar hun uiteindelijke lot staat vast.

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 5:1-31

Нико није праведан

1„Протрчите по трговима Јерусалима.

Гледајте, посматрајте,

тражите по улицама:

да ли ћете пронаћи човека,

иједног који поступа по правди и који тежи верности,

па да опростим граду.

2’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,

заправо се лажно заклињу.“

3О, Господе, не траже ли твоје очи верност?

Ти си их ударао, али нису попустили;

докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.

Окаменили су своје образе да су тврђи него стена

и одбијају да се врате.

4Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,

и баш су лудо поступили

јер не познају Господњи пут

и прописе Бога свога.

5И себи сам рекао да ћу ићи великашима,

па ћу њима да говорим,

јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“

Али су и они сложно скршили јарам

и изломили окове.

6Зато ће их напасти шумски лав,

пустињски вук ће их опустошити

и рис ће вребати код њихових градова.

И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,

јер су многи њихови преступи

и бројна су њихова отпадништва.

7„И како ћу све то да ти опростим?

Твоја су ме деца оставила

и заклела се лажним боговима.

Ја сам их наситио,

а они су учинили прељубу

и журили у кућу блуднице.

8Они су као угојени, једри ждрепци,

па сваки рже за женом свог ближњег.

9Зар због тога да их не казним?

– говори Господ.

Над народом попут овог

зар да се не освети моја душа?

10Идите међу редове његове лозе и искидајте их,

али не чините потпуно уништење.

Одстраните посечене лозице

јер не припадају Господу.

11Јер су ме сасвим изневерили

дом Израиљев и дом Јудин

– говори Господ.“

12Лагали су о Господу

јер су рекли: „Није он такав!

Неће нас да задесе ни зло ни мач,

а ни глади нећемо видети!

13Пророци су постали попут ветра

јер реч није у њима,

па нека им тако и буде учињено.“

14Зато говори Господ Бог над војскама:

„Зато што су тако изјавили,

ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,

а овај народ у дрва, па ће их прогутати.

15Ево, доводим на тебе народ издалека,

доме Израиљев – говори Господ.

То је крепак народ, древни народ,

народ чији језик не разумеш шта год да говоре.

16Тоболац им је попут гроба отворен

и сви су ратници.

17Прогутаће ти и летину и храну.

Прогутаће ти синове и ћерке.

Прогутаће ти стада и крда.

Прогутаће ти вино и смокве.

Разориће ти мачем утврђене градове

у које си се уздао.

18Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’

20Најавите ово у дому Јаковљевом

и објавите у Јуди. Реците:

21’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,

који има очи, а не види

и који има уши, а не чује!

22Зар се мене не бојите? – говори Господ.

Не дрхтите ли од мене

који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,

и оно га не прелази?

Ако се и усталаса,

оно се не излива;

таласи му хуче,

али се не преливају.’

23Али овај народ има срце пркосно и одметничко,

скренули су и удаљили се.

24Нису рекли од срца:

’Сад се бојмо Господа, нашег Бога

који нам даје рану и позну кишу на време,

који нам чува седмице одређене за жетву.’

25Ваше су кривице све ово ускратиле

и ваши су греси задржали ово добро.

26Јер се у мом народу налазе зликовци

што вребају као птичари из заседе,

што постављају замке да хватају људе.

27И као што је кавез пун птица,

тако су њихове куће пуне преваре.

Зато су постали силни и награбили су блага.

28Угојени су и углађени.

Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,

напредују, не суде за право сиромаха.

29Зар због тога да их не казним?

– говори Господ.

Над народом попут овог

зар да се не освети моја душа?

30Грозота и страхота

се догађају по земљи.

31Пророци пророкују лаж

и свештеници владају по своме,

а мој народ све то воли!

Али шта ћете на крају да радите?!