Het volk door de Here verstoten
1Here, U bent altijd rechtvaardig als ik een zaak aan U voorleg om uw beslissing te horen. Mag ik daarom deze klacht aan U voorleggen: waarom gaat het slechte mensen altijd goed? Waarom hebben de goddelozen zoʼn gemakkelijk leven? 2U plant ze, ze schieten wortel, bloeien op en hun handel floreert. Hun winsten groeien en zij zijn rijk. Zij zeggen: ‘God zij dank!’ Maar in hun hart menen zij daar niets van. 3Maar wat mij betreft, Here, U kent mijn hart, U weet hoe ik naar U verlang. Sleur hen weg als hulpeloze schapen naar het slachthuis, Here. Veroordeel hen, o God! 4Hoe lang moet uw land al hun daden nog verdragen? Zelfs het gras in de weiden is erdoor verdord. De wilde dieren en de vogels zijn omgekomen door de goddeloosheid van de mensen. Maar toch blijven de mensen zeggen: ‘God zal geen oordeel over ons brengen. Ons kan niets gebeuren!’ 5De Here gaf mij als antwoord: ‘Als u al moeite hebt om mensen bij te houden, wat doet u dan als u het moet opnemen tegen paarden, tegen de koning, zijn hofhouding en al zijn slechte priesters? Als u op vlak terrein al struikelt en valt, hoe zal het u dan vergaan in de wildernis bij de Jordaan? 6Zelfs uw broers, uw eigen familie, hebben u verraden. Achter uw rug spreken zij tegen iedereen kwaad over u. Vertrouw hen niet, hoe vriendelijk ze ook praten. Geloof hen niet.’
7Toen zei de Here: ‘Ik heb mijn volk, mijn erfenis, verstoten, Ik heb de mensen van wie Ik houd aan hun vijanden overgeleverd. 8Mijn volk heeft als een leeuw tegen Mij gebruld, daarom ben Ik het gaan haten. 9Mijn volk is een lokaas. Ik zal zwermen roofvogels en wilde dieren erop afsturen om het te verscheuren. 10Vele buitenlandse heersers zullen een ravage maken van mijn wijngaard, mijn akkers kapottrappen en de schoonheid van mijn velden in een troosteloze wildernis veranderen. 11Zij zullen het land tot een dorre lege woestenij maken. Het hele land zal vernield worden en niemand zal er naar omzien. 12Verwoestende legers zullen het land plunderen, het zwaard van de Here zal velen doden, nergens is men meer veilig. 13Mijn volk heeft tarwe gezaaid, maar zal dorens oogsten. De mensen hebben hard gewerkt, zonder dat het hun iets oplevert. Zij zullen een oogst van schande binnenhalen, want de vreselijke toorn van de Here rust op hen.’
14En nu zegt de Here tegen de slechte volken die het land omringen dat God zijn volk Israël gaf: ‘Kijk, Ik zal u net zo uit uw land wegrukken als Juda. 15Maar daarna zal Ik medelijden met u krijgen en u weer terugbrengen naar uw eigen land, iedereen naar zijn eigen erfdeel. 16En als deze heidense volken bij mijn naam leren zweren door te zeggen: “Zo waar als de Here leeft,” net zoals zij mijn volk bij de naam van Baäl hebben leren zweren, dan zullen zij bij mijn volk gaan horen. 17Maar ieder volk dat weigert Mij te gehoorzamen, zal weer worden weggejaagd en vernietigd,’ zegt de Here.
Јеремијина тужбалица
1Праведан си, Господе,
кад год ти се тужим,
али ћу ипак да ти говорим о правди:
Зашто су напредни путеви покварењака?
Зашто ликују сви подли злотвори?
2Ти си их посадио и већ се укоренише,
напредују и већ доносе плод.
Близу си њихових уста,
али далеко од нутрине њихове.
3А ти ме, Господе, познајеш,
видиш ме и испитујеш срце моје спрам тебе.
Потерај их ко овце на клање,
одвоји их за дан клања!
4Докле ће земља да тугује,
да сахне растиње по свим пољима
од зла оних што ту пребивају?
Пропале су и животиње и птице
јер је народ рекао:
„Неће он да види наше скончање!“
Божији одговор
5„Ако си се уморио трчећи с пешацима,
како ли ћеш се тек огледати с коњима?
Када у спокојној земљи падаш,
шта ли ћеш да радиш на јорданском честару?
6Јер и браћа твоја
и дом твога оца су те изневерили
и на сав глас су викали за тобом.
Не веруј им
чак и када ти љубазно говоре.
7Дом сам свој напустио
и своје наследство оставио.
Вољену сам своју предао
у руке њених непријатеља.
8А сада је моје наследство
као лав у шуми
што на мене риком риче.
И зато га мрзим.
9Је л’ наследство моје
пиргава птица грабљивица?
Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо!
Идите, сакупите све животиње на поље,
доведите их на храну.
10Многи су пастири изломили мој виноград
и изгазили мој део.
Претворили су мој мили део
у голу пустињу.
11Да, претворили су је у пустињу
и сада преда мном опустошена тугује.
У пустару је претворена земља
и то никога не потреса.
12Преко пустињских оголелих висова
дошли су затирачи,
јер Господњи мач сатире
с краја на крај земље
и нема мира ни за кога.
13Сејаће пшеницу, а трње ће жети.
Изнурише се, а никакве користи.
Стидите се својих урода
због Господњег пламтећег гнева!
14Овако каже Господ свим мојим злим суседима који нападају земљу коју сам дао мом народу Израиљу у наследство: ево, почупаћу их из њихове земље, а из њихове ћу средине да ишчупам Јудин дом. 15А када их ишчупам, вратићу се да им се смилујем и доведем сваког на његово наследство и сваког на његову земљу. 16И ако се истински науче путевима мога народа, да се заклињу мојим именом – ’Тако нам живог Господа’ – онако како су они мој народ научили да се куну Валом, населиће се усред мог народа. 17Али ако не послушају, ја ћу да ишчупам тај народ, да ишчупам и да затрем – говори Господ.“
