Christus, priester van een nieuw verbond
1Wat wij nog eens willen zeggen, komt eigenlijk hierop neer: Christus is onze hogepriester en Hij zit aan de rechterhand van God op de troon in de hemelen. 2Hij dient God in het hemelse heiligdom, in de ware tempel die door de Here en niet door mensen gebouwd is.
3Zoals elke priester is aangewezen om gaven en offers te brengen, zo moest ook Christus een offer brengen. 4Overigens, als Hij nog op aarde was, zou Hij niet eens priester zijn, omdat er al priesters zijn die offers brengen volgens de Joodse wet. 5Zij doen hun werk in een aardse kopie van het echte heiligdom in de hemel, want toen Mozes de heilige tent zou maken, zei God tegen hem: ‘Zorg ervoor dat alles wordt gemaakt naar het voorbeeld dat Ik u op de berg heb laten zien.’ 6Maar Christus, de hemelse priester, heeft een veel belangrijker taak gekregen dan de priesters van Israël. Door zijn bemiddeling heeft God een nieuw verbond met de mensen gesloten, dat beter is omdat het op betere beloften steunt. 7Aan het oude verbond mankeerde nogal wat. Als dat anders was geweest, zou er geen nieuw voor in de plaats gekomen zijn. 8Maar God berispt het volk met de woorden: ‘Er komt een tijd dat Ik een nieuw verbond met het volk van Israël en het volk van Juda zal sluiten. 9Het zal een ander verbond zijn dan dat Ik met hun voorouders sloot op de dag dat Ik hen uit Egypte leidde, die hielden zich niet aan het verbond, zodat Ik hun de rug heb toegekeerd. 10Dit is het nieuwe verbond dat Ik met het volk van Israël sluit: Ik zal mijn wetten in hun gedachten schrijven en in hun hart. Ik zal hun God zijn en zij zullen mijn volk zijn. 11Niemand zal tegen zijn vriend, broer of buurman hoeven te zeggen: “Jij moet de Here ook leren kennen,” want van klein tot groot zal iedereen Mij kennen. 12Ik zal hun overtredingen vergeven en niet meer aan hun zonden denken.’
13Als God het over een nieuw verbond heeft, wil Hij daarmee zeggen dat het eerste verouderd is. En alles wat oud en versleten is, wordt vroeg of laat afgedankt.
Нови савез надвисује Стари савез
1Главно у овом излагању јесте: имамо Првосвештеника који је сео с десне стране престола Божијег величанства на небесима. 2Он је службеник Светиње и правог Шатора који је поставио Господ, а не човек.
3А пошто се сваки Првосвештеник поставља да приноси дарове и жртве, било је неопходно да и овај Првосвештеник има шта да принесе. 4Заиста, да је на земљи, он не би ни био свештеник, зато што има свештеника који по Закону приносе дарове. 5Они служе у светињи која је тек слика и сенка небеске Светиње. Јер када је Шатор требало подигнути, Мојсије је добио строга упутства. Бог му је рекао: „Гледај да све направиш према нацрту који ти је показан на гори.“ 6А сада је Христос добио узвишенију службу од њихове, пошто је и савез, чији је он посредник, бољи, будући да је утемељен на бољим обећањима.
7Да је, наиме, први савез био беспрекоран, не би било потребно тражити други. 8Јер Бог, корећи свој народ, каже:
„Ево долазе дани – говори Господ –
када ћу склопити нови савез
с народом израиљским
и с народом Јудиним.
9То неће бити као кад сам
склопио савез са њиховим оцима,
онога дана кад сам их узео за руку
и извео из Египта.
Али пошто нису били верни моме савезу,
ни ја се нисам обазирао на њих – говори Господ.
10Ово је савез који ћу склопити
с народом израиљским након тих дана, говори Господ:
ставићу своје законе у њихов разум,
и уписаћу их у њихова срца.
Ја ћу бити њихов Бог,
а они ће бити мој народ.
11Тада нико неће поучавати свога суграђанина
или брата говорећи: ’Упознај Господа’,
јер ће ме познавати сви од малог до великог.
12Јер смиловаћу се над њиховим неправдама,
и нећу се више сећати њихових греха.“
13Говорећи о новом савезу, Бог је прогласио први савез застарелим. А оно што застарева, на путу је да ишчезне.