Twee hogepriesters
1Deze Melchisedek was koning van Salem en priester van de Allerhoogste God. Toen Abraham, na de overwinning op vele koningen, naar huis terugkeerde, ontmoette hij Melchisedek en werd door hem gezegend. 2Daarop gaf Abraham een tiende deel van alles wat hij in de strijd had buitgemaakt aan Melchisedek. De naam Melchisedek betekent ‘Koning van de gerechtigheid.’ Hij is ook koning van de vrede, want Salem betekent vrede. 3Zijn vader, zijn moeder en zijn gehele afstamming zijn onbekend. We weten niets van het begin of het einde van zijn leven. Hij lijkt op de Zoon van God, hij is en blijft priester voor altijd.
4Uit het volgende blijkt wel hoe groot deze Melchisedek is. Zelfs Abraham, de eerste voorvader van Gods volk, gaf hem een tiende deel van alles wat hij in de strijd tegen de koningen had buitgemaakt. 5Als Melchisedek een priester van Israël was geweest, zou dit niet zo vreemd zijn, want later moest Gods volk een tiende van zijn inkomsten geven aan de priesters die tot hun eigen volk behoorden. 6Maar hoewel Melchisedek niet tot hen behoorde, gaf Abraham hem toch een tiende van de buit. Melchisedek zegende de machtige Abraham, 7het is duidelijk dat een zegen alleen gegeven wordt door iemand die groter is dan degene die gezegend wordt. 8Verder is het zo dat in het ene geval de priesters, sterfelijke mensen, een tiende kregen van wat de mensen oogstten of verdienden, terwijl in het andere geval Melchisedek ze kreeg, van wie vermeld staat dat hij altijd blijft leven. 9Wij zouden zelfs kunnen zeggen dat Levi, de stamvader van alle priesters, in de persoon van Abraham een tiende deel van de buit aan Melchisedek gaf. 10Levi was toen nog niet geboren, maar het zaad waaruit hij is voortgekomen, was al in Abraham aanwezig toen Melchisedek hem ontmoette.
11Als wij door de Levitische priesters en hun wetten gered hadden kunnen worden, waarom moest God dan Christus sturen? Een priester als Melchisedek en niet als Levi, Aäron en de andere priesters? 12Immers als God een nieuw soort priester stuurt, moet zijn wet daarvoor veranderd worden. 13Wij weten allemaal dat Christus niet bij de priesterstam van Levi hoort, 14maar bij de stam van Juda, en Mozes heeft niet gezegd dat de mannen van díe stam priester moesten zijn. 15Het is dus duidelijk dat God een andere weg is ingeslagen.
16Christus, de nieuwe hogepriester van dezelfde rang als Melchisedek, is geen priester geworden op grond van afstamming, zoals de wet eist, maar op grond van zijn onvergankelijke leven. 17Van hem staat er geschreven: ‘U bent de eeuwige priester, zoals ook Melchisedek mijn priester was.’ 18Het oude systeem, waarin men priester werd omdat men tot een bepaalde stam behoorde, is opgeheven omdat het niet werkte. 19De mensen konden daardoor niet gered worden. Daardoor lukte het niemand om met God in het reine te komen. Maar nu hebben wij een veel betere hoop, want Christus maakt het voor ons met God in orde, zodat wij bij Hem mogen komen. 20God zwoer dat Christus altijd priester zou zijn, wat Hij nooit van andere priesters heeft gezegd. 21Alleen tegen Christus zei Hij: ‘De Here heeft een eed afgelegd en zal er nooit van terugkomen: U bent de eeuwige priester.’ 22Daarom werd Jezus Christus het onderpand van dit nieuwe, betere verbond.
23Onder het oude verbond moesten er heel veel priesters zijn. Als een oude priester stierf, nam een jongere zijn taak over. 24Maar Jezus leeft voor altijd en blijft voorgoed priester, zodat er niemand anders nodig is. 25Hij kan iedereen die door Hem naar God gaat, van de ondergang redden. Omdat Hij altijd zal blijven leven, zal Hij er altijd zijn om onze belangen bij God te behartigen. 26Daarom is Hij precies de hogepriester die wij nodig hebben: Hij is heilig, onberispelijk en onbesmet, Hij is van de zondaars afgezonderd en heeft de hoogste plaats in de hemelen gekregen. 27Gewone hogepriesters hebben elke dag het bloed van offerdieren nodig om hun eigen zonden en die van het volk te bedekken. Maar Jezus Christus heeft eens en voorgoed alle zonden uitgewist toen Hij Zichzelf offerde aan het kruis. 28Onder het oude verbond zondigden zelfs de hogepriesters, die ook maar zwakke en zondige mensen waren. Maar later legde God de eed af dat zijn Zoon, die voor altijd volmaakt is, voortaan hogepriester zou zijn.
Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду
1Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Аврахаму који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, 2а Аврахам му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) 3О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.
4Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Аврахам, дао десетак од најбољег плена. 5Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Аврахама. 6Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Аврахама и затим га благословио, њега коме су дата обећања. 7Неоспорно је да већи благосиља мањег. 8У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. 9И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Аврахама, 10зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
11Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? 12Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. 13А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.
14Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. 15Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. 16Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. 17Јер Писмо сведочи о њему:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
18Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. 19А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.
20Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. 21Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:
„Господ је дао заклетву
и неће је повући:
’Ти си довека свештеник.’“
22Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.
23Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. 24Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. 25Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.
26Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. 27Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. 28Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.
