Gods eeuwige belofte aan Noach
1God zegende Noach en zijn zonen en zei hun dat zij veel kinderen zouden voortbrengen, zodat de aarde weer werd bevolkt.
2-3 ‘Alle wilde dieren, de vogels en de vissen zullen bang voor u zijn,’ vertelde God Noach, ‘want Ik heb ze in uw macht gegeven. Voortaan zullen zij een deel van uw voedsel zijn, net zoals het koren en de groenten. 4Maar één ding mag u nooit doen: vlees eten waar het bloed nog in zit, want het bloed bevat de levenskracht. 5En ook moord is verboden. Dieren die mensen doden, moeten worden gedood, net zoals mensen die het bloed van andere mensen vergieten. 6Want als u het bloed van een mens vergiet, zal uw bloed door mensen vergoten worden, want God heeft de mens als zijn evenbeeld gemaakt. 7Ja, zorg dat u veel kinderen krijgt en bevolk de aarde.’
8Toen zei God tegen Noach en zijn zonen: 9-11‘Met u sluit Ik een verbond en met uw kinderen en met alle dieren die bij u in het schip waren—de vogels, het vee en de wilde dieren: Ik beloof dat Ik de aarde nooit meer zal verwoesten met een grote watervloed. 12-13 Als teken van dat verbond tussen Mij en alle levende wezens die na u op aarde zullen wonen, plaats Ik de regenboog in de wolken. 14-15 Als Ik de wolken langs de hemel laat glijden, zal de regenboog verschijnen en Mij aan mijn belofte herinneren: nooit meer een watervloed die alle leven vernietigt. 16-17 Als de regenboog aan de hemel staat, zal Ik hem zien en denken aan het eeuwigdurende verbond tussen Mij en alle levende wezens op aarde.’
18De drie zonen van Noach heetten Sem, Cham en Jafet (Cham is de voorvader van de Kanaänieten). 19Uit deze drie zonen van Noach zijn alle volken op aarde ontstaan.
20-21 Noach werd boer, plantte een wijngaard en maakte wijn. Op een dag was hij dronken en lag naakt in zijn tent. 22Cham, de voorvader van de Kanaänieten, bemerkte dat en vertelde het zijn broers. 23Toen zij dat hoorden, pakten Sem en Jafet een mantel, liepen achteruit hun vaders tent in en bedekten zijn naakte lichaam met de mantel. Zij keken de andere kant op terwijl zij dat deden.
24-25 Toen Noach uit zijn roes ontwaakte en hoorde wat er was gebeurd en wat Cham had verteld, vervloekte hij alle nakomelingen van Cham: ‘Er zal voortaan een vloek op de Kanaänieten rusten, zij zullen de slaven zijn van de nakomelingen van Sem en Jafet!’ 26-27 Hij vervolgde: ‘Gezegend zij de Here, de God van Sem. De Kanaänieten zullen de slaven van Sem zijn. God zegent Jafet en laat hem bij zijn broer Sem inwonen. De Kanaänieten zullen ook zijn slaven zijn.’ 28Na de grote watervloed leefde Noach nog driehonderdvijftig jaar. 29Hij werd negenhonderdvijftig jaar oud en toen stierf hij.
Бог склапа савез с Нојем
1Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. 2Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. 3Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.
4Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. 5А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.
6Ко пролије крв човекову,
његову ће крв човек пролити,
јер по своме лику
створи Бог човека.
7А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“
8Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: 9„Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, 10и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. 11Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“
12Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. 13Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. 14А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, 15тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. 16Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“
17На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“
Ноје и његови синови
18Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. 19Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.
20Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. 21Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. 22Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. 23Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.
24Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. 25Тада Ноје рече:
„Проклет да је Ханан,
својој браћи најнижи слуга нека буде!“
26Потом је рекао:
„Нека је благословен Господ, Бог Симов,
Ханан нека му слуга буде!
27Нека Бог умножи потомство Јафетово,
нека живи међу шаторима Симовим,
Ханан нека му је слуга!“
28Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. 29Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.
