God stelt de besnijdenis in
1Toen Abram negenennegentig jaar oud was, kwam de Here bij hem en zei: ‘Ik ben God, de Almachtige, gehoorzaam Mij en leef als een oprecht man. 2Ik sluit een verbond met u en zal u talloze nakomelingen geven.’ 3Abram wierp zich op de grond en 4God vervolgde: ‘U zult niet de vader van één, maar van vele volken worden. Ik zal ook uw naam veranderen. 5U zult niet langer Abram heten, maar voortaan is uw naam Abraham (Vader van velen), want dat zult u zijn. Zo heb Ik het bepaald. 6Ik zal u heel veel nakomelingen geven onder vele volken! Er zullen koningen onder uw nageslacht zijn.
7-8 Dit verbond zal overgaan op elke nieuwe generatie, voor altijd. Ook voor uw kinderen en hun kinderen zal Ik een God zijn. Het land Kanaän zal voor altijd van u en uw nakomelingen zijn. En Ik zal uw God zijn. 9-10 Uw gedeelte van het verbond bestaat uit het naleven van de regels. Dit is uw verplichting aan Mij: iedere mannelijke nakomeling moet worden besneden, 11de voorhuid moet worden verwijderd. Dat zal voor Mij het teken zijn dat u en uw nakomelingen dit verbond accepteren en eerbiedigen. 12Ieder jongetje moet acht dagen na zijn geboorte worden besneden. Dat geldt zowel voor een buitenlandse slaaf als voor iemand die in uw huis is geboren. 13Dit is een blijvend teken van ons verbond en moet door uw hele nageslacht worden nageleefd. Iedere man moet worden besneden. Zo zal uw lichaam het teken zijn dat u deel uitmaakt van mijn eeuwig verbond. 14Iemand die weigert zich te laten besnijden, moet worden verstoten. Die heeft mijn verbond gebroken.’
15‘Wat uw vrouw Sarai betreft,’ ging God verder, ‘zij zal niet langer Sarai heten, maar Sara (Prinses). 16Ik zal haar zegenen en u een zoon bij haar geven! Ja, Ik zal haar zegenen en haar moeder maken van grote volken! Zij zal koningen voortbrengen.’
17Abraham liet zich weer voor de Here op de grond vallen en dacht lachend bij zichzelf: ‘Hoe kan een man van honderd jaar vader worden en een vrouw van negentig jaar nog een kind krijgen?’ 18En hij zei tegen de Here: ‘Och Here, het zou al mooi zijn als uw belofte voor Ismaël zou gelden.’ 19Maar God zei: ‘Nee, uw vrouw Sara zal een zoon krijgen die Isaak (Gelach) zal heten en Ik zal mijn verbond ook met hem en zijn nakomelingen sluiten, voor altijd. 20U hebt Mij gevraagd of Ik Ismaël ook wil zegenen, dat zal Ik zeker doen. Zijn nageslacht zal groot zijn en onder zijn nakomelingen zullen twaalf vorsten zijn. 21Maar mijn verbond sluit Ik met Isaak, die Sara volgend jaar om deze tijd ter wereld zal brengen.’ 22Zo eindigde het gesprek en God verliet Abraham.
23Diezelfde dag nog besneed Abraham Ismaël en alle andere mannelijke huisgenoten—daar geboren of ergens gekocht—zoals God hem had opgedragen. 24Abraham was toen negenennegentig jaar, 25Ismaël was dertien. 26Beiden werden op dezelfde dag besneden, 27samen met de andere mannelijke huisgenoten.
Савез и обрезање
1Кад је Авраму било деведесет девет година, указао му се Господ и рекао му: „Ја сам Бог Свемоћни, по мојој вољи живи и буди беспрекоран. 2Савез свој склапам између себе и тебе, и силно ћу те умножити.“
3Аврам паде ничице, а Бог настави да му говори: 4„Ово је мој савез са тобом: постаћеш отац многим народима. 5И нећеш се више звати Аврам, него ће ти ’Аврахам’17,5 Да се истакне разлика између Аврам – узвишени отац и Аврахам – отац мноштва. бити име, јер сам те учинио оцем многих народа. 6Веома, веома плодним ћу те учинити: од тебе ће потећи народи; и цареви ће од тебе проистећи. 7Савез свој – савез вечни – склапам између себе и тебе и између твог потомства после тебе кроз сва поколења: ја ћу бити Бог теби и твоме потомству после тебе. 8Сву земљу хананску, земљу у којој боравиш као дошљак, дајем у вечни посед теби и твоме потомству после тебе; а ја ћу бити њихов Бог.“
9Још рече Бог Аврахаму: „А ти држи мој савез, ти и твоје потомство после тебе, од поколења до поколења. 10А ово је знак мог савеза између мене и твог потомства после тебе, овако ћете га држати: свако мушко међу вама нека се обрезује. 11Обрезујте окрајак свога тела, и то ће бити знак савеза између мене и вас. 12Свако мушко међу вама, од поколења до поколења, нека се обрезује кад наврши осам дана; и роб, рођен у вашем дому и купљени за новац од странаца који није ваш сродник. 13Да, чак и роб рођен у вашем дому, као и купљен за новац мора се обрезати. То ће бити знак на вашем телу да је мој савез са вама вечни савез. 14А мушкарац који није обрезао окрајак свог тела, нека се истреби из свог народа, такав је прекршио мој савез.“
15Још рече Бог Аврахаму: „А Сарају, своју жену, нећеш више звати Сараја; име ће јој бити ’Сара’. 16Њу ћу благословити; шта више, од ње ћу ти дати сина. Ја ћу је благословити, те ће постати мајка народима, и цареви ће народа од ње потећи.“
17Аврахам паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Може ли се родити син човеку од стотину година? Зар ће Сара у деведесетој родити дете?“ 18Аврахам рече Богу: „Нека само Исмаило живи под твојим окриљем.“
19Бог рече Аврахаму: „Ипак ће ти твоја жена, Сара, родити сина коме ћеш дати име ’Исак’17,19 Име Исак значи он се смеје.. Ја ћу склопити свој савез – вечни савез – с њим и с његовим потомством после њега. 20Услишићу те и за Исмаила. Ево, благословићу га и учинити плодним и веома га умножити. Дванаест кнезова ће потећи од њега, те ћу учинити да од њега нарасте велики народ. 21Али свој ћу савез склопити са Исаком кога ће ти Сара родити идуће године у ово доба.“ 22Кад је Бог завршио разговор са Аврахамом, узнео се од њега.
23Аврахам је затим узео свог сина Исмаила и све робове рођене у његовом дому, као и оне купљене за новац – све мушке у Аврахамовом дому – па их је истог дана обрезао, како му је Бог рекао. 24Аврахаму је било деведесет девет година када је био обрезан. 25Исмаилу је било тринаест година када је био обрезан. 26Аврахам и његов син Исмаило су били обрезани истога дана. 27Са Аврахамом су били обрезани и његови укућани рођени у његовом дому, као и сви они купљени за новац од странаца.
