De zegen van Mozes voor het volk
1Dit is de zegen die Mozes, de man van God, het volk Israël voor zijn dood gaf:
2‘De Here is bij de berg Sinaï naar ons toegekomen. Hij liet zijn licht over ons opgaan vanaf de berg Seïr. Hij scheen op ons vanaf de berg Paran, omgeven door tienduizenden heilige engelen en met een brandend vuur aan zijn rechterzijde. 3Hij heeft de volken lief. Zijn heiligen rusten in zijn handen. Zij traden in uw voetsporen, Here, en zij kregen hun aanwijzingen van U. 4De wetten die Mozes heeft gegeven, zijn het kostbaarste bezit van Jakobs volk. 5De Here werd Koning over het rechtschapen Israël, toen wij Hem kozen in een bijeenkomst van de stamleiders!
6Laat Ruben eeuwig leven en moge zijn stam groeien!’
7En Mozes zei van Juda: ‘Here, luister naar de stem van Juda en verenig hem met zijn volk, vecht voor hem tegen zijn vijanden.’
8Toen zei Mozes over de stam Levi: ‘Geef Levi uw orakelstenen, de Urim en Tummim. Bij Massa en Meriba stelde U Levi op de proef, 9hij gehoorzaamde uw opdrachten en vernietigde vele zondaars, zelfs zijn eigen kinderen, broers, vaders en moeders. 10De Levieten zullen Israël onderwijzen in uw wetten en zullen voor U werken bij het reukaltaar en het brandofferaltaar.
11Och Here, geef de Levieten voorspoed en aanvaard het werk dat zij voor U doen. Vernietig hun vijanden, zodat die nooit meer opstaan.’
12Over de stam Benjamin zei Mozes: ‘Hij wordt door de Here bemind en leeft veilig aan zijn zijde. God omringt hem met voortdurende zorg en beschermt hem tegen alle kwaad.’
13Over de stam Jozef zei hij: ‘Moge de Here zijn land zegenen met de grootste gaven van de hemelen en de aarde. 14Moge hij worden gezegend met het beste dat de zon laat groeien en dat van maand tot maand verder opbloeit. 15Met de beste opbrengsten van de oude bergen en van de eeuwige heuvels. 16Moge hij worden gezegend met de beste gaven van de aarde en haar rijkdom. En met het welbehagen van Hem die in de brandende braamstruik verscheen. Laat al deze zegeningen over Jozef komen, hij is een prins onder zijn broers. 17Hij lijkt op een mooie en sterke eerstgeboren stier en heeft de horens van een wilde os. Daarmee stoot hij alle volken van de wereld neer. Dit zijn de tienduizenden van Efraïm en de duizenden van Manasse.’
18Over de stam van Zebulon zei Mozes: ‘Verheug u, Zebulon, over uw tochten en ondernemingen. En Issachar, verheug u over uw tenten! 19Zij zullen het volk bij de berg samenroepen om hun offers van de opbrengsten van zee en land met hen te vieren.’
20Over de stam van Gad zei Mozes: ‘Gezegend zijn zij die Gad helpen. Hij legt zich neer als een oude leeuw en verscheurt de arm en ook de schedel. 21Hij koos het beste deel van het land voor zichzelf, want dat was bewaard voor de leider. Hij leidde het volk, omdat hij de straffen van de Here voor Israël uitvoerde.’
22Over de stam van Dan zei Mozes: ‘Dan is een leeuwenwelp, die vanuit Basan tevoorschijn springt.’
23En over de stam van Naftali zei hij: ‘O, Naftali, u bent overladen met alle zegeningen van de Here, het gebied van het meer van Galilea en de Negev vormen uw thuis.’
24En over de stam van Aser zei hij: ‘Aser is de meest geliefde zoon en zijn broers waarderen hem. Hij baadt zijn voet in olie.
25Mogen ijzeren en koperen grendels u beschermen en moge uw kracht net zo groot zijn als uw leven lang is!’
26‘Er bestaat niemand die gelijk is aan de God van het rechtschapen Israël, Hij rijdt op de wolken en vanuit de hoogte helpt Hij u. 27De eeuwige God is uw toevluchtsoord en zijn eeuwige armen ondersteunen u. Hij drijft uw vijanden voor u uit en roept u toe: “Vernietig hen!” 28Daarom leeft Israël veilig en ongestoord en heeft voorspoed in een land van koren en wijn, terwijl de hemel het land bevochtigt met dauw. 29Uw geluk is groot, Israël! Wie is aan u gelijk? U bent een volk, dat verlost is door de Here. Hij is uw schild en uw helper! Hij is uw machtige zwaard! Uw vijanden zullen diep voor u buigen en u zult over hun heuvels heersen!’
Мојсије благосиља израиљска племена
1Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.
2Рече:
„Сиђе Господ са Синаја,
са Сира се њему објави,
заблиста с горе Фарана,
с хиљадама својих светих дође,
у десници му пламен Закона.33,2 Не зна се тачно значење овог стиха.
3Да, ти волиш народе,
сви свети његови у руци су твојој!
Пред твоје су ноге пали,
учећи се твојим речима.
4Мојсије нам Закон предаде,
у наследство збора Јаковљева.
5Нека буде цара у Јешуруну,
кад главари се народни сакупе,
заједно с племенима Израиљевим.
6Нека живи Рувим, нека не изумре,
нек му увек шачица преостане!“
7А за Јуду рече ово:
„Услиши, Господе, глас Јудин,
и доведи га његовом народу.
Нек рукама својим право своје брани,
помоћ му буди против душмана његових.“
8А за Левија рече:
„Тумими и Урими твоји, Господе,
припадају твом верном човеку.
Њега си кушао код Масе,
с њим се свађао код вода меривских.
9Он каже о оцу своме и мајци својој:
’Не видим их!’
Браћу своју не препознаје,
децу своју не примећује;
јер твоје је наредбе вршио
и твој савез чувао.
10Он Јакова учи твојим одредбама,
и Израиља твоме Закону.
Он кад приноси твојим ноздрвама,
и свеспалницу на твој жртвеник.
11Благослови, Господе, снагу његову,
и прихвати дела руку његових.
Сломи бедра оних што устају на њега,
да не устану више његови мрзитељи.“
12За Венијамина рече:
„Господњи је он миљеник,
спокојно код њега почива;
Он га штити свакодневно,
у наручју његовом пребива.“
13За Јосифа рече:
„Нек Господ благослови земљу његову,
обиљем росе са небеса,
те водом из дубине што лежи под земљом;
14обиљем плодова које даје сунце,
обиљем урода што дају месеци;
15првином древних гора,
и обиљем вечних брда;
16обиљем земље и њене пунине,
добром вољом оног што у грму пребива.
Све то нек се спусти на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу својом браћом.
17Величанством је као во првенац,
рогови му као биволови.
Њима он пробада народе,
све до крајева земаљских.
Такво је мноштво хиљада Јефремових,
такве су хиљаде Манасијине.“
18За Завулона рече:
„Радуј се, Завулоне, у својим походима,
и ти, Исахаре, у својим шаторима!
19На планину ће позвати народе,
да принесу жртве праведне;
црпиће од обиља мора,
од блага које песак крије.“
20А за Гада рече:
„Нек је благословен онај
што шири границе Гадове!
Као лав у заседи лежи,
те раздире раме и главу.
21Изабрао је за себе првину,
одређену за главара.
Дошао је с главарима народа
и правду Господњу извршио,
и одредбе његове с Израиљем.“
22За Дана рече:
„Дан је лавић,
што скаче из Васана.“
23За Нефталима рече:
„Нефталим је милошћу насићен,
и испуњен благословом Господњим,
запад и југ он ће заузети.33,23 Или: јужни део од језера он ће заузети.“
24За Асира рече:
„Благословен био Асир међу синовима,
нек миљеник буде међу својом браћом,
и нек своје ноге у уље умаче.
25Нек ти браве буду од железа и бронзе,
нек ти снага траје у све твоје дане.
26Нико није као Бог Јешурунов,
који по небесима језди
да ти у помоћ стигне,
и по облацима у своме величанству.
27Бог исконски твоје је уточиште,
вечне мишице његове подижу те;
он пред тобом тера твога душмана,
и говори: ’Истреби!’
28У спокојству живи Израиљ,
издвојен је извор Јаковљев
у земљи жита и младог вина,
где небеса росом дажде.
29Срећан ли си, Израиљу!
Ко је као ти, народе,
кога Господ избавља?
Он ти је штит – твоја одбрана,
Он је мач твој – твоја победа.
Душмани твоји пузиће пред тобом,
а ти ћеш им по леђима газити.33,29 Или: а ти ћеш им узвишице газити.“
