Herinnering aan de Tien Geboden
1‘Toen droeg de Here mij op twee stenen plaquettes te maken, gelijk aan de eerste twee en daarna een houten ark te bouwen om ze in te bewaren en vervolgens terug te keren naar God op de berg. 2Hij zei dat Hij op dit tweede paar plaquettes opnieuw de geboden zou schrijven die op het eerste paar stonden dat ik kapot had gegooid. Ik moest de nieuwe plaquettes in de ark opbergen. 3Zo maakte ik een ark van acaciahout en hakte twee nieuwe stenen plaquettes uit, gelijk aan de eerste twee en nam die mee de berg op. 4De Here schreef de Tien Geboden opnieuw op de plaquettes en gaf ze mij. (Het waren dezelfde geboden die Hij u gaf vanuit het midden van het vuur op de berg, terwijl u aan de voet van de berg toekeek).
5Toen ging ik weer naar beneden en plaatste de plaquettes in de ark die ik had gemaakt. Zij bevinden zich daar nu nog, precies zoals de Here mij opdroeg. 6Het volk Israël reisde toen van de bronnen van Bene-Jaäkan naar Mosera, waar Aäron stierf en werd begraven. Zijn zoon Eleazar volgde hem op als priester. 7Toen reisden wij naar Gudgod en vandaar naar Jotbata, een waterrijke streek.
8Op die plaats koos de Here de stam Levi uit om de ark van het verbond te dragen, om voor Hem dienst te doen en in zijn naam te zegenen, zoals dat momenteel wordt gedaan. 9Daarom heeft de stam Levi geen eigen deel van het beloofde land, zoals zijn broederstammen. Want de Here is Zelf zijn erfdeel.
10Ook ditmaal bleef ik veertig dagen en nachten voor de Here op de berg, net zoals de eerste keer en ook deze keer luisterde de Here naar mijn smeekbeden en vernietigde u niet. 11Maar Hij zei tegen mij: “Sta op, ga voor het volk uit naar het land dat Ik zijn vaders beloofde. Het is tijd om er binnen te trekken en het in bezit te nemen.”
12-13 En nu, Israël, wat verlangt de Here, uw God, anders van u dan dat u met eerbied en ontzag luistert naar alles wat Hij zegt. Dat u voor uw eigen bestwil de geboden die ik u vandaag geef, gehoorzaamt en dat u van Hem houdt en Hem dient met heel uw hart en ziel? 14Alle hemelen behoren toe aan de Here, uw God, ook de aarde met alles wat daarbij hoort. 15Hij koos uw voorouders uit en hield zoveel van hen dat Hij u, hun kinderen, boven elk ander volk stelde. 16Besnijd daarom uw harten, reinig u van zonde, en wees niet langer koppig. 17De Here, uw God, is God boven alle goden en Heer boven alle heren. Hij is de grote en machtige God, de ontzagwekkende God, die onpartijdig is en Zich niet laat omkopen. 18Hij verschaft recht aan weduwe en wees. Hij heeft vreemdelingen lief en geeft hun voedsel en kleding. 19Daarom moet ook u van vreemdelingen houden, want u was zelf ooit vreemdeling in het land Egypte. 20U moet ontzag hebben voor de Here, uw God, en Hem aanbidden. Houd u aan Hem vast en zweer alleen bij zijn naam. 21Geef Hem alle eer, Hij is uw God, degene die machtige wonderen heeft gedaan, die u zelf hebt gezien. 22Toen uw voorouders naar Egypte trokken, waren zij maar met zeventig personen, maar de Here, uw God, heeft u nu zo talrijk gemaakt als de sterren aan de hemel!’
Нове плоче
1У то време ми је Господ рекао: ’Исклеши себи две камене плоче као што су биле оне прве, па се попни к мени на гору; направи и дрвени Ковчег. 2Ја ћу, онда, написати на плочама речи које су биле написане на првим плочама које си разбио. Стави их у Ковчег.’
3Тако сам направио Ковчег од багремовог дрвета, исклесао две камене плоче, као што су биле оне прве, па сам се попео на гору са две камене плоче у рукама. 4Бог је написао на плочама оно што је написао први пут; десет заповести које вам је Господ саопштио на гори из огња на дан збора, и предао ми их. 5Затим сам се окренуо и сишао с горе. Плоче сам ставио у Ковчег који сам направио, као што ми је Господ заповедио, и тамо су још увек.
6(Из Вирота који припада Јаканцима, Израиљци су наставили према Мосери. Тамо је Арон умро и био сахрањен. На његово место су поставили за свештеника његовог сина, Елеазара. 7Одатле су наставили за Гудгод, а из Гудгода за Јотвату, у земљу многих потока. 8У то време је Господ издвојио Левијево племе да носи Ковчег савеза Господњег, да стоји пред Господом, да му служи и да благосиља у његово име, као што је то данас. 9Зато Леви нема свој део баштине са његовом браћом. Сам Господ је његова баштина, баш као што му је рекао Господ, Бог твој.)
10Ја сам остао на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи, као први пут. Господ ме је послушао и овај пут, те није хтео да те уништи. 11Господ ми рече: ’Спреми се и крени на пут на челу народа, да оду и освоје земљу за коју сам се заклео да ћу је дати њиховим оцима.’
Бој се Господа
12А сад, Израиљу, шта то Господ, Бог твој, тражи од тебе? Само то да се бојиш Господа, Бога свога, да следиш све његове путеве, да га волиш; да служиш Господу, Богу своме, свим срцем својим и свом душом својом, 13и да држиш заповести и уредбе Господње, које ти данас налажем, за твоје добро.
14Гле, Господу, Богу твоме, припада небо, и небо над небесима, те земља и све што је на њој. 15Једино су твоји оци прионули Господу за срце; он их је заволео и изабрао њихово потомство после њих између свих народа, као што је то данас. 16Зато обрежите своје срце и не укрућујте више вратове. 17Јер, Господ, Бог ваш, је Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, моћни и страшни, који није пристрасан, ни подмитљив. 18Он додељује правду сиромаху и удовици; воли странца и даје му храну и одећу. 19Зато волите странца, јер сте и сами били странци у Египту. 20Бојте се Господа, Бога свога, њему служите и његовим се именом куните. 21Он је твоја слава и Бог твој, који је учинио за тебе ова велика и страшна дела која си својим очима видео. 22Јер, твоји преци одоше у Египат са седамдесет душа, а сада вас је Господ, Бог твој, размножио као звезде на небу.
