Hoffnung für Alle

Psalm 116

Du hast mir das Leben neu geschenkt!

1Ich liebe den Herrn,
    denn er hat mich gehört, als ich zu ihm um Hilfe schrie.
Ja, er hat sich zu mir herabgeneigt;
    mein Leben lang will ich zu ihm rufen!

Ich war schon gefangen in den Fesseln des Todes,
Sterbensangst hatte mich gepackt,
    und ich war völlig verzweifelt.
Da schrie ich laut zum Herrn, ich flehte ihn an:
    »O Herr, rette mein Leben!«
Wie gnädig und gerecht ist der Herr!
    Ja, unser Gott ist voll Erbarmen!
Er beschützt alle, die sich selbst nicht helfen können.
    Ich war in großer Gefahr, doch der Herr hat mir geholfen!
Nun kann ich wieder ruhig werden und sagen:
    »Der Herr hat mir Gutes erwiesen!«
Ja, er hat mich vor dem sicheren Tod gerettet.
    Meine Tränen hat er getrocknet
    und mich vor dem Untergang bewahrt.
Ich darf am Leben bleiben,
    darf weiterleben in seiner Nähe.
10 Ich vertraute auf Gott, darum sagte ich ihm:
    »Ich weiß nicht mehr aus noch ein!«
11 In meiner Bestürzung rief ich:
    »Auf keinen Menschen kann man sich verlassen!«
12 Wie soll ich dem Herrn nun danken
    für all das Gute, das er mir getan hat?
13 Beim Opfermahl will ich den Kelch zum Dank erheben
    und den Herrn preisen, der mich gerettet hat.[a]
14 Vor seinem ganzen Volk will ich erfüllen,
    was ich ihm versprochen habe.

15 Der Herr bewahrt alle, die ihm die Treue halten,
    denn in seinen Augen ist ihr Leben wertvoll[b].
16 Gott, du bist mein Herr, und ich diene dir,
wie schon meine Mutter es getan hat.
    Du hast mich den Klauen des Todes entrissen.
17 Deshalb will ich dir ein Dankopfer bringen
    und deinen Namen, Herr, preisen.
18-19 Vor den Augen deines ganzen Volkes –
    in den Vorhöfen des Tempels mitten in Jerusalem –
will ich dir, Herr, meine Gelübde erfüllen.
    Halleluja – lobt den Herrn!

Notas al pie

  1. 116,13 Wörtlich: Ich will den Becher des Heils erheben und den Namen des Herrn anrufen.
  2. 116,15 Wörtlich: denn kostbar ist in den Augen des Herrn der Tod seiner Frommen.

New Serbian Translation

Псалми 116

1Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
    и преклињања моја;
пригнуо је ухо своје к мени
    и докле живим ја ћу да му вапим!

Смртна су се ужад сплела око мене
    и замка Света мртвих спопала ме;
    снађоше ме и мука и чемер.
Али име сам Господње звао:
    „О, Господе, преклињем те,
    избави ми душу!“

Милостив је и праведан Господ,
    наш је Бог милосрдан!
Господ брани простодушне,
    јер када сам био лаковеран, он ме је спасао.

Ти се опет смири, душо моја,
    јер ти Господ обилно узврати!
Да, ти си душу моју од смрти спасао,
    око моје од плакања,
    ногу моју од спотицања.
У земљи живих
    пред Господом ја ћу ићи.

10 Поверовао сам, макар и говорим:
    „Ојађен сам јако!“
11 А рекао сам брзоплето:
    „Сваки човек је лажљивац!“

12 Чиме Господу да узвратим
    за све његово добро према мени?

13 Чашу ћу спасења да подигнем,
    Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
    пред целим његовим народом.

15 Скупоцена је у очима Господњим
    смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
    Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
    са мене си расково окове!

17 Принећу ти жртву захвалницу
    и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
    пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
    усред тебе, о, Јерусалиме.

Славите Господа!