König Darius hilft den Juden
1Darauf ließ Darius in den Archiven nachforschen, in denen die Urkunden des Reiches aufbewahrt wurden. 2Schließlich fand man in der Festung der Sommerresidenz Ekbatana in der Provinz Medien eine Schriftrolle mit folgendem Inhalt:
3»Im 1. Regierungsjahr ordnet König Kyrus an, den Tempel in Jerusalem an seinem früheren Ort wieder aufzubauen, damit dort Opfer dargebracht werden können. Er soll 30 Meter hoch und 30 Meter breit sein. 4Die Mauern sind abwechselnd aus drei Schichten Quadersteinen und einer Schicht Balken zu errichten. Die Kosten trägt das persische Königshaus. 5Die goldenen und silbernen Gegenstände, die Nebukadnezar aus dem Tempel in Jerusalem geraubt und nach Babylon mitgenommen hat, sollen zurückgebracht werden, jeder an seinen alten Platz.«
6Da schickte Darius eine Antwort nach Juda:
»An Tattenai, den Statthalter über das Gebiet westlich des Euphrat, und an Schetar-Bosnai mit ihren Beratern: Unternehmt nichts gegen den Bau des Tempels! 7Der Statthalter und die führenden Männer von Juda sollen ihn ungehindert an seinem früheren Platz errichten.
8Ich befehle euch, dass ihr die verantwortlichen Juden bei ihrer Arbeit unterstützt. Erstattet ihnen die Baukosten aus den Abgaben, die in den Gebieten westlich des Euphrat erhoben werden! Zahlt die Beträge pünktlich aus, damit die Arbeiten zügig vorangehen! 9Den Priestern in Jerusalem sollt ihr Tag für Tag alles liefern, was sie nach ihren eigenen Angaben zum Brandopfer für den Gott des Himmels benötigen: junge Stiere, Schafböcke und Lämmer, Weizen, Wein, Salz und Öl. Seid dabei nicht nachlässig! 10Die Priester sollen dem Gott des Himmels Räucheropfer darbringen und für das Leben des Königs und seiner Söhne beten.
11Weiter ordne ich an: Jeder, der gegen diesen Erlass verstößt, wird bestraft: Man soll einen Balken aus seinem Haus reißen und ihn an das senkrecht aufgerichtete Holz nageln. Sein Haus soll zu einem Schutthaufen gemacht werden. 12Der Gott, der dort im Tempel wohnt, möge jeden König und jedes Volk vernichten, die es wagen, sich meinen Anordnungen zu widersetzen und den Tempel in Jerusalem zu zerstören. Ich, Darius, gebe diesen Befehl. Er soll genau befolgt werden.«
Festliche Einweihung des Tempels
13Tattenai, der Statthalter über das Gebiet westlich des Euphrat, Schetar-Bosnai und ihre Berater hielten sich gewissenhaft an die Anweisungen von Darius. 14So konnten die Juden ungehindert weiterbauen. Sie kamen schnell voran, und die Propheten Haggai und Sacharja, der Enkel von Iddo, ermutigten sie dabei. Sie vollendeten den Tempel, wie es der Gott Israels befohlen hatte. Die persischen Könige Kyrus und Darius hatten ihnen den Auftrag dazu erteilt. Auch Artaxerxes unterstützte später die Juden.6,14 Wörtlich: nach dem Befehl des Gottes Israels und nach dem Befehl des Kyrus, Darius und Artaxerxes, des Königs von Persien.
15Im 6. Regierungsjahr von König Darius, am 3. Tag des Monats Adar, wurde der Tempel fertiggestellt. 16Die Priester, die Leviten und alle übrigen Israeliten, die aus der Gefangenschaft heimgekehrt waren, feierten voller Freude das Fest der Einweihung. 17Sie opferten 100 Stiere, 200 Schafböcke und 400 Lämmer, und für ganz Israel brachten sie als Sündopfer 12 Ziegenböcke dar, für jeden Stamm Israels einen. 18Dann teilten sie die Priester und Leviten zum Tempeldienst in verschiedene Gruppen ein, wie es das Gesetz von Mose vorschreibt.
Die Israeliten feiern das Passahfest
19Am 14. Tag des 1. Monats feierten die zurückgekehrten Israeliten das Passahfest. 20Die Priester und Leviten hatten sich allesamt für das Opferfest gereinigt, um dem heiligen Gott begegnen zu können. Die Leviten schlachteten die Passahlämmer für die vielen Menschen, die aus der Verbannung zurückgekehrt waren, für die Priester und für sich selbst. 21Doch nicht nur die heimgekehrten Israeliten aßen das Passahlamm, sondern auch alle, die sich vom Götzendienst der heidnischen Bevölkerung im Land losgesagt hatten. Auch sie wollten jetzt ganz dem Herrn, dem Gott Israels, gehören. 22Voller Freude feierten sie außerdem noch sieben Tage lang das Fest der ungesäuerten Brote. Der Herr hatte sie froh gemacht, denn er hatte dafür gesorgt, dass der König von Persien6,22 Der hebräische Text lautet: der König von Assyrien. – Gemeint ist Darius, der König von Persien, dessen Herrschaftsgebiet auch das frühere assyrische Reich umschloss. ihnen wohlgesinnt war und ihnen dabei geholfen hatte, den Tempel des Gottes Israels wieder aufzubauen.
Даријев проглас
1Цар Дарије је тада издао заповест да се испита у архиви ризнице, где се остављало благо у Вавилону. 2Пронашли су у Ахмети, у тврђави области Мидија један запис у коме је записана ова одлука:
3Прве године цара Кира, издао је проглас цар Кир за Дом Божији у Јерусалиму:
Нека се изгради Дом као место за жртвовање жртава. Нека му се положе темељи, шездесет лаката6,3 Око 30 m. у висину и исто толико у ширину; 4три реда клесаног камења и један ред греда, а нека се за трошкове узме из царевог двора. 5Такође, златно и сребрно посуђе Божијег Дома, које је Навуходоносор понео из Дома у Јерусалиму и донео га у Вавилон, нека се и оно врати. Пошаљите га у Јерусалим и положите на његово место у Божијем Дому.
6Сада, Татнају, управитељу подручја преко реке, Сетар-Воснају и ви, њихови другови, старешине које сте на подручју преко реке – даље одатле! 7Оставите радове на том Божијем Дому јудејском управитељу и јудејским старешинама. Нека они изграде Божији Дом на његовом месту.
8Заповедам вам шта ћете да радите за јудејске старешине да би изградили тај Божији Дом:
Нека се приложи од царског имања, од подручја преко реке. Нека се одмах даје за трошкове тим људима да не обуставе радове. 9Нека им се да од потребних ствари за свеспалнице Богу небеском – јунци, овнови, јагањци, жито, со, вино и уље – према речи свештеника који су у Јерусалиму, сваки дан и без занемаривања, 10како би могли да жртвују жртве угодног мириса Богу небеском и моле се за живот цара и његових синова.
11Ја, дакле, издајем и ову заповест: сваком човеку који прекрши овај проглас нека се извуче греда из куће, па нека се усправи, а он да се на њој смакне. Нека му се кућа претвори у ђубриште. 12И Бог који је учинио да његово име пребива онде, нека сруши сваког цара и народ који пружи руку да прекрши овај проглас и разори Дом Божији у Јерусалиму.
Ја, Дарије, издао сам овај проглас и нека се журно изврши!
Довршење и посвећење Дома
13Тада су Татнај, управитељ подручја преко реке, Сетар-Воснај и њихови другови журно урадили онако како им је поручио цар Дарије. 14Јудејске старешине су зидале и напредовале према пророштву пророка Агеја и Захарија, Идовог сина. Градили су и завршили према заповести Бога Израиљевог и према прогласу Кира, Дарија и Артаксеркса, цара Персије. 15Дом је завршен до трећег дана месеца адара6,15 Фебруар/март., шесте године владавине цара Дарија.
16Тада су израиљски народ, свештеници, Левити и остатак народа из изгнанства с радошћу извршили посвећење Божијег Дома. 17За посвећење Божијег Дома су принели стотину јунаца, две стотине овнова, четири стотине јагањаца и дванаест јараца за жртву за грех, за сав Израиљ, према броју израиљских племена. 18Поставили су свештенике по њиховим редовима и Левите према њиховим редовима, да служе Богу који је у Јерусалиму, према пропису Мојсијеве књиге.
Пасха
19Изгнани народ је прославио Пасху четрнаестог дана првог месеца. 20Свештеници и Левити су се очистили до једнога. Сви су били чисти када су заклали Пасху за сав изгнани народ, за њихову браћу свештенике и за себе. 21Онда је јео народ израиљски, повратници из изгнанства, и свако ко им је пришао и ко се одвојио од нечистоће народа земаљских, тражио је Господа, Бога Израиљевог. 22Славили су радосно празник Бесквасних хлебова седам дана јер их је Господ обрадовао. Променио је срце асирског цара6,22 И персијски владар је раније носио титулу коју је понео и суверен Вавилона. према њима, јер им је ојачао руке у изградњи Дома Бога, Бога Израиљевог.
