Mose gibt letzte Anweisungen und segnet die Israeliten
(Kapitel 31–34)
Mose ermutigt die Israeliten und Josua
1Mose sprach weiter zu den Israeliten:31,1 Oder: Mose trat vor die Israeliten und sagte:. 2»Ich bin jetzt 120 Jahre alt und kann euch nicht länger führen. Außerdem hat der Herr mir verboten, den Jordan zu überqueren. 3Er selbst, der Herr, euer Gott, wird vor euch hergehen. Er wird die Völker, auf die ihr trefft, vernichten und euch helfen, ihr Land einzunehmen. Josua wird dabei die Führung übernehmen, wie der Herr es bestimmt hat. 4Der Herr löscht die Völker dort genauso aus wie hier die Amoriter mit ihren Königen Sihon und Og. 5Wenn er sie in eure Gewalt gibt, dann behandelt sie, wie er es euch durch mich befohlen hat. 6Seid mutig und stark! Habt keine Angst und lasst euch nicht von ihnen einschüchtern! Denn der Herr, euer Gott, geht mit euch. Er hält immer zu euch und lässt euch nicht im Stich!«
7Dann rief Mose Josua zu sich und sagte vor allen Israeliten zu ihm: »Sei mutig und stark! Denn du wirst dieses Volk in das Land bringen, das der Herr euch gibt, wie er es euren Vorfahren versprochen hat. Du wirst dieses Land unter den Israeliten aufteilen. 8Der Herr selbst geht vor dir her. Er steht dir bei und verlässt dich nicht. Immer hält er zu dir. Hab keine Angst und lass dich von niemandem einschüchtern!«
Alle sieben Jahre wird das Gesetz vorgelesen
9Mose schrieb das ganze Gesetz auf und überreichte es den führenden Männern Israels und den Priestern vom Stamm Levi, die für die Bundeslade verantwortlich waren. 10-11Er sagte zu ihnen: »Lest dieses Gesetz alle sieben Jahre, im Jahr des Schuldenerlasses, den Israeliten vor, wenn sie sich am Laubhüttenfest beim Heiligtum des Herrn versammeln. 12Ruft dann das ganze Volk zusammen, Männer, Frauen und Kinder und auch die Ausländer, die bei euch leben. Sie alle sollen das Gesetz hören. Sie sollen lernen, was darin steht, damit sie Ehrfurcht vor dem Herrn, eurem Gott, haben und alle Gebote genau befolgen. 13Auch die Kinder, die das Gesetz noch nicht kennen, sollen genau zuhören, damit sie stets dem Herrn, eurem Gott, in Ehrfurcht begegnen. Die Gebote sollen euer Leben in dem Land jenseits des Jordan bestimmen, das ihr nun in Besitz nehmt.«
Ein Lied soll an Gottes Bund erinnern
14Der Herr sprach zu Mose: »Hör zu! Du wirst nun bald sterben. Ruf Josua und komm mit ihm in mein heiliges Zelt! Ich will ihm jetzt Anweisungen für seine neue Aufgabe geben.«
Mose und Josua gingen zum Heiligtum, 15und der Herr erschien am Eingang in der Wolkensäule. 16Er sprach zu Mose: »Nach deinem Tod werden die Israeliten mich verlassen und den Bund brechen, den ich mit ihnen geschlossen habe. Sie werden sich mit fremden Göttern einlassen, die sie in ihrem neuen Land kennen lernen. 17Doch damit fordern sie meinen Zorn heraus. Ich werde mich von ihnen abwenden und mich vor ihnen verbergen. Ihre Schuld müssen sie teuer bezahlen, Not und Elend wird über sie hereinbrechen. Sie werden sich fragen: ›Hat unser Gott uns verlassen? Ist das der Grund für unsere Not?‹ 18Ich aber werde mich völlig von ihnen zurückziehen, weil sie gegen mich gesündigt haben und anderen Göttern nachgelaufen sind.
19Und nun sollt ihr ein Lied für die Israeliten aufschreiben. Sie sollen es lernen und singen. Dann können sie nicht sagen, sie hätten nicht gewusst, was ich von ihnen wollte. 20Ich bringe die Israeliten jetzt in das Land, das ich ihren Vorfahren versprochen habe, ein Land, in dem es selbst Milch und Honig im Überfluss gibt. Sie werden dort essen, bis sie satt sind, ja, bis sie fett werden! Sie werden mich verachten und sich anderen Göttern zuwenden. Den Bund mit mir werden sie brechen und den Götzen dienen. 21Wenn dann großes Unheil über sie hereinbricht, wird dieses Lied ihnen zeigen, dass sie selbst schuld daran sind. Sie werden das Lied nie vergessen, jede Generation wird es der nächsten beibringen. Ich gebe es den Israeliten mit auf den Weg, denn ich weiß genau, was schon heute in ihnen vorgeht, bevor sie das versprochene Land überhaupt betreten haben.«
22Mose schrieb das Lied noch am selben Tag auf und brachte es den Israeliten bei.
23Dann redete der Herr auch mit Josua, dem Sohn Nuns: »Sei stark und mutig! Denn du wirst die Israeliten in das Land bringen, das ich ihnen versprochen habe. Ich selbst werde dir beistehen.«
24Nachdem Mose das ganze Gesetz auf eine Schriftrolle geschrieben hatte, 25sagte er zu den Leviten, die für die Bundeslade des Herrn verantwortlich waren: 26»Legt die Rolle mit dem Gesetz neben die Bundeslade des Herrn, eures Gottes. Sie klagt euch an, wenn ihr nicht das tut, was Gott von euch erwartet. 27Ich weiß, wie widerspenstig und eigensinnig ihr seid. Solange ich bei euch war, habt ihr euch immer wieder gegen den Herrn aufgelehnt. Wie wird es erst sein, wenn ich gestorben bin! 28Alle führenden Männer eurer Sippen und Stämme sollen zu mir kommen. Sie sollen mit eigenen Ohren hören, was ich zu sagen habe. Himmel und Erde sind dabei meine Zeugen. 29Denn ich weiß, dass ihr nach meinem Tod ins Verderben lauft und den Weg verlasst, den ich euch gewiesen habe. Am Ende werdet ihr ins Unglück stürzen, weil ihr tut, was dem Herrn missfällt, und damit seinen Zorn herausfordert.«
30Dann trug Mose den versammelten Israeliten das ganze Lied vor, das der Herr ihn aufschreiben ließ.
Исус Навин уместо Мојсија
1Мојсије изађе и рече ове речи целом Израиљу. 2Рекао им је: „Данас ми је стотину двадесет година, и не могу више излазити и враћати се. Господ ми је рекао: ’Нећеш прећи преко Јордана.’ 3Сам Господ, Бог твој, прећи ће пред тобом; он ће да истреби ове народе пред тобом, па ћеш их изгнати. Исус ће ићи пред тобом, као што је Господ рекао. 4Господ ће поступити са њима онако како је поступио са Сихоном и Огом, царевима аморејским, и њиховом земљом, када их је истребио. 5Господ ће вам их предати, а ти ћеш поступити са њима према свим заповедима које сам вам дао. 6Зато будите јаки и одважни! Не бојте се, нити страхујте од њих! Јер, Господ, Бог твој, иде са тобом; он неће одступити од тебе нити ће те оставити.“
7Господ позва Исуса и рече му пред целим Израиљем: „Буди јак и одважан, јер ћеш ти ући са овим народом у земљу за коју се Господ заклео њиховим оцима да ће им је дати. Ти ћеш им је предати у наследство. 8Сам Господ иде пред тобом. Он ће бити са тобом; он неће одступити од тебе, нити ће те оставити. Не бој се и не страхуј!“
Јавно читање Закона
9Мојсије написа овај Закон и даде га свештеницима, Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег, и свим израиљским старешинама. 10Тада им Мојсије нареди и рече: „На крају сваке седме године, у време опросне године, на празник Сеница, 11кад сав Израиљ дође да се појави пред лицем Господа, Бога свога, на месту које он изабере, прочитај овај Закон пред целим Израиљем, на њихове уши. 12Нека се окупи народ, мушкарци, жене, деца и странац који живи у твојим градовима, да чују и да науче да се боје Господа, Бога вашег, те да држе и врше све речи овога Закона. 13А њихова деца, која не знају Закон, чуће и научиће да се боје Господа, Бога вашег, за све време које будете живели у земљи коју ћете заузети, кад пређете преко Јордана.“
Бог заповеда Мојсију
14Господ рече Мојсију: „Ево, примакло се време твоје смрти. Зато позови Исуса, па станите код Шатора од састанка, да га поставим у службу.“
Мојсије и Исус оду и стану код Шатора од састанка. 15Тада се Господ указа у Шатору у стубу од облака. Стуб од облака је стајао на улазу у Шатор. 16Господ рече Мојсију: „Ево, ти ћеш ускоро отпочинути са својим прецима, а овај народ ће почети да блудничи са другим боговима из стране земље у коју ће ући. Мене ће напустити и прекршити савез који сам склопио са њим. 17У тај дан ће планути мој гнев на њих, па ћу их напустити и сакрити своје лице од њих. А кад их у тај дан снађу велика зла и невоље, говориће: ’Нису ли ме снашле ове невоље зато што мој Бог није у мојој средини?’ 18У тај дан ћу сигурно сакрити своје лице због свег зла што је учинио, окренувши се другим боговима.
Мојсијева песма – сведочанство Израиљевог отпада
19А сад напиши себи ову песму. Нека је науче Израиљци! Научи их да је певају! Та ће песма бити моје сведочанство против Израиљаца. 20Кад их одведем у земљу за коју сам се заклео њиховим оцима, у земљу којом теку млеко и мед, кад се наједу и угоје, окренуће се другим боговима и служиће им, а мене ће презрети и прекршиће мој савез. 21А кад их снађу велика зла и невоље, певаће им се ова песма за сведочанство, јер је твоје потомство неће заборавити. Ја, наиме, знам њихове намере које још данас снују, и пре него што их уведем у земљу за коју сам се заклео.“ 22Тог дана је Мојсије написао ову песму и научио Израиљце песми.
23А Исусу, сину Навиновом, заповеди и рече: „Буди јак и одважан, јер ћеш ти увести Израиљце у земљу за коју сам им се заклео. Ја ћу бити с тобом.“
24Кад је Мојсије до краја уписао у књигу све речи овога Закона, 25заповедио је Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег: 26„Узмите књигу овога Закона и ставите је покрај Ковчега савеза Господа, Бога вашег. Нека буде тамо као сведок против тебе. 27Јер, ја знам твоју непокорност и твоју тврдовратост. Ако сте бунтовни према Господу данас, док још живим са вама, колико ћете више бити бунтовни после моје смрти! 28Саберите к мени све старешине својих племена и своје надгледнике да им на уши кажем ове речи, и да позовем небо и земљу за сведоке против њих. 29Знам, наиме, да ћете се после моје смрти искварити и скренути с пута на који сам вас упутио. У последњим данима снаћи ће вас несрећа, јер ћете чинити што је зло у очима Господа и гневити га делима својих руку.“
Мојсијева песма
30Тада је Мојсије на уши целог израиљског збора до краја изговорио ову песму.