Weitere Anweisungen für das Brandopfer
1Der Herr sprach zu Mose: 2»Richte Aaron und seinen Söhnen diese Anweisungen für das Brandopfer aus:
Ein Brandopfer muss die ganze Nacht hindurch bis zum Morgen auf der Feuerstelle des Altars bleiben, und das Feuer darf nicht verlöschen. 3Am Morgen soll der Priester sein Gewand und die Hose aus Leinen anziehen und die Asche wegräumen, die vom Brandopfer übrig geblieben ist. Er schüttet sie neben den Altar, 4wechselt dann die Kleider und bringt die Asche aus dem Lager hinaus an einen abgesonderten, reinen Ort. 5Das Feuer auf dem Brandopferaltar muss immer brennen, es darf niemals verlöschen! Jeden Morgen soll der Priester Holz nachlegen. Darauf soll er das Brandopfer zurichten und die Fettstücke der Friedensopfer verbrennen. 6Das Feuer auf dem Altar darf nie verlöschen!«
Weitere Anweisungen für das Speiseopfer
7»Folgende Anweisungen gelten für das Speiseopfer:
Einer der Priester, ein Nachkomme Aarons, soll das Speiseopfer auf dem Altar mir, dem Herrn, darbringen. 8Er nimmt eine Handvoll feines Weizenmehl, mit einer Handvoll Öl vermengt, und den ganzen Weihrauch, der zum Speiseopfer dazugegeben wurde. Dieser Anteil gehört mir, und der Priester verbrennt ihn zu meinem Gedenken auf dem Altar. Es ist ein wohlriechendes Opfer, das mir, dem Herrn, Freude macht. 9Alles Übrige steht den Priestern zu. Es muss ohne Sauerteig gebacken und an einem heiligen Ort verzehrt werden, und zwar im Vorhof des Heiligtums. 10Ich habe diesen Anteil für sie bestimmt. Er gehört zum Opfer, das mir dargebracht wird, und ist deshalb besonders heilig, genauso wie das Fleisch des Sünd- und Schuldopfers. 11Jeder männliche Nachkomme Aarons darf davon essen. Diese Ordnung gilt jetzt und für alle kommenden Generationen. Alles, was mit den Opfergaben in Berührung kommt, wird ebenfalls heilig.«
Das Speiseopfer der Priester
12Weiter sprach der Herr zu Mose: 13»Wenn ein Nachkomme Aarons zum Priester geweiht wird, soll er mir von da an jeden Tag eineinhalb Kilogramm feines Weizenmehl als Speiseopfer darbringen, die eine Hälfte am Morgen, die andere am Abend. 14Die Opfergabe soll auf einem Backblech zubereitet werden, dazu wird Olivenöl in das Mehl gerührt. Die Fladenbrote sollen in Stücke gebrochen und dann als Speiseopfer dargebracht werden. So gefällt es mir, dem Herrn. 15Der Priester, der sein Amt antritt, muss das Opfer selbst darbringen, er soll es ganz verbrennen. Diese Ordnung gilt für alle Zeiten. 16Jedes Speiseopfer eines Priesters gehört vollständig mir, man darf nichts davon essen.«
Weitere Anweisungen für das Sündopfer
17Der Herr sprach zu Mose: 18»Gib Aaron und seinen Söhnen diese Anweisungen für das Sündopfer:
Das Tier für das Sündopfer soll wie die Tiere für das Brandopfer am Eingang des heiligen Zeltes geschlachtet werden. Das Fleisch des Opfertieres ist besonders heilig. 19Der Priester, der es darbringt, darf es an einem heiligen Ort essen, und zwar im Vorhof des Heiligtums. 20Wer oder was das Fleisch berührt, wird ebenfalls heilig. Wenn Blut vom Opfertier auf ein Gewand spritzt, muss man es an einem reinen Ort wieder auswaschen. 21Wurde das Fleisch in einem Tontopf gekocht, dann soll dieser zerbrochen werden; wenn es ein Bronzetopf war, muss man ihn scheuern und mit Wasser ausspülen. 22Alle männlichen Angehörigen der Priester dürfen von dem Fleisch essen, das besonders heilig ist. 23Aber kein Opfertier, von dessen Blut etwas ins Heiligtum gebracht worden ist, um dort die Schuld zu sühnen, darf verzehrt werden; man muss das Fleisch verbrennen!«
1Господ још рече Мојсију: 2„Човек који учини грех неверства против Господа, тако што превари свога ближњега у ономе што му је било дано на чување или у залог; или опљачка или искористи свога ближњега; 3или нађе изгубљену ствар и слаже; или се лажно закуне за једну од ових ствари коју неко може да учини, те се огреши једном од њих; 4ако, дакле, овако згреши и схвати своју кривицу и врати што је опљачкао, или стекао искориштавањем, или што му је било дано на чување, или што је нашао као изгубљено, 5или било шта за шта се лажно заклео, нека то у целости исплати власнику и надода петину на дан кад принесе жртву за свој грех. 6За жртву за преступ Господу нека донесе свештенику из стада овна без мане према вредности коју ти одредиш. 7Кад свештеник изврши над њим обред откупљења пред Господом, биће му опроштено оно чиме је навукао на себе грех, шта год то било.“
Свакодневне жртве свеспалнице
8Господ рече Мојсију: 9„Заповеди Арону и синовима Израиљевим и реци им: ’Ово је закон за жртву свеспалницу: свеспалница нека остане на жртвенику, на месту спаљивања, целу ноћ све до јутра. Ватра на жртвенику мора стално да гори. 10Свештеник нека обуче своју ланену одећу и дуге ланене гаће, а онда нека скупи пепео након што огањ сагори свеспалницу на жртвенику, и истресе га поред жртвеника. 11Затим нека скине са себе одећу и обуче другу одећу, те нека однесе пепео изван табора на чисто место. 12Огањ на жртвенику нека стално гори; не сме се гасити. Нека свештеник свако јутро наложи дрва на огањ, нека на њега сложи жртву свеспалницу и нека спали сало од жртава мира. 13Огањ на жртвенику мора стално да гори; не сме се гасити.
Житна жртва
14Ово је закон за житну жртву: Аронови синови нека је приносе пред Господом испред жртвеника. 15Један од њих нека заграби шаку брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на житној жртви, па нека то спали на жртвенику као спомен на угодан мирис Господу. 16Што преостане од жртве нека поједу Арон и његови синови; хлебови нека се једу без квасца на посвећеном месту; нека их једу у дворишту Шатора од састанка. 17Не смеју се пећи са квасцем. Део од паљених жртава које се мени приносе њима сам дао. То је најсветији део, као што је жртва за грех и жртва за преступ. 18Сваки мушкарац од потомака Аронових може јести тај део од жртава које се пале Господу. То је вечна уредба за све ваше нараштаје. Ко год их се дотакне, постаће свет.’“
Жртва помазања
19Господ је говорио Мојсију: 20„Ово је принос који ће Арон и његови синови приносити Господу на дан помазања: десетину ефе6,20 Око 1,6 kg. брашна као редовну житну жртву, половину ујутро, а половину увече. 21Нека се припрема на тигању са уљем; нека буде добро умешена. Житну жртву донеси изломљену на комаде, па је принеси на угодан мирис Господу. 22Нека је принесе један од Аронових синова, који се помазује као његов наследник. То је вечна уредба. Жртва нека се Господу потпуно спали. 23Свака житна жртва коју приноси свештеник нека се потпуно спали; не сме се јести.“
Жртва за грех
24Господ рече Мојсију: 25„Реци Арону и његовим синовима: ’Ово је закон за жртву за грех: жртва за грех нека се закоље пред Господом на месту где се коље жртва свеспалница – пресвета је. 26Свештеник који приноси жртву за грех може од ње јести на светом месту, у дворишту Шатора од састанка. 27Што се год дотакне меса постаће свето, а ако крв попрска одећу, опери је на светом месту. 28Земљани лонац у коме се месо кува мора се након тога разбити, а ако је кувано у бронзаном лонцу, лонац нека се изриба и испере водом. 29Свако мушко међу свештеницима сме је јести – пресвета је. 30Свака жртва за грех чија се крв доноси у Шатор од састанка да се изврши обред откупљења на светом месту, нека се не једе, него нека се спали ватром.
