Hoffnung für Alle

1. Mose 9:1-29

Gottes Bund mit Noah

1Gott segnete Noah und seine Söhne und sprach: »Vermehrt euch und bevölkert wieder die Erde! 2Alle Tiere auf der Erde, alle Vögel am Himmel und alle Fische im Meer werden sich vor euch fürchten müssen, denn ich gebe sie in eure Hand. 3Von jetzt an könnt ihr euch von ihrem Fleisch ernähren, nicht nur von den Pflanzen, die ich euch als Nahrung zugewiesen habe. 4Aber esst kein Fleisch, in dem noch Blut ist, denn im Blut ist das Leben.

5Niemand darf einen anderen Menschen ermorden! Wer dies tut – ob Mensch oder Tier –, muss mit dem Tod dafür büßen. Ich selbst werde ihn zur Rechenschaft ziehen. 6Wer also das Blut eines Menschen vergießt, mit dem soll dasselbe geschehen: Er muss hingerichtet werden. Denn ich habe den Menschen als mein Ebenbild geschaffen.

7So seht nun zu, dass eure Nachkommen zahlreich sind. Vermehrt euch, bis es auf der Erde von euch wimmelt!«

8Dann sagte Gott zu Noah und seinen Söhnen: 9»Ich schließe einen Bund mit euch und mit allen euren Nachkommen, 10dazu mit den vielen verschiedenen Tieren, die bei euch in der Arche waren, von den größten bis zu den kleinsten. 11Und das ist mein Versprechen: Nie wieder werde ich eine so große Flut schicken, um die Erde und alles, was auf ihr lebt, zu vernichten.« 12-13Weiter sagte er: »Diesen Bund schließe ich mit euch und allen Bewohnern der Erde, immer und ewig will ich dazu stehen. Der Regenbogen soll ein Zeichen für dieses Versprechen sein. 14Wenn ich Wolken am Himmel aufziehen lasse und der Regenbogen darin erscheint, 15dann werde ich an meinen Bund denken, den ich mit Mensch und Tier geschlossen habe: Nie wieder eine so große Flut! Nie wieder soll alles Leben auf diese Weise vernichtet werden! 16-17Ja«, sagte Gott, »diese Zusage gilt für alle Zeiten, der Regenbogen ist das Erinnerungszeichen. Wenn er zu sehen ist, werde ich daran denken.«

Noahs Söhne

18Zusammen mit Noah hatten auch seine drei Söhne Sem, Ham und Jafet das Schiff verlassen. Ham war der Vater von Kanaan. 19Von diesen dreien stammen alle Völker der Erde ab.

20Noah betrieb Ackerbau und legte als Erster einen Weinberg an. 21Eines Tages trank er so viel von dem Wein, dass er betrunken wurde und sich nackt in seinem Zelt schlafen legte. 22Ham, der Vater von Kanaan, entdeckte ihn so und lief nach draußen, um es seinen beiden Brüdern zu erzählen. 23Da nahmen Sem und Jafet einen Mantel, legten ihn über ihre Schultern und gingen rückwärts ins Zelt. Sie ließen ihn mit abgewandtem Gesicht über ihren Vater fallen, um ihn nicht nackt zu sehen.

24Als Noah aus seinem Rausch aufwachte, erfuhr er, was sein Sohn Ham ihm angetan hatte. 25»Verflucht sei Kanaan!«, rief er. »Er soll für seine Brüder der niedrigste aller Knechte sein!«

26Weiter sagte er: »Gelobt sei der Herr, der Gott Sems! Er mache Kanaan zu Sems Knecht! 27Gott gebe Jafet viel Land, damit er sich ausbreiten kann. Er lasse Jafet friedlich mit Sem zusammenwohnen, aber er mache Kanaan zu seinem Knecht!«

28Noah lebte nach der Flut noch 350 Jahre 29und starb im Alter von 950 Jahren.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 9:1-29

Бог склапа савез с Нојем

1Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. 2Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. 3Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.

4Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. 5А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.

6Ко пролије крв човекову,

његову ће крв човек пролити,

јер по своме лику

створи Бог човека.

7А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“

8Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: 9„Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, 10и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. 11Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“

12Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. 13Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. 14А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, 15тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. 16Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“

17На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“

Ноје и његови синови

18Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. 19Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.

20Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. 21Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. 22Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. 23Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.

24Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. 25Тада Ноје рече:

„Проклет да је Ханан,

својој браћи најнижи слуга нека буде!“

26Потом је рекао:

Нека је благословен Господ, Бог Симов,

Ханан нека му слуга буде!

27Нека Бог умножи потомство Јафетово,

нека живи међу шаторима Симовим,

Ханан нека му је слуга!“

28Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. 29Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.