Hoffnung für Alle

1. Mose 49:1-33

Jakobs Segen für seine Söhne

1Danach ließ Jakob alle seine Söhne herbeirufen. »Kommt an mein Bett«, forderte er sie auf, »ihr sollt wissen, was die Zukunft für euch bereithält. 2Meine Söhne, kommt zu mir, hört, was euer Vater Israel euch zu sagen hat!

3Ruben, du bist mein erster Sohn, geboren in der Zeit meiner größten Kraft. Du nimmst den höchsten Rang ein, genießt das größte Ansehen. 4Aber du kannst dich nicht im Zaum halten – darum wirst du nicht der Erste bleiben. Mit einer meiner Frauen hast du geschlafen und so das Ehebett deines eigenen Vaters entweiht.

5Simeon und Levi haben sich verbrüdert: Ihre Schwerter haben sie zu Mord und Totschlag missbraucht. 6Mit ihren finsteren Plänen will ich nichts zu tun haben, von ihren Vorhaben halte ich mich fern. In blinder Wut brachten sie Menschen um, mutwillig schnitten sie Stieren die Sehnen durch. 7Weil sie im Zorn so hart und grausam waren, müssen sie die Folgen tragen: Ihre Nachkommen erhalten kein eigenes Gebiet, sondern wohnen verstreut in ganz Israel.

8Juda, dich loben deine Brüder! Du bezwingst deine Feinde und wirst von allen Söhnen deines Vaters verehrt. 9Mein Sohn, du bist wie ein junger Löwe, der gerade seine Beute gerissen hat. Majestätisch legt er sich daneben. Wer würde es wagen, ihn zu stören? 10Juda, immer behältst du das Zepter in der Hand, Könige gehen aus deinem Stamm hervor – bis ein großer Herrscher kommt,49,10 Wörtlich: bis Schilo kommt. – Der hebräische Text ist nicht sicher zu deuten. dem alle Völker dienen. 11Juda wäscht seine Kleider in Wein – im Überfluss kann er den Saft der Trauben genießen; achtlos bindet er seinen Esel am besten Weinstock an – es wächst ja genug davon in seinem Land. 12Seine Augen sind dunkler als Wein und seine Zähne weißer als Milch.

13Sebulon – nah beim Meer wird er wohnen, sein Ufer ist ein Hafen für Schiffe. Bis nach Sidon erstreckt sich sein Gebiet.

14Issachar gleicht einem knochigen Esel, der zwischen den beiden Satteltaschen ruht. 15Für ein Stück gutes Land macht er sich zum Sklaven,49,15 Oder: nimmt er harte Arbeit auf sich. sein Rücken beugt sich unter der schweren Last.

16Dan verhilft seinem Volk zum Recht – nicht weniger, als die anderen Stämme in Israel es tun. 17Er ist wie eine kleine, aber giftige Schlange am Wegrand. Sie greift ein Pferd an, und nach ihrem Biss fällt der Reiter zu Boden.

18O Herr, ich warte darauf, dass du uns rettest!

19Gad wird von plündernden Horden bedrängt, aber er treibt sie zurück und schlägt sie in die Flucht.

20Assers Land bringt reiche Ernte; köstliche Früchte wachsen dort, es sind wohlschmeckende Speisen sogar für Könige.

21Naftali gleicht einer Hirschkuh, die leichtfüßig umherläuft und schöne Kälber wirft.

22Josef, du bist wie ein fruchtbarer Baum, der an einer Quelle wächst und dessen Zweige eine Mauer überragen. 23Manche hegen böse Absichten gegen dich und greifen dich an, sie verfolgen dich mit Pfeil und Bogen, 24aber dein Bogen bleibt unzerbrechlich. Deine Arme und Hände sind stark, weil Jakobs mächtiger Gott dir hilft. Er sorgt für Israel wie ein Hirte, gibt dem Volk Sicherheit wie ein starker Fels. 25Ja, der allmächtige Gott, dem schon dein Vater gedient hat, wird dir beistehen. Er ist es, der dich mit seinem Segen beschenkt: Regen bewässert dein Land von oben, und das Wasser aus den Tiefen der Erde macht deine Felder fruchtbar; Menschen und Tiere vermehren sich und breiten sich aus. 26Stell dir die Berge vor, deren Gipfel bis in den Himmel ragen: Dein Wohlstand und Segen wird noch viel größer sein!49,26 Der hebräische Text ist nicht sicher zu deuten. Dies steht dir zu, denn du nimmst einen besonderen Platz unter deinen Brüdern ein.

27Benjamin gleicht einem reißenden Wolf, der morgens seine Feinde verschlingt und abends seine Beute teilt.«

28Jedem seiner zwölf Söhne sagte Jakob ein besonderes Segenswort. Es galt zugleich für die zwölf Stämme Israels, die von ihnen abstammen sollten. 29-30»Ich muss bald sterben«, sagte er dann zu seinen Söhnen, »begrabt mich in unserem Familiengrab! Es ist die Höhle in Kanaan, bei Machpela, östlich von Mamre. Abraham hat sie dem Hetiter Efron abgekauft. 31Dort sind schon Abraham und Sara, Isaak und Rebekka begraben, und dort habe ich Lea beigesetzt. 32Die Höhle mit dem Grundstück gehört uns. Begrabt auch mich dort!«

33Nachdem Jakob seinen letzten Willen erklärt hatte, legte er sich aufs Bett zurück und starb; so wurde er im Tod mit seinen Vorfahren vereint.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 49:1-33

Јаковљево завештање

1Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.

2Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,

чујте оца свога Израиља.

3Рувиме, првенче мој,

ти си моја снага,

први плод си моје мужевности.

Достојанством друге надмашујеш,

а по снази равна ти нема.

4Ипак, необуздан као бујица,

ти првенац нећеш више бити.

Јер на лежај свога оца си се попео,

на постељу си се моју попео

и тако је оскрнавио.

5Симеун и Левије браћа су рођена,

мачеви њихови оруђе су насиља.

6На већања њихова ја не силазио,

нити у савез са њима улазио.

Јер у срџби људе су побили,

из обести волове сакатили.

7Проклет био гнев њихов

јер је прежесток,

и јарост њихова,

јер је преокрутна!

Зато ћу их разделити по Јакову

и расејати по Израиљу.

8Јудо! Браћа ће те твоја славити;

рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,

браћа твоја теби ће се клањати.

9Јудо, лавићу!

Од плена си, сине, сит отишао;

као лав је полегао,

као лавица се испружио.

Ко сме њега да изазива?

10Жезло се царско од Јуде одвојити неће,

ни палица владарска од његових ногу,

док не дође онај коме припада,49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.

коме ће се народи покорити.

11Своје магаре за лозу привезује,

ждребе магарице за чокот лозе.

Своју одећу у вину пере,

своју хаљину у крви од вина.

12Очи су му мутне од вина,

зуби су му бели од млека.

13Завулон ће живети на обали мора,

уточиште биће бродовима,

до Сидона биће му граница.

14Исахар је магарац кошчати

што под својим самаром49,14 Или: у тору. лежи.

15Видеће он да је одмориште згодно

а земља прелепа,

па ће своја леђа под терет ставити,

и на службу ропску ће пристати.

16Дан ће своме народу судити;

он је као свако племе Израиљево.

17Нек Дан буде змија на путу,

љута гуја покрај стазе

што ће коња за пету ујести,

а коњаник његов наузнак ће пасти.

18Твоме се спасењу надам, Господе!

19Гада ће нападати пљачкаши,

но он ће им за петама бити.

20У Асира обиље је хране,

за цареве даваће посластице.

21Нефталим је кошута слободна,

која дивну ланад млади.49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.

22Јосиф је лоза родна,

лоза родна крај извора,

која гране преко зида пружа.49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.

23Љуто су га стрелци напали,

стрелама се на њега окомили,

24али лук он чврсто запет држи,

мишице му крепке, ојачале,

руком Бога, Јаког Јаковљевог,

заслугом Пастира, Стене Израиља,

25Богом твога оца, који ти помаже,

Свемоћним који те благосиља

благословима одозго с небеса,

благословима одоздо из бездана,

благословима дојења и рађања.

26Благослови твога оца

од благослова древних планина су обилнији49,26 Или: од благослова мојих предака.,

од обиља вечних брда издашнији.

Нек се они спусте на главу Јосифову,

на теме посвећеног међу браћом.

27Венијамин је вук грабљиви,

јутром једе ловину,

а навече дели плен.“

28То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.

Јаковљева смрт

29Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Авра̂м, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31Тамо су сахрањени Авра̂м и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“

33Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.