Hoffnung für Alle

1. Mose 4:1-26

Neid und seine Folgen

1Adam schlief mit seiner Frau Eva, sie wurde schwanger und brachte einen Sohn zur Welt. »Mit der Hilfe des Herrn habe ich einen Sohn bekommen!«, rief sie aus. Darum nannte sie ihn Kain (»Gewinn«). 2Ihren zweiten Sohn nannte sie Abel. Die beiden wuchsen heran; Abel wurde ein Hirte, Kain ein Bauer.

3Eines Tages nahm Kain etwas von dem Ertrag seines Feldes und brachte es dem Herrn als Opfer dar. 4Auch Abel wählte eine Gabe für Gott aus: Er schlachtete einige von den ersten Lämmern seiner Herde und opferte die besten Fleischstücke mitsamt dem Fett daran. Der Herr blickte freundlich auf Abel und nahm sein Opfer an, 5Kain und seinem Opfer hingegen schenkte er keine Beachtung. Darüber wurde Kain sehr zornig und starrte mit finsterer Miene vor sich hin. 6»Warum bist du so zornig und blickst so grimmig zu Boden?«, fragte ihn der Herr. 7»Wenn du Gutes im Sinn hast, kannst du doch jedem offen ins Gesicht sehen. Wenn du jedoch Böses planst, dann lauert die Sünde schon vor deiner Tür. Sie will dich zu Fall bringen, du aber beherrsche sie!«

8Kain forderte seinen Bruder auf: »Komm, wir gehen zusammen aufs Feld!«4,8 »Komm … Feld!« ist nach der griechischen, syrischen und lateinischen Übersetzung ergänzt. Im hebräischen Text fehlt dieser Satz. Als sie dort ankamen, fiel er über Abel her und schlug ihn tot.

9Da fragte der Herr: »Wo ist dein Bruder Abel?« »Woher soll ich das wissen?«, wich Kain aus. »Ist es etwa meine Aufgabe, ständig auf ihn aufzupassen?« 10Aber Gott entgegnete: »Was hast du bloß getan? Das vergossene Blut deines Bruders schreit von der Erde zu mir! 11Darum bist du von nun an verflucht: Weil du deinen Bruder umgebracht und den Acker mit seinem Blut getränkt hast, musst du von diesem fruchtbaren Land fort. 12Wenn du ein Feld bebauen willst, wird es dir kaum noch Ertrag einbringen. Ruhelos musst du von Ort zu Ort ziehen!« 13»Meine Strafe ist zu hart – ich kann sie nicht ertragen!«, erwiderte Kain. 14»Ach, Gott, du verstößt mich von dem Land, das ich zum Leben brauche. Noch dazu muss ich mich vor dir verstecken! Heimatlos werde ich von nun an umherirren, und wenn mich jemand findet, wird er mich umbringen!« 15»Damit dies nicht geschieht«, sagte der Herr, »lege ich Folgendes fest: Wer dich tötet, wird dafür siebenfach bestraft werden!« Er machte ein Zeichen an Kain, damit jeder, der ihm begegnete, wusste: Kain darf man nicht töten. 16Dann verließ Kain die Nähe des Herrn und wohnte im Land Nod (»Land des ruhelosen Lebens«), östlich von Eden.

Kains Nachkommen

17Als Kain mit seiner Frau schlief, wurde sie schwanger und brachte einige Zeit später einen Sohn zur Welt: Henoch. Kain baute eine Stadt und benannte sie nach ihm. 18Henoch hatte einen Sohn namens Irad, Irads Sohn war Mehujaël, dessen Sohn hieß Metuschaël, der war der Vater von Lamech. 19Lamech heiratete zwei Frauen: Ada und Zilla. 20Ein Sohn Adas war Jabal – von ihm stammen alle ab, die mit ihren Herden umherziehen und in Zelten wohnen. 21Sein Bruder hieß Jubal – auf ihn gehen alle die zurück, die Laute und Flöte spielen. 22Auch Zilla bekam einen Sohn: Tubal-Kain; er war der Erste, der Geräte aus Bronze und Eisen herstellte. Seine Schwester hieß Naama.

23Lamech sagte zu seinen Frauen: »Ada und Zilla, meine Frauen, hört mir gut zu: Wenn ein Mann mich verwundet, erschlage ich ihn – ja, für eine einzige Strieme bringe ich ihn um! 24Wenn schon ein Mord an Kain siebenfach bestraft wird – für Lamech wird alles siebenundsiebzigmal gerächt!«

Set und Enosch

25Adam und Eva bekamen noch einen Sohn. Eva nannte ihn Set (»Ersatz«). »Gott hat mir einen anderen Nachkommen geschenkt!«, sagte sie. »Er wird mir Abel ersetzen, den Kain erschlagen hat!« 26Auch Set bekam später einen Sohn und nannte ihn Enosch (»Mensch«). Zu dieser Zeit begannen die Menschen, zum Herrn zu beten.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 4:1-26

Кајин и Авељ

1Адам леже са својом женом Евом, те она зачне и роди сина. Назвала га је Кајин, рекавши: „Стекла сам човека помоћу Господа.“ 2Потом је родила његовог брата Авеља.

Авељ је постао пастир ситне стоке, а Кајин земљорадник. 3Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. 4А Авељ принесе као принос најбоље делове меса4,4 Најбољим деловима меса сматрало се месо са пуно сала. од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос, 5а на Кајина и његов принос се није ни обазрео. Зато се Кајин веома наљути и лице му се намргоди.

6Господ рече Кајину: „Зашто се љутиш и зашто ти се лице намргодило? 7Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“

8Кајин рече своме брату Авељу: „Хајдемо у поље!“4,8 Масоретски текст не довршава мисао: Кајин рече своме брату Авељу. Зато већина превода следи Септуагинту, Вулгату и сирски превод, додајући: Хајдемо у поље, иако се те речи не налазе у масоретском тексту. Али када су се нашли у пољу, Кајин нападне свога брата Авеља и убије га. 9Затим Господ упита Кајина: „Где је твој брат, Авељ?“

Кајин одговори: „Не знам. Зар сам ја чувар свога брата?“

10Господ рече: „Шта си то учинио?! Глас крви твога брата вапи к мени са земље. 11Стога буди проклет: изгоним те са земље која је отворила своја уста да прими крв твога брата коју си пролио својом руком. 12Када будеш обрађивао земљу, она ти неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи!“

13Кајин рече Господу: „Претешко је сносити моју казну.4,13 Даничић овде према Септуагинти следи мање заступљено решење: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 14Ево, данас ме изгониш с лица земље. Сакриваћу се пред твојим лицем, и бићу луталица и бегунац на земљи, а свако ко ме нађе моћи ће да ме убије.“

15Господ му рече: „Не! Уколико неко и убије Кајина, на њему ће се извршити седам пута већа освета.“ Господ тада стави знак на Кајина, да га не убије ко га нађе. 16Кајин оде пред лицем Господњим и настани се у земљи Нод4,16 Нод – земља избеглиштва; изгубљено место, земља лутања., источно од Едена.

Кајинов родослов

17Кајин леже са својом женом, те она заче и роди Еноха. Кајин је саградио град и дао му име по имену свога сина – Енох. 18Еноху се родио Ирад, Ираду Мехујаел, Мехујаелу Метусаел, Метусаелу Ламех.

19Ламех је узео себи две жене: једна се звала Ада, а друга Села. 20Ада је родила Јавала који је био праотац оних што живе под шатором и узгајају ситну стоку. 21Његовом брату је било име Јувал. Он је праотац оних који свирају лиру и свиралу. 22Села је родила Тувал Кајина који је ковао сваку врсту оруђа од бронзе и гвожђа. Његова сестра се звала Нама.

23Ламех рече својим женама:

„Ада и Села, чујте мој глас!

Жене Ламехове, беседу моју саслушајте.

Човека сам убио, јер ме је ранио,

младића, јер ме је ударио.

24Ако ће Кајинов живот бити освећен седам пута више,

Ламехов ће бити седамдесет седам пута више.“

Сит и Енос

25Адам поново леже са својом женом и она роди сина коме даде име „Сит“, рекавши: „Бог ми је поклонио4,25 Име Сит значи додељен, поклоњен, дат и звучи слично глаголу шатпоклонити. Ева је Кајина сама стекла а Сит јој је дарован од Бога. потомка уместо Авеља, кога је убио Кајин.“ 26И Ситу се родио син, којему је дао име Енос4,26 Енос значи човек, човечанство и знак је наде испуњења Божијег обећања спасења..

Отада се почело призивати име Господње.