Ang Pulong Sang Dios

Salmo 88

Pangamuyo sang Nagaantos

1Ginoo, ikaw ang Dios nga akon manluluwas.
Adlaw-gab-i nagapanawag ako sa imo.
Pamatii ang akon pangamuyo;
sabta ang akon pagpanawag sa imo.
Kay madamo sang mga kalisod nga nagaabot sa akon
kag daw sa mapatay na gid ako.
Isa na ako sa mga tagumatayon.
Pareho ako sa tawo nga indi na matabangan.
Ginpabay-an na lang ako upod sa mga patay.
Pareho ako sa mga ginpatay nga nagahamyang sa ila lulubngan,
nga ginkalimtan mo na kag indi mo na mabuligan.
Daw sa ginhaboy mo ako sa puwerte kadalom kag kadulom nga buho.
Puwerte ang imo kaakig sa akon;
daw sa mga balod ini nga nagahampak sa akon.

Ginpapalayo mo sa akon ang akon mga abyan.
Ginhimo mo ako nga makangilil-ad para sa ila.
Nakibon ako kag indi na makapalagyo.
Tungod sa akon mga pag-antos, nagapalangdulom ang akon panulok.
Ginoo, adlaw-adlaw nagapanawag ako sa imo nga nagabayaw sang akon mga kamot.

10 Wala ka nagahimo sang mga milagro para sa mga patay, kag wala sila nagabangon sa pagdayaw sa imo.
11 Ang imo gugma kag katutom wala ginahambalan sa lugar sang mga patay.
12 Indi makita ang imo mga milagro kag pagkamatarong sa madulom nga lugar sang mga patay,
nga sa diin ang tanan indi na madumduman.
13 Gani, Ginoo, nagapangayo ako sang bulig sa imo.
Kada aga nagapangamuyo ako sa imo.
14 Pero ngaa bala nga ginasikway mo ako, Ginoo?
Ngaa bala nagapanago ka sa akon?
15 Halin sang pamatan-on pa ako, nagaantos ako kag diutayan lang mapatay.
Ginaantos ko ang mga makahaladlok nga ginahimo mo sa akon.
16 Ang imo kaakig daw sa mabaskog nga hangin nga nagahampas sa akon.
Ginalaglag mo ako sang imo makahaladlok nga ginahimo sa akon,
17 nga nagalikop permi sa akon pareho sa baha;
daw sa ginakibon nila ako.
18 Ginpalayo mo sa akon ang akon mga hinigugma kag mga abyan;
ang kadulom amo na lang ang akon kaupod.

New Serbian Translation

Псалми 88

Песма. Псалам. Потомака Корејевих. Хоровођи. Жалосно. Пева се наизменично. Поучна песма Емана Езраита.

1О, Господе, Боже мог спасења,
    и дању и ноћу ја пред тобом вапим!
Нек пред тебе дође молитва моја,
    моме преклињању ти ухо приклони!

Душа ми је препуна очаја,
    Свету мртвих живот ми све ближи.
У друштву сам оних што иду у раку,
    ја сам као човек који снаге нема;
положен сам међу мртве,
    попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
    и што су далеко од твоје помоћи.

Ти си ме положио у најдубљу раку,
    у тамне дубине.
Срџба твоја на мене је легла
    и плаве ме сви таласи твоји. Села
Од мене си одвојио пријатеље моје,
    гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
    Очи су ми усахле од беде.

Призивам те сваког дана,
    о, Господе, теби ширим руке своје!
10 Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
    Хоће ли покојни устати да те славе? Села
11 Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
    и верност твоја у трулежу мртвих?
12 Па зар се у тами зна за чуда твоја,
    за праведност твоју у земљи заборава?

13 А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
    молитва се моја јутром подиже до тебе.
14 Господе, зашто ме одбацујеш?
    Зашто своје лице од мене сакриваш?

15 Ојађен сам, од младости близу смрти;
    очајан сам, натоварен ужасима твојим.
16 Срџба твоја ме је прегазила,
    страхоте ме твоје уништиле.
17 Окружише ме попут воде поваздан,
    наваљују једнодушно на ме.
18 Вољене и блиске од мене си уклонио
    и ја сада другујем са тамом.