Ang Pulong Sang Dios

Salmo 78

Pagtuytoy sang Dios sa Iya Katawhan

1Mga kasimanwa,[a] pamatii ninyo ang akon mga pagpanudlo.
Tudluan ko kamo paagi sa mga paanggid.[b]
Sugiran ko kamo sang tinago nga mga kamatuoran sang una
nga nahibaluan na naton,
kay ginsugid ini sa aton sang aton mga katigulangan.
Indi naton ini pagtaguon sa aton mga kabataan;
isugid naton ini sa masunod nga mga henerasyon.
Sugiran ta sila sang gahom sang Ginoo kag sang iya dalayawon kag makatilingala nga mga binuhatan.
Ginhatagan niya sang kasuguan ang katawhan sang Israel nga mga kaliwat ni Jacob.
Ginmanduan niya ang aton mga katigulangan nga itudlo ini sa ila mga kabataan,
agod ang masunod nga henerasyon makahibalo man sini,
kag matudlo man nila ini sa ila mga kabataan.
Sa sini nga paagi magasalig sila sa Dios kag indi nila pagkalimtan ang iya mga ginhimo kundi tumanon nila ang iya mga sugo.
Indi sila mangin pareho sa ila mga katigulangan nga mga matig-a sing ulo, indi matinumanon, indi malig-on ang ila pagsalig sa Dios, kag indi matutom sa iya.

Ang mga soldado sang Efraim, bisan may armas sila nga mga pana, nagpalalagyo sang tion sang inaway.
10 Wala nila gintuman ang ila kasugtanan sa Dios;
wala nila ginsunod ang iya kasuguan.
11 Ginkalimtan nila ang iya makatilingala nga mga binuhatan nga ginpakita sa ila.

12 Naghimo ang Dios sang milagro didto sa Zoan, sa duta sang Egipto
kag nakita ini sang aton[c] mga katigulangan.
13 Gintunga niya ang dagat kag ginpaagi sila;
ginhimo niya ang tubig nga daw mga pader.
14 Kon adlaw, ginatuytuyan niya sila paagi sa panganod,
kag kon gab-i, paagi sa kasanag sang kalayo.
15 Ginpalitik niya ang mga bato sa kamingawan kag nagtubod ang tubig
kag ginpaayawan niya sila inom sang tubig nga daw halin sa kadadalman sang duta.
16 Ginpatubod niya ang tubig sa bato kag nag-ilig ang tubig nga daw sa suba.

17 Pero ang aton mga katigulangan nagpadayon sa pagpakasala sa iya.
Didto sa kamingawan nagrebelde sila sa Labing Mataas nga Dios.
18 Gintilawan nila sing hungod ang Dios paagi sa pagpangayo sang kalan-on nga gusto gid nila.
19 Gin-insulto nila ang Dios paagi sa pagsiling, “Makapapunsyon bala ang Dios diri sa kamingawan?
20 Matuod nga ginpahampak niya ang bato kag nagsagawak ang tubig,
pero makahatag bala siya sang tinapay kag karne sa aton nga iya katawhan?”
21 Gani naakig ang Ginoo sang mabatian niya sila.
Sa iya kaakig sa ila nga mga Israelinhon, nga mga kaliwat ni Jacob, ginsalakay niya sila sang kalayo.
22 Kay wala sila sing pagtuo sa iya, kag wala sila magsalig nga luwason niya sila.
23 Pero bisan pa sina, ginmanduan niya ang langit nga mag-abri,
24 kag ginpaulanan niya sila sang pagkaon nga ginatawag manna.
Ginhatag niya sa ila ini nga pagkaon nga halin sa langit agod ila kaunon.
25 Sila nga tawo nagkaon sang pagkaon sang mga anghel, kag ginpagustuhan gid sila sang Dios sini.
26 Ginpahuyop niya ang hangin nga halin sa sidlangan kag sa bagatnan paagi sa iya gahom.
27 Kag ginpaulanan niya sila sang mga pispis nga daw pareho kadamo sa balas sa baybayon.
28 Ginpahugpa niya ini sa palibot sang ila mga tolda didto sa ila nga kampo.
29 Gani nagkaon sila kag nagkalabusog, kay ginhatag sang Dios sa ila ang gusto nila.
30 Pero samtang nagapagusto sila sang kaon,
31 naakig ang Dios sa ila.
Ginpamatay niya ang makusog nga mga pamatan-on sang Israel.
32 Bisan pa sining tanan nga ginpanghimo niya, nagpadayon sila sa pagpakasala. Bisan naghimo siya sang mga milagro, wala sila nagtuo sa iya.
33 Gani gulpi lang niya gintapos ang ila kabuhi paagi sa hinali nga kalaglagan.
34 Sang ginpatay niya ang iban sa ila, ang nabilin nagdangop sa iya kag naghinulsol, nga nagahandom gid sa iya.
35 Nadumduman nila nga ang Labing Mataas nga Dios amo ang ila palalipdan nga bato kag manunubos.
36 Pero nagadayaw-dayaw lang sila sa iya. Mga butigon sila.
37 Indi sila mainunungon sa iya;
indi sila matutom sa ila kasugtanan sa iya.
38 Pero bisan pa sini, maluluy-on gihapon ang Dios sa ila.
Ginpatawad niya ang ila mga sala kag wala niya sila paglaglaga.
Sa madamo nga tion ginpunggan niya ang iya kaakig bisan puwerte na gid ang iya kaugot.
39 Naisip niya nga sila mga tawo lang, nga pareho sa nagalabay nga hangin nga nagakadula lang.
40 Pila ka beses sila nga nagrebelde sa Dios kag nagpasubo sa iya didto sa kamingawan.
41 Liwat-liwat nila nga gintilawan ang Dios;
ginsakit nila ang balatyagon sang Balaan nga Dios sang Israel.
42 Ginkalimtan nila ang iya gahom nga ginpakita sadtong tion nga ginluwas niya sila sa ila mga kaaway
43 kag sang tion nga ginhimo niya ang iya mga milagro kag makatilingala nga mga binuhatan didto sa Zoan, sa duta sang Egipto.
44 Ginhimo niya nga dugo ang mga suba kag mga sapa sang mga Egiptohanon,
kag tungod sini wala na sila sing mainom.
45 Nagpadala siya sang panong sang mga sapat-sapat sa pagpaantos sa ila,
kag sang mga paka sa paghalit sang ila mga duta.
46 Ginpakaon niya sa mga apan ang ila mga tanom kag mga patubas.
47 Ginpamatay niya ang ila mga ubas kag mga kahoy nga higera paagi sa ulan nga yelo.
48 Ginpamatay niya ang ila mga kasapatan paagi man sa ulan nga yelo kag sa kilat.
49 Tungod sa iya puwerte gid nga kaakig sa ila,
ginpadal-an niya sila sang mga anghel sa paglaglag sa ila.
50 Wala niya pagpunggi ang iya kaakig;
wala niya sila pagluwasa sa kamatayon,
kundi ginpamatay niya sila paagi sa mga kalalat-an.
51 Ginpamatay niya ang tanan nga kamagulangan nga lalaki sa Egipto,
nga amo ang lugar sang mga kaliwat ni Ham.
52 Dayon ginpaguwa niya sa Egipto ang iya katawhan nga pareho sa mga karnero
kag gintuytuyan niya sila sa kamingawan.
53 Gin-ubayan niya sila, gani wala sila mahadlok.
Pero ang ila mga kaaway nagkalalumos sa dagat.
54 Gindala niya sila sa duta nga iya ginpili, didto sa bukid[d] nga gin-agaw niya paagi sa iya gahom.
55 Gintabog niya ang mga pumuluyo didto palayo sa iya katawhan,
kag ginbahin-bahin niya ang duta sa mga tribo sang Israel agod ila panag-iyahan,
kag didto niya sila ginpaestar.

56 Pero gintilawan nila ang Labing Mataas nga Dios kag nagrebelde sila sa iya.
Wala nila gintuman ang iya mga sugo.
57 Nagpalayo sila kag nagluib sa Dios pareho sang ila mga katigulangan.
Indi sila masaligan pareho sa guba nga pana.
58 Ginpaimon kag ginpaakig nila ang Dios tungod sang ila mga dios-dios sa mga simbahan sa mataas nga mga lugar.

59 Nahibaluan[e] sang Dios ining ginhimo sang mga Israelinhon,
gani naakig siya kag ginsikway niya sila sing bug-os.
60 Ginbayaan niya ang iya tolda sa Shilo nga iya ginpuy-an diri sa kalibutan.
61 Gintugutan niya nga agawon sang kaaway ang Kahon sang Kasugtanan nga simbolo sang iya pagkagamhanan kag pagkahalangdon.
62 Naakig siya sa katawhan nga iya ginapanag-iyahan,
gani ginpapatay niya sila sa inaway.
63 Ginsunog ang ila bataon nga mga lalaki,
gani nawad-an sang palamanahon ang ila mga dalaga.
64 Nagkalamatay sa inaway ang ila mga pari,
kag ang ila mga balo nga wala makapangasubo para sa ila.[f]
65 Dayon daw sa nakamata ang Ginoo;
pareho siya sa isa ka makusog nga tawo nga ginpaisog sang bino.
66 Ginpatal-as niya ang iya mga kaaway;
ginpakahuy-an niya sila sa wala sing katapusan.
67 Wala niya pagpilia ang tribo ni Efraim[g] nga mga kaliwat ni Jose.
68 Sa baylo, ginpili niya ang tribo ni Juda kag ang Bukid sang Zion nga iya ginapakamahal.
69 Didto ginpatindog niya ang iya templo nga pareho kataas sa mga kabukiran, kag magapabilin ini hasta san-o pareho sang duta.

70-71 Ginpili sang Dios si David nga mangin iya alagad.
Ginkuha niya siya sa iya trabaho nga manugbantay sang karnero kag ginhimo nga hari sang Israel, ang katawhan nga iya ginapanag-iyahan.
Pareho si David sa isa ka manugbantay sang mga karnero,
72 gin-atipan niya ang mga Israelinhon sing sinsero
kag gindumalahan niya sila sing maayo.

Notas al pie

  1. 78:1 Mga kasimanwa: ukon, Katawhan ko.
  2. 78:2 paanggid: ukon, estorya; ukon, hulubaton.
  3. 78:12 aton: sa Hebreo, ila.
  4. 78:54 bukid: ukon, kabukiran.
  5. 78:59 Nahibaluan: sa literal, Nabatian.
  6. 78:64 Tan-awa ang 1 Sam. 4:17-22.
  7. 78:67 Wala… Efraim: Siguro ang buot silingon wala niya pagpilia ang ila lugar nga mangin sentro sang pagsimba kag sa diin magahari ang iya pinili nga hari.

New Serbian Translation

Псалми 78

Асафова поучна песма.

1О, народе мој, послушај поуку моју
    и речима мојих уста ухо приклоните!
Мој говор биће у причи,
    објавићу загонетке од давнина.
Оно што смо чули, оно што смо научили
    и што су нам стари наши испричали;
то нећемо да кријемо од њихове деце.
    Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
    његову силу и чудеса која је учинио.
Он је у Јакову учврстио сведочанство,
    Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
    да их предају својим потомцима,
да би нови нараштај знао,
    деца што ће се родити,
    па кад одрасту да то пренесу деци својој;
да се у Бога поуздају,
    да дела Божија не заборављају
    и заповести његове да извршавају.
Да не буду ко њихови стари,
    нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
    и духа коју није веран Богу.

Јефремовци су били луковима наоружани
    али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
    одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
    чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
    у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
    воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
    и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
    обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
    учинио да им воде као реке теку.

17 А они су му упорно грешили,
    пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
    извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
    „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
    потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
    да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
    па је пожар плануо на Јакова
    и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
    нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
    и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
    даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
    обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
    донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
    и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
    око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
    јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
    и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
    И он поби њихове најјаче
    и обори младиће Израиља.

32 И поред тога опет су грешили,
    нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
    и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
    и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
    Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
    и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
    нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
    кривицу им опраштао
    и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
    љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
    да су дах што испарава
    и што се не враћа.

40 А како су се често бунили у пустињи
    и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
    вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
    и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
    и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
    а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
    жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
    и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
    а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
    и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
    срџбу и јарост,
    невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
    и живот им од смрти поштедео није,
    живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
    прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
    водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
    а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
    на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
    доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
    по њиховим шаторима.

56 Али они су поново искушавали
    и бунили се против Бога Свевишњега,
    прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
    издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
    чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
    и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
    стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
    и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
    јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
    па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
    а удовице их ожалиле нису.

65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
    као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
    и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
    племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
    и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
    попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
    узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
    и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
    водио их је својим умешним рукама.