Ang Pulong Sang Dios

Salmo 55

Pangamuyo sang Tawo nga Ginluiban sang Iya Abyan

1Pamatii ang akon pangamuyo, O Dios;
talupangda ang akon pagpangayo sang bulig.
Pamatii kag sabta ako.
Natublag ako sa akon mga palaligban.
Nabalaka na ako sa mga pagpamahog kag pagpamigos sang akon malaot nga mga kaaway.
Kay ginagamo nila ako kag ginadumtan sa ila kaakig.
Puwerte ang kubakuba sang akon dughan.
Ginakulbaan ako nga basi mapatay ako.
Nagakurog ako sa kahadlok, sa puwerte gid nga kahadlok.
Kon may pakpak lang kuntani ako pareho sa pating, malupad ako kag mangita sing palahuwayan.
Malupad ako pakadto sa malayo nga kamingawan kag didto magapuyo.
Magadali-dali ako sa pagpangita sang akon palanaguan
agod magpanago sa kaakig sang akon mga kaaway nga daw sa mabaskog nga hangin ukon bagyo.
Ginoo, laglaga ang akon mga kaaway;
himua nga indi sila mag-intiendihanay.
Kay nakita ko ang pagpamintas kag pag-ilinaway sa siyudad.
10 Adlaw-gab-i nagakatabo ini bisan diin sa siyudad.[a]
Puno sang kalaot kag kagamo ang siyudad.
11 Ang pagpanglaglag bisan diin lang;
kag wala untat ang pagpamigos kag pagpangdaya sa mga karsada.
12 Kon ang kaaway ko ang nagainsulto sa akon mabatas ko ini.
Kon ang kontra ko ang nagapakanubo sa akon malikawan ko siya.
13 Pero ang akon mismo kapareho, kaupod, kag suod nga abyan ang nagainsulto sa akon.
14 Malapit kami anay sa isa kag isa,
kag nagakadto kami sa templo sang Dios kaupod sang madamo nga mga tawo.

15 Kabay pa nga gulpi lang mapatay ang akon mga kaaway.
Kabay pa nga lamunon sila nga buhi sang lulubngan.
Kay ang kalautan ara sa ila kag sa ila mga puluy-an.

16 Pero ako iya nagapangayo sang bulig sa Ginoong Dios
kag ginaluwas niya ako.
17 Aga, udto, kag gab-i nagareklamo ako kag nagaugayong,
kag ginapamatian niya ako.
18 Luwason niya ako nga indi ako maano sa akon pagpakig-away,
bisan madamo ang nagakontra sa akon.
19 Ang Dios nga nagahari sa wala sing katapusan magapamati sa akon
kag paubuson niya ang akon mga kaaway.
Ini sila wala sing pagbag-o kag wala nagatahod sa Dios.

20 Ang akon abyan sadto nagkontra sa iya mga abyan;
wala niya gintuman ang iya mga ginpromisa.
21 Malulo kag manami siya maghambal,
pero may pagdumot sa iya tagipusuon,
kag ang iya mga ginahambal makapilas gali pareho sa matalom nga espada.

22 Itugyan sa Ginoo ang imo mga palaligban,
kay atipanon niya ikaw.
Indi niya pagpabay-an nga maano ang mga matarong hasta san-o.
23 Pero ang mga manugpatay kag mga dayaon ihaboy niya sa lugar sang mga patay,[b] sa wala pa magtunga-tunga ang ila kabuhi.
Pero ako iya, magasalig sa Dios.[c]

Notas al pie

  1. 55:10 nagakatabo… siyudad: sa literal, nagalibot-libot sila sa mga pader sini.
  2. 55:23 sa lugar sang mga patay: sa literal, sa madalom gid nga buho.
  3. 55:23 Dios: sa Hebreo, iya.

New Serbian Translation

Псалми 55

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.

1Послушај, Боже, молитву моју;
    од моје се молбе не сакривај.
    Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
    од гласа противника,
    због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
    и у гневу замрзеше ме.

У мени је срце моје устрептало
    и смртни ужас на мене је пао.
Страх и стрепња дошли су на мене,
    језа ме је опхрвала.
Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
    Ја бих да одлетим и скрасим се.
Баш далеко ја бих одлетео,
    скрасио се у пустињи. Села
Похитаћу у склониште своје,
    због ветра што ковитла и због олује.“

Смети их, Господе,
    језик им расцепи;
јер видим насиље
    и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
    у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
    с тргова му не нестају тлачење и превара.

12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
    ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
    од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
    пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
    у Дом Божији ишао у мноштву.

15 Смрт нека их заскочи;
    у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
    у њима самима.

16 Ја ћу Бога да зазовем
    и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
    и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
    из боја против мене,
јер је много оних
    што ми се противе.
19 Чуће Бог,
    понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
    и који се Бога не боје.

20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
    свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
    а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
    а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
    и он ће те подржати;
праведнику неће дати
    никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
    крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.