Ang Pulong Sang Dios

Salmo 44

Pangamuyo para sa Pagluwas sang Dios

1O Dios, nabatian namon ang ginsugid sang amon mga katigulangan
parte sa imo mga ginhimo sang ila nga panahon, sang dugay na nga tiyempo,
nga gintabog mo ang mga katawhan nga wala nagatuo sa imo kag ang amon mga katigulangan amo ang ginpaestar mo sa ila mga lugar.
Ginpaantos mo ato nga mga katawhan pero ginpauswag mo ang amon mga katigulangan.
Pero ang matuod, indi paagi sa armas kag ikasarang sang amon mga katigulangan nga nagmadinalag-on sila kag naangkon nila ang duta,
kundi paagi sa imo gahom, ikasarang, kag kaayo,
tungod kay ginahigugma mo sila.

Ikaw ang akon Hari kag Dios nga nagadeklarar[a] sang kadalag-an sa amon nga mga kaliwat ni Jacob.
Paagi sa imo mapierdi namon ang amon mga kaaway.
Wala ako nagasalig sa akon pana ukon espada nga makapadaog sa akon.
Kay ikaw ang nagapadaog sa amon kontra sa amon mga kaaway.
Ginapakahuy-an mo ang mga nagakontra sa amon.
Ipabugal ka namon permi, O Dios, kag dayawon namon sa wala sing katapusan.

Pero karon, ginsikway mo na kami kag ginpakanubo.
Wala mo na ginaupdi ang amon mga soldado.
10 Ginpapalagyo mo kami sa amon mga kaaway.
Kag ginpanguha nila ang amon mga pagkabutang.
11 Gintugot mo nga magkalamatay kami pareho sa mga karnero nga ginpang-ihaw.
Ginpalapta mo kami sa mga nasyon.
12 Kami nga imo katawhan ginbaligya mo sing barato.
Daw pareho lang nga wala kami sing pulos sa imo.[b]
13 Ginhimo mo kami nga makahuluya kag kaladlawan sa mga katupad namon nga mga nasyon.
14 May mga hulubaton pa sila nga nagainsulto sa amon,
kag nagalungo-lungo sila nga nagayaguta sa amon.
15 Permi lang ako ginapakahuy-an.
Kag wala na ako sing nawong nga iatubang,
16 tungod sang mga ginasiling sang mga nagapakahuya kag nagainsulto sa akon,
nga amo ang akon mga kaaway nga gusto magbalos sa akon.

17 Natabo ini tanan sa amon bisan pa nga wala kami magkalipat sa imo, ukon maglapas sa imo kasugtanan.
18 Wala kami magtalikod sa imo kag wala kami magsipak sa imo pamaagi.
19 Pero gindugmok mo kami kag ginpabay-an sa madulom gid nga lugar nga sa diin nagaestar ang talunon nga mga ido.[c]
20 Kon ginkalimtan ka na namon, O Dios, kag nagapangamuyo kami sa iban nga dios,
21 indi mo ayhan ini mahibaluan, sanglit nahibaluan mo man ang mga sekreto sa hunahuna sang tawo?
22 Pero tungod sa amon pagtuo sa imo, ara kami permi sa katalagman sang kamatayon.
Pareho kami sa mga karnero nga ilihawon.

23 Sige na, Ginoo, maghulag ka na!
Indi kami pagsikwaya hasta san-o.
24 Ngaa nagapanago ka sa amon kag ginakalimtan mo ang amon pag-antos pati na ang pagpamigos sa amon?
25 Nagkalatumba kami sa duta kag indi na makabangon.
26 Sige na, buligi kami,
luwasa kami tungod sang imo gugma sa amon.

Notas al pie

  1. 44:4 kag Dios nga nagadeklarar: Amo ini sa Septuagint kag sa Syriac. Sa Hebreo, O Dios; ideklarar.
  2. 44:12 Daw… imo: ukon, Kag wala ka nakaganansya.
  3. 44:19 talunon nga mga ido: sa English, jackals.

New Serbian Translation

Псалми 44

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

1О, Боже, својим смо ушима чули,
    наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
    у дане прадавне.
Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
    пуке си разбио, а њих умножио.
Нису они земљу мачем освојили,
    нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
    и светло твога лица, јер си их заволео.

Ти си мој цар, Боже!
    Нареди, и Јаков ће бити спасен.
С тобом пробадамо душмане своје,
    у име твоје газимо непријатеље своје.
Јер ја се не уздам у лук свој,
    мач мој мене не спасава.
Јер ти нас избави од наших душмана,
    ти осрамоти наше мрзитеље.
Богом смо се хвалили поваздан,
    име твоје славили поваздан.

Но, ти си нас одбацио и понизио,
    и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
    да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
    расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
    а од продаје се ниси обогатио.

13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
    на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
    машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
    стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
    пред душманином, осветником.

17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
    а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
    нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
    и у смртну нас таму завио.

20 Ако заборавимо име Бога нашега,
    и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
    кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
    сматрају нас овцама за клање.

23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
    Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
    Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?

25 Јер душа наша лежи у прашини,
    стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
    откупи нас због милости своје!