Salmo 19Salmo 19 Ang titulo sa Hebreo: Ang kanta nga ginsulat ni David. Sa direktor sang mga manugkanta.
Ang Pagkagamhanan sang Dios nga Makita sa Iya mga Gintuga
1Ang kalangitan nagapahayag sang gahom sang Dios
kag nagapakita sang iya ginhimo.
2Ang kada adlaw kag kada gab-i daw sa nagasugid parte sa gahom sang Dios.
3Wala sing pulong ukon tingog nga mabatian sa ila,
4pero ang ila mensahi nagalambot sa bug-os nga kalibutan;
nagalapnag ini sa bisan diin nga lugar.
Naghimo ang Dios sa kalangitan sang elistaran sang adlaw.
5Kag halin didto nagaguwa ang adlaw kon aga
nga pareho sa nobyo nga malipayon nga nagaguwa sa lugar nga sa diin siya ginkasal,
ukon pareho sa kampyon nga manugdalagan, nga handa sa pagdalagan.
6Nagabutlak ini sa sidlangan kag nagasalop sa nakatundan.
Kag wala sing may makapanago sa iya nga init.
Ang Kasuguan sang Ginoo
7Ang kasuguan sang Ginoo wala sing sayop.
Nagapabaskog ini sang aton kabuhi.
Ang mga pagpanudlo sang Ginoo masaligan
kag nagahatag sang kaalam sa mga wala sing alam.
8Ang mga pagsulundan sang Ginoo husto kag nagahatag sang kalipay.
Ang mga sugo sang Ginoo wala sing sayop kag nagapasanag sa hunahuna sang tawo.
9Ang pagtahod sa Ginoo maayo,
kag dapat himuon ini hasta san-o.
Ang paghukom sang Ginoo sigurado kag matarong.
10Ini nga mga butang mas malahalon pa sang sa puro gid nga bulawan.
Kag mas matam-is pa sang sa puro gid nga dugos.
11Nagahatag man ini sang paandam sa akon nga imo alagad, Ginoo.
Kag kon ginatuman ko ini makabaton ako sang dako nga balos.
12Kon kaisa indi mahibaluan sang tawo nga nakasala siya.
Gani, Ginoo, tinlui ako sa mga sala nga wala ko mahibalui!
13Buligi man ako nga indi makahimo sing hungod nga sala
kag indi pag-itugot nga ulipunon ako sini,
agod wala sing kasawayan ang akon kabuhi
kag hilway sa madamo nga klase sang mga sala.
14Kabay pa nga ang akon mga ginahambal kag mga ginahunahuna makapalipay sa imo, Ginoo, nga akon palalipdan nga bato kag manunubos.
Псалам 19
Хоровођи. Псалам Давидов.
1Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
