Ang Pulong Sang Dios

Salmo 18

Ang Kanta ni David sa Iya nga Pagdaog

1Ginahigugma ko ikaw, Ginoo. Ikaw ang akon kusog.
Ikaw, Ginoo, ang akon palalipdan nga bato,
ang akon mabakod nga palanaguan kag manughilway.
Bilang palalipdan nga bato, makapanago ako sa imo.
Ikaw ang akon taming, gamhanan nga manluluwas, kag dalangpan.
Dalayawon ka, Ginoo,
kay kon magpangayo ako sang bulig sa imo
ginaluwas mo ako sa akon mga kaaway.

4-5 Ang kamatayon daw pareho sa lubid nga nagburambod sa akon kag pareho sa siod sa akon alagyan.
Ang kalaglagan daw pareho sa mabaskog nga baha nga naglapaw sa akon.
Gani sa akon kalisod nagpanawag ako sa imo, Ginoo.
Nagpangayo ako sang bulig sa imo nga akon Dios,
kag ginpamatian mo ang akon pangamuyo sa imo templo.

Dayon naglinog, kag pati ang mga pundasyon sang mga bukid nag-uyog,
tungod kay naakig ka, Ginoo.
Nagguwa ang aso sa imo ilong,
kag sa imo baba nagguwa ang makahalalit nga kalayo kag nagadabadaba nga mga baga.
Ginbuksan mo ang langit,
kag nagpanaog ka nga nagatungtong sa madamol nga gal-om.
10 Nagsakay ka sa kerubin,
kag madasig ini nga naglupad samtang ginapalid sang hangin.
11 Ginhimo mo ang kadulom nga tabon sa imo palibot.
Nagpanago ka sa madamol nga gal-om.
12 Nagpangilat sa imo atubangan,
kag halin sa panganod nagguwa ang mga yelo kag ang nagadabadaba nga mga baga.
13 Ang tingog mo Ginoo, nga Labing Mataas nga Dios, nagdaguob sa langit.[a]
14 Ginpana mo sang kilat ang imo mga kaaway,
kag nagpalalagyo sila nga nagasalasala.
15 Sa imo nga pagsabdong kag puwerte nga kaakig nagakahubas ang dagat
kag makita ang duta sa idalom sini,
kag makita man ang pundasyon sang kalibutan.
16 Halin sa langit gindawat mo ako kag ginkuha sa madalom nga tubig.
17 Ginluwas mo ako sa akon gamhanan nga mga kaaway nga indi ko masarangan.
18 Ginsalakay nila ako sang nalisdan ako,
pero gin-apinan mo ako, Ginoo.
19 Gindala mo ako sa lugar nga wala sing katalagman;
ginluwas mo ako kay nalipay ka sa akon.
20 Ginapakamaayo mo ako tungod nga matarong ang akon kabuhi
kag wala ako sing may nahimo nga sala.
21 Kay ginasunod ko ang imo mga pamaagi
kag wala ako nagbiya sa imo Ginoo, nga akon Dios.
22 Ginatuman ko ang tanan mo nga sugo
kag wala ko ginalapas ang imo mga pagsulundan.
23 Nakahibalo ka nga wala sing kasawayan ang akon kabuhi
kag ginalikawan ko nga makasala.
24 Ginapakamaayo mo ako tungod nga nakita mo nga matarong ang akon kabuhi
kag wala ako sing may nahimo nga sala.
25 Matutom ka sa mga matutom sa imo,
kag maayo sa mga tawo nga maayo man.
26 Sinsero ka sa mga sinsero sa imo,
kag maayo ka magpadihot sa mga malaot.
27 Huo, ginaluwas mo ang mga mapainubuson,
pero ginapaubos mo ang mga matinaas-taason.

28 Ginoo nga akon Dios, ikaw ang akon kasanag.
Sa kadulom ikaw ang akon suga.
29 Sa imo bulig masarangan ko nga salakayon ang panong sang mga soldado,
kag masarangan ko nga sakaon ang pader nga nagapalibot sa siyudad.
30 Ang imo pamaagi, O Dios, wala sing sayop.
Ang imo pulong masaligan gid.
Pareho ka sa taming sa tanan nga nagapangayo sang proteksyon sa imo.
31 Ikaw lang, Ginoo, amo ang Dios;
ikaw lang ang amon palalipdan nga bato.
32 Ikaw ang nagahatag sa akon sang kusog
kag ang nagabantay sa akon dalanon.
33 Ginapabaskog mo ang akon tiil pareho sa tiil sang usa,
agod maagwanta ko ang pagtaklad sa mataas nga mga lugar.
34 Ginahanas mo ako sa pagpakig-away
pareho abi sa pagbinat sang mabakod nga pana.
35 Ginaprotektaran mo ako pareho sa taming,
gani luwas ang akon kabuhi.
Ginatipigan mo ako paagi sa imo gahom,
kag paagi sa imo bulig nangin bantog ako.
36 Ginahatagan mo ako sang matawhay nga alagyan,
gani wala nagakasandad ang akon mga tiil.
37 Ginlagas ko ang akon mga kaaway kag naabtan ko sila.
Kag wala gid ako magbalik hasta nga nalaglag ko sila.
38 Ginlaglag ko sila kag natumba sila sa akon tiilan
kag indi na sila makabangon pa.
39 Ginhatagan mo ako sang kusog sa pagpakig-away
kag ginpadaog sa akon mga kaaway.
40 Ginpatal-as mo ang akon mga kaaway
kag ginlaglag ko sila.
41 Nagpangayo sila sang bulig,
pero wala sing may nagluwas sa ila.
Nagpanawag sila sa imo,
pero wala mo sila ginsabat.
42 Gindugmok ko sila hasta nga daw pareho na lang sila sa yab-ok nga ginapalid sang hangin.
Gintasak-tasak ko sila pareho sa lunang sa dalan.
43 Ginluwas mo ako sa rebelde nga katawhan.
Ginhimo mo ako nga pangulo sang mga nasyon.
Ang mga taga-iban nga lugar nagaalagad sa akon.
44 Pagkabati nila sa akon, nagatuman dayon sila sang akon mando. Nagaluhod sila sa akon sa kahadlok.
45 Nadulaan sila sang kaisog,
gani nagaguwa sila sa ila mga palanaguan nga nagakurog sa kahadlok.
46 Buhi ka, Ginoo!
Dalayawon ka nga akon palalipdan nga bato!
Ginapakataas ko ikaw, O Dios nga akon manluluwas.
47 Ginabalusan mo ang akon mga kaaway,
kag ginapasakop mo ang mga nasyon sa akon.
48 Ginaluwas mo ako sa akon mapintas nga mga kaaway,
kag ginapadaog mo ako sa ila.
49 Gani padunggan ko ikaw sa mga nasyon.
Kantahan ko ikaw sang mga pagdayaw.
50 Ginahatagan mo sang dalagko nga mga kadalag-an ang imo pinili nga hari.
Ginahigugma mo si David kag ang iya mga kaliwat sa wala sing katapusan.

Notas al pie

  1. 18:13 Ang ini nga bersikulo sa Hebreo may sugpon pa, “nga may mga yelo kag nagadabadaba nga mga baga.” Pero wala ini sa iban nga mga kopya sang Hebreo kag sa Septuagint.

New Serbian Translation

Псалми 18

Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:

1Волим те, Господе, моја снаго.

Господе, стено моја,
    тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
    где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
    заклоне мој, уточиште моје!

Призваћу Господа славе предостојног,
    и он ће ме спасти од мојих душмана.
Смртна су се ужад сплела око мене,
    ужаснут сам разорним рекама.
Ужад су ме Света мртвих опколила,
    смрт ме вреба са својим замкама.

У невољи завапих Господу,
    и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
    мој вапај стиже до њега,
    до његових ушију.
Тад се земља уздрма, затресе,
    задрхташе темељи планина,
    стресоше се због његовог гнева.
Дим се диже њему из ноздрва,
    огањ пламти из његових уста,
    жар угљени из њега избија.
Он небеса пресави и сиђе,
    под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
    и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
    сеницу за себе од тамних вода
    и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
    пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
    разлеже се глас Свевишњега,
    град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
    бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
    кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
    открише се темељи света.

16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
    из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
    и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
    али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
    избави ме јер сам му по вољи.

20 Господ ми по правди мојој плати,
    награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
    Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
    од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
    сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
    руке су ми недужне пред његовим очима.

25 Ти вернима исказујеш верност,
    беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
    а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
    а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
    мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
    с Богом мојим прескачем зидине.

30 Пут је Божији беспрекоран,
    реч је Господња у ватри прекаљена;
    штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
    Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
    он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
    постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
    да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
    десница ме твоја подупире,
    твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
    да ми ноге не би посрнуле.

37 Душмане своје гоним и сустижем,
    не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
    и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
    и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
    реп свој подвију преда мном,
    да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
    Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
    избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
    и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
    тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
    чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
    из својих тврђава излазе дрхћући.

46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
    Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
    он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
    Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
    избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
    твоје ћу име песмом прослављати.

50 Велико спасење даје своме цару;
    исказује милост помазанику своме, Давиду,
    и његовом потомству довека.