Salmo 17Salmo 17 Ang titulo sa Hebreo: Ang pangamuyo ni David.
Pangamuyo sang Tawo nga Matarong
1Pamatii, Ginoo, ang akon nga pagpangayo sang hustisya.
Pamatii ang akon sinsero nga pangamuyo.
2Nakahibalo ka kon ano ang husto,
gani ikaw ang makahukom nga wala ako sing sala.
3Gin-usisa mo ang akon tagipusuon bisan kon gab-i.
Gintilawan mo ako kag wala ka sing may nakita nga sala sa akon.
Nagdesisyon ako nga indi maghambal sing malain
4pareho sang ginahimo sang iban.
Paagi sa pagtuman ko sang imo mga sugo, nalikawan ko ang pagpamintas.
5Ginasunod ko permi ang imo pamaagi
kag wala ako magsipak sa sini.
6O Dios, nagapangamuyo ako sa imo
kay nahibaluan ko nga pagasabton mo ako.
Pamatii ang akon pangamuyo.
7Ipakita ang makatilingala mo nga gugma.
Paagi sa imo gahom, ginaluwas mo ang mga tawo nga nagapangayo sang proteksyon sa imo tungod sang ila mga kaaway.
8Halungi ako pareho sang paghalong sang tawo sa iya nga mata,
kag protektari ako pareho sang pagprotektar sang pispis sa iya mga buto sa idalom sang iya mga pakpak.
9Protektari ako sa akon mga kaaway nga nagasalakay sa akon palibot agod patyon ako.
10Wala sila sing kaluoy, kag matinaas-taason kon maghambal.
11Ginpangita nila ako kag karon ginalibutan na nila ako.
Nagahulat sila sang kahigayunan nga laglagon ako.
12Pareho sila sa leon nga nagapalipod,
nga handa sa paggus-ab sa iya mabiktima.
13Sige na, Ginoo, kontraha kag pierdiha ang akon malaot nga mga kaaway.
Luwasa ako sa ila paagi sa imo gahom.17:13 gahom: sa literal, espada.
14Luwasa ako sa sini nga mga tawo nga nagakabalaka lang sa mga butang diri sa kalibutan.
Siluti sila sang silot nga gintigana mo sa ila,
pati na ang ila mga kabataan.
Kag tigan-i man sang silot ang ila mga apo.17:14 Indi klaro ang buot silingon sang Hebreo sa sini nga bersikulo.
15Pero ako iya makakita sa imo
kay wala ako sing may nahimo nga sala.
Pagbugtaw ko malipay gid ako sa akon pagkakita sa imo.
Псалам 17
Давидова молитва.
1Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
8Чувај ме као зеницу свог ока,
под сенку ме својих крила склони,
9од опаких који ме нападају,
од душмана што ме опкољују.
10Срце им је постало бездушно17,10 Или: Својим салом су опточени – слика отврдлог срца у коме нема сажаљења.,
а уста им говоре узносито.
11Они мене гоне, опкољују,
а очи им пажљиво гледају,
како да ме на тло оборе.
12Као лав су што жуди да растргне,
као млади лав што вреба из потаје.
13Устани на њих, Господе,
баци их на колена,
мачем ме својим избави од опаког!
14Избави ме својом руком, Господе,
од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
и за потомство ће им још остати.
15А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
