Ang Pulong Sang Dios

Salmo 107

Pagdayaw sa Kaayo sang Dios

1Pasalamati ang Ginoo, kay maayo siya;
ang iya gugma wala sing katapusan.
Ihambal ninyo ina, kamo nga iya ginluwas sa kamot sang mga kaaway.
Kay gintipon niya kamo halin sa mga duta sa sidlangan, nakatundan, aminhan, kag bagatnan.

May mga tawo nga nagpanglakaton sa kamingawan;
indi nila makita ang alagyan pakadto sa siyudad nga may nagaestar nga mga tawo.[a]
Gin-gutom sila kag gin-uhaw, kag daw mapatay na sila.
Sa ila nga kalisod, nagpanawag sila sa Ginoo,
kag ginluwas niya sila.
Gintuytuyan niya sila sa dalan nga deretso sa siyudad nga may nagaestar nga mga tawo.[b]
Dapat magpasalamat sila sa Ginoo tungod sang iya gugma kag sang iya makatilingala nga mga binuhatan sa mga tawo.
Kay ginapainom niya ang mga ginauhaw kag ginapakaon ang mga ginagutom.

10 May mga tawo nga ginpriso nga ginakadenahan
kag nagapungko sila sa madulom gid nga prisohan.
11 Napriso sila kay nagpamatok sila sa mga ginsiling sang Labing Mataas nga Dios kag ginbaliwala nila ang iya mga laygay.
12 Gani ginpabudlayan niya sila sa ila mabug-at nga mga trabaho.
Nagkalatumba sila pero wala sing may nagbulig sa ila.
13 Sa ila kalisod, nagpanawag sila sa Ginoo,
kag ginluwas niya sila.
14 Ginpamugto niya ang ila mga kadena
kag ginpanguha niya sila sa madulom gid nga prisohan.
15 Dapat magpasalamat sila sa Ginoo tungod sang iya gugma kag sang iya makatilingala nga mga binuhatan sa mga tawo.
16 Kay ginapangguba niya ang mga puwertahan nga saway
kag ginapangbali ang mga rehas nga salsalon.

17 May mga buang-buang nga nagaantos tungod sang ila mga paglapas kag kalautan.
18 Nalainan sila sang tanan nga pagkaon kag dali na lang sila mapatay.
19 Sa ila kalisod, nagpanawag sila sa Ginoo,
kag ginluwas niya sila.
20 Nagmando siya sang kaayuhan kag nag-alayo sila.
Ginluwas niya sila sa kamatayon.
21 Dapat magpasalamat sila sa Ginoo tungod sang iya gugma kag sang iya makatilingala nga mga binuhatan sa mga tawo.
22 Dapat maghalad sila bilang pasalamat sa Dios;
kag samtang nagakanta sila sa kalipay isugid nila ang iya mga binuhatan.

23 May mga tawo nga nagsakay sa mga barko kag nagpanakayon sa kadagatan, nga amo ang ila palangabuhian.
24 Nakita nila ang makatilingala nga mga binuhatan sang Ginoo sa kadagatan.
25 Sa iya nga pagmando, naghangin sing mabaskog kag nagdalagko ang mga balod.
26 Gani nagpaibabaw ang ila sakayan kag dayon nagpaidalom.
Nadulaan sila sang kaisog sa sina nga katalagman.
27 Nagduling-duling sila pareho sa hubog
kag indi na sila makahibalo kon ano ang ila himuon.
28 Sa ila kalisod, nagpanawag sila sa Ginoo,
kag ginbuligan niya sila.
29 Ginpauntat niya ang mabaskog nga hangin kag naglinaw ang dagat.
30 Nalipay sila sang maglinaw na,
kag gintuytuyan sila sang Dios sa dulungkaan nga ginahandom nila.
31 Dapat magpasalamat sila sa Ginoo tungod sang iya gugma kag sang iya makatilingala nga mga binuhatan sa mga tawo.
32 Dapat nga padunggan nila ang Dios sa ila pagtililipon
kag dayawon man nila siya sa pagtililipon sang ila mga manugdumala.

33 Ginahimo sang Ginoo ang mga suba nga desierto,
kag ginahimo niya ang mga tuburan nga mamala nga duta.
34 Ginahimo niya ang maayo nga duta nga wala sing pulos,
tungod sang mga kalautan sang mga nagaestar dira.
35 Ginahimo niya ang desierto nga mga katubigan,
kag ginahimo niya ang mamala nga mga duta nga mga tuburan.
36 Ginapaestar niya ang mga ginagutom sa sina nga lugar
kag nagatukod sila dira sang siyudad nga ila estaran.
37 Nagasab-og sila sa mga latagon kag nagatanom sang ubas,
kag bugana ang ila mga patubas.
38 Ginapakamaayo sila sang Dios, kag nagadamo gid sila.
Bisan ang ila mga kasapatan wala niya ginatugutan nga magdiutay.

39 Kon nagadiutay sila kag nagakahuy-an tungod sang pagpigos, pagsakit, kag pagpaantos sa ila,
40 ginapakalain sang Dios ang mga nagapigos sa ila
kag ginapatalang sa desierto nga wala sing mga dalan.
41 Pero ginabuligan niya sila nga mga kubos sa ila mga pag-antos,
kag ginapadamo niya ang ila mga pamilya pareho sa mga panong sang kasapatan.

42 Nakita ini sang mga matarong kag nagakalipay sila,
pero ang tanan nga malaot wala gid sing may masiling.

43 Ang mga maalamon dapat gid magtipig sang sini nga mga butang;
dapat hunahunaon nila ang dako nga gugma sang Ginoo.

Notas al pie

  1. 107:4 may nagaestar nga mga tawo: ukon, puwede nila estaran.
  2. 107:7 may nagaestar nga mga tawo: Tan-awa ang footnote sa bersikulo 4.

New Serbian Translation

Псалми 107

Књига Пета

Псалми 107–150

1Хвалите Господа јер је добар,
    јер је милост његова довека!

Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
    они откупљени из руке душмана;
које је окупио из земаља истока и запада,
    са севера и с мора.

Тек, тумарали су по пустињи,
    по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
А били су и гладни и жедни,
    душу своју да испусте.
Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је избавио од њихових мука!
Равним путем их је повео
    да се скрасе, да се скуће.
Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
Јер он поји грло жедном,
    добрим сити душу гладном.

10 Чаме у мраку, у тами;
    оковани и бедом и гвожђем;
11 јер Божијим речима пркосе,
    презрели су савет Свевишњега.
12 А он им је патњом срца понизио;
    срљали су, а помоћи ниоткуда.
13 Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
14 Извео их је из мрака, из таме,
    окове им поломио.
15 Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
16 Јер је он разбио бронзана врата,
    изломио гвоздене вратнице.

17 Побудалише због својих преступничких путева,
    мучише се због својих кривица.
18 Души им се сва храна згадила
    и до самих врата смрти су пристигли.
19 Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
20 Реч своју им је послао, па су оздравили;
    из рака њихових их је извукао.
21 Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
22 Нек жртвују жртве захвалнице;
    нек му дела објављују, нека кличу!

23 Они што су морем бродовима пловили,
    што су трговали на великим водама;
24 они су видели дела Господња,
    његова чудеса у дубини;
25 када је заповедио, ветру наредио
    да таласе мора олуја подигне.
26 И они се дижу до небеса,
    ломе се до дубина,
    па им се душа топи од зебње.
27 Љуљају се, тетурају ко пијани,
    нестаје им сва вештина.
28 Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је извео из њихових мука!
29 Олују је умирио
    и таласи мора утихнуше.
30 А када се стишају, поморци се радују;
    он их води до жељене луке.
31 Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
32 Нека га уздижу на народном сабору
    и нека га славе у старешинском збору!

33 Он претвара реке у пустињу,
    врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
    због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
    од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
    и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
    и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
    па су се веома умножили;
    ни стока им се проредила није.

39 Али због тлачења, невоље и јада
    они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
    пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
    попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
    а сви неправедни затварају своја уста.

43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
    у Господњу милост нек прониче!