Ang Pulong Sang Dios

Salmo 102

Pangamuyo sang Tawo nga Nagaantos

1Ginoo, pamatii ang akon pangamuyo.
Pamatii ang akon pagpangayo sang bulig sa imo.
Indi ka magpanago sa akon sa tion sang akon kalisod.
Pamatii ako kon magpanawag ako sa imo,
kag sabta ako gilayon.
Kay ang akon kabuhi dali lang madula pareho sa aso;
ang akon lawas[a] daw sa ginasunog.
Nagahugos ako pareho sa hilamon nga nagakalaya.
Kag nadulaan ako sang gana magkaon
tungod sang akon mabaskog nga pag-ugayong.
Daw sa tul-an na lang ako nga ginputos sang panit.
Nagaisahanon ako pareho sa maila nga pispis
ukon pareho sa bukaw sa guba nga lugar nga wala sing may nagaestar nga tawo.
Indi ako makatulog; pareho ako sa pispis nga nagaisahanon sa atop sang balay.
Permi ako ginapakahuy-an sang akon mga kaaway.
Ginayaguta nila ako kag ginagamit nila nga halimbawa ang akon malain nga kahimtangan sa pagsumpa sa iban.
Ginayaguta nila ako kay wala na ako kaon-kaon
kundi nagapungko na lang sa abo[b] kag nagahilibion
10 tungod sang imo puwerte nga kaakig sa akon.
Ginayaguta man nila ako kay daw pareho ako sa basura nga ginpudyot mo kag ginhaboy.
11 Ang akon kabuhi pareho sa landong nga nagakadula.
Kag pareho ako sa hilamon nga nagakalaya.

12 Pero ikaw iya, Ginoo, nagahari sa wala sing katapusan;
dumdumon ka sang mga tawo hasta san-o.
13 Handa ka na nga kaluoyan ang Zion,[c]
tungod kay nag-abot na ang natalana nga tion nga ipakita mo ang imo kaayo sa iya.
14 Kay ang ini nga siyudad, bisan wasak na, ginahigugma kag ginakabalak-an pa gihapon sang imo katawhan nga imo mga alagad.

15 Ang mga nasyon magatahod sa Ginoo;
ang tanan nga hari sa kalibutan magatahod sa iya nga gamhanan nga presensya.
16 Kay patindugon liwat sang Ginoo ang Zion;
ipakita niya ang iya gamhanan nga presensya.
17 Pagasabton niya ang pangamuyo sang mga makaluluoy;
indi niya pag-ibaliwala ang ila pangamuyo.

18 Isulat ini para sa palaabuton nga mga henerasyon,
agod nga magadayaw sila sa Ginoo:
19 Ginatulok sang Ginoo ang kalibutan didto sa iya balaan nga lugar sa langit,
20 agod pamatian niya ang mga pag-ugayong sang iya katawhan nga ginbihag
kag agod hilwayon niya ang iya katawhan nga palatyon.
21 Kag tungod sini, ang mga ginhimo[d] sang Ginoo ibantala sa Zion, ang siyudad sang Jerusalem,
kag didto pagadayawon siya.
22 Matabo ini kon magtipon na ang mga katawhan halin sa mga nasyon kag mga ginharian sa pagsimba sa Ginoo.

23 Wala pa gani matapos ang akon kabuhi ginapaluya na ako sang Ginoo;
ginapalip-ot niya ang akon kabuhi.
24 Gani nagsiling ako,
“O Dios ko nga nagakabuhi sa wala sing katapusan, indi anay pagkuhaa ang akon kabuhi sa wala pa ako magtigulang.
25 Sang una gintuga mo ang kalibutan kag ang kalangitan.
26 Ini sila magakalawala, pero ikaw magapadayon sa gihapon.
Magagabok sila tanan pareho sa bayo.
Kag pareho man sa bayo, ilisan mo sila kag mawala sila.
27 Pero ikaw iya amo lang sa gihapon;
wala ka sing katapusan.
28 Ang mga kaliwat sang imo katawhan nga imo mga alagad magakabuhi nga luwas sa katalagman kag bantayan mo sila.”

Notas al pie

  1. 102:3 lawas: sa literal, mga tul-an.
  2. 102:9 nagapungko na lang sa abo: Nagapakita ini sang pagpangasubo.
  3. 102:13 Zion: ukon, Jerusalem.
  4. 102:21 mga ginhimo: sa literal, ngalan.

New Serbian Translation

Псалми 102

Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.

1О, Господе, чуј молитву моју
    и мој вапај нек до тебе дође!
Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

18 Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

23 Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“