Ang Madinalag-on nga Pagsulod ni Jesus sa Jerusalem
(Mar. 11:1-11; Luc. 19:28-40; Juan 12:12-19)
1Sang malapit na sila ni Jesus sa Jerusalem kag nakaabot na sa baryo sang Betfage, sa Bukid sang mga Olibo, ginpauna ni Jesus ang duha niya ka sumulunod. 2Nagsiling siya sa ila, “Mag-una kamo didto sa sunod nga baryo. Pagsulod ninyo, may makita kamo nga asno21:2 asno: Tan-awa ang Lista sang mga Pulong sa likod. nga nahigot kag ara man ang iya tinday. Hubari ninyo kag dal-a diri sa akon. 3Kon may magpamangkot sa inyo, sabta ninyo, ‘Kinahanglan ini sang Ginoo,’ kag ipadala niya dayon sa inyo.”
4Ini natabo agod matuman ang ginhambal sang propeta:
5“Sugiri ang mga pumuluyo sang Zion21:5 mga pumuluyo sang Zion: sa Griego, anak nga babayi sang Zion. nga ang ila hari nagaabot na.
Mapainubuson siya, kag nagaabot nga nagasakay sa tinday nga asno.”21:5 Zac. 9:9.
6Gani naglakat ang duha ka sumulunod kag gintuman nila ang sugo ni Jesus. 7Gindala nila ang asno upod ang tinday didto kay Jesus. Ginhapinan nila ini sang ila mga panapton kag ginsakyan dayon ni Jesus. 8Madamo gid nga mga tawo ang naghumlad sang ila mga panapton sa dalan, kag ang iban nagtapas sang mga sanga sang mga kahoy kag ginladlad ini sa dalan bilang pagpadungog kay Jesus. 9Nagsinggit ang mga tawo nga nagauna kag ang nagasunod sa iya, “Dayawon ta ang kaliwat ni David!21:9 kaliwat ni David: Tan-awa ang footnote sa 9:27. Ginapakamaayo sang Ginoo ang iya pinadala!21:9 ang iya pinadala: sa literal, ang nagakari sa ngalan sang Ginoo. 21:9 Salmo 118:26. Dayawon ta ang Dios!”
10Sang pagsulod ni Jesus sa Jerusalem nagkinagula ang mga tawo didto. Nagsiling sila, “Sin-o bala ang tawo nga ina?” 11Nagsabat ang mga tawo nga kaupod ni Jesus, “Amo ini ang propeta nga si Jesus nga taga-Nazaret nga sakop sang Galilea.”
Nagkadto si Jesus sa Templo
(Mar. 11:15-19; Luc. 19:45-48; Juan 2:13-22)
12Nagkadto si Jesus sa templo kag gintabog niya ang mga tawo nga nagapamakal kag nagabaligya didto. Ginpamaliskad niya ang mga lamisa sang mga manugbaylo sang kuwarta kag ang mga pulungkuan sang mga manugbaligya sang mga pating nga inughalad. 13Nagsiling siya sa ila, “Nagasiling ang Dios sa Kasulatan, ‘Ang akon balay tawgon nga balay nga palangamuyuan.’21:13 Isa. 56:7. Pero ginhimo ninyo nga palanaguan sang mga tulisan!”21:13 Jer. 7:11.
14May mga bulag kag mga lupog nga nagpalapit sa iya didto sa templo kag gin-ayo niya sila. 15Naakig ang manugdumala nga mga pari kag ang mga manunudlo sang Kasuguan sang makita nila ang makatilingala nga mga butang nga iya ginahimo kag sang mabatian nila ang mga kabataan didto sa templo nga nagasinggit, “Dayawon ta ang kaliwat ni David!” 16Gani nagsiling sila kay Jesus, “Nabatian mo man bala ang ila ginasiling?” Nagsabat si Jesus, “Huo. Ngaa, wala bala kamo kabasa sa sining ginasiling sang Kasulatan: ‘Bisan gani ang magagmay nga mga bata gintudluan mo, O Dios, nga magdayaw sa imo’21:16 Salmo 8:2.?” 17Dayon ginbayaan sila ni Jesus. Nagguwa siya sa siyudad sang Jerusalem kag nagpa-Betania kag didto nagtulog.
Ginpakamalaot ni Jesus ang Kahoy nga Higera
(Mar. 11:12-14, 20-24)
18Pagkaaga, sang nagapabalik na si Jesus sa siyudad sang Jerusalem gin-gutom siya. 19Karon, may nakita siya nga kahoy nga higera sa higad sang dalan. Gani ginpalapitan niya ini, pero wala siya sing may nakita nga bunga kundi mga dahon lang. Nagsiling siya dayon sa kahoy, “Halin subong indi ka na gid makapamunga!” Kag sa gilayon nalaya ang higera. 20Sang makita ini sang iya mga sumulunod natingala gid sila. Nagsiling sila, “Ngaa nalaya gilayon ang higera?” 21Nagsabat si Jesus sa ila, “Sa pagkamatuod, kon may pagtuo kamo kag wala nagaduhaduha, mahimo man ninyo ang ginhimo ko sa kahoy nga higera. Kag indi lang ina kundi makasiling kamo bisan pa sa sini nga bukid, ‘Maghalin ka kag magsaylo sa dagat,’ kag matabo ina. 22Ang bisan ano nga inyo pangayuon sa Dios sa pangamuyo mabaton gid ninyo, kon nagatuo kamo.”
Ang Pamangkot Parte sa Awtoridad ni Jesus
(Mar. 11:27-33; Luc. 20:1-8)
23Nagkadto liwat si Jesus sa templo. Kag samtang nagatudlo siya didto, nagpalapit sa iya ang mga manugdumala nga mga pari kag mga manugdumala sang mga Judio kag nagpamangkot, “Ano bala ang imo awtoridad sa paghimo sang mga butang nga imo ginahimo diri sa templo? Sin-o ang naghatag sa imo sang sini nga awtoridad?” 24Nagsabat si Jesus sa ila, “Mamangkot man ako sa inyo. Kag kon masabat ninyo ini, sabton ko man kamo kon ano ang akon awtoridad sa paghimo sini nga mga butang. 25Kay sin-o bala naghalin ang awtoridad ni Juan sa pagbautiso, sa Dios21:25 Dios: sa literal, langit. bala ukon sa tawo?” Nagbinaisay sila kon ano ang ila isabat. Siling nila, “Kon magsiling kita nga halin sa Dios, masiling siya, ‘Ti ngaa wala kamo nagpati kay Juan?’ 26Pero kon magsiling kita nga halin sa tawo, delikado kita sa mga tawo kay nagapati sila nga si Juan propeta sang Dios.” 27Gani nagsabat sila kay Jesus, “Wala kami makahibalo.” Dayon nagsiling si Jesus sa ila, “Ti indi ko man kamo pagsugiran kon kay sin-o awtoridad ginahimo ko ini nga mga butang.”
Ang Paanggid Parte sa Duha Ka Mag-utod nga Lalaki
28Nagsiling liwat si Jesus sa ila, “Suno sa inyo hunahuna, ano ang buot silingon sini? May isa ka tawo nga may duha ka anak nga lalaki. Ginkadtuan niya ang magulang kag ginsilingan, ‘Toto, magkadto ka subong sa aton talamnan sang ubas kag mag-obra.’ 29Nagsabat siya, ‘Indi ko!’ Pero sang ulihi nagbaylo ang iya hunahuna kag nagkadto siya sa ila talamnan kag nag-obra. 30Nagkadto man ang amay sa manghod kag ginsilingan man niya siya pareho sang iya ginsiling sa magulang. Nagsabat ang manghod, ‘Huo, tay,’ pero wala siya nagtuman. 31Ti, diin sa duha ang nagtuman sang sugo sang iya amay?” Nagsabat sila, “Ang magulang.” Nagsiling si Jesus sa ila, “Sa pagkamatuod, nauna pa sa inyo nga nagapasakop sa paghari sang Dios ang mga manugsukot sang buhis kag ang mga babayi nga nagbaligya sang ila lawas. 32Kay si Juan nga manugbautiso nagkadto diri kag nagtudlo sa inyo sang husto nga paagi agod mangin matarong kamo sa atubangan sang Dios, pero wala kamo nagpati sa iya. Ang mga manugsukot sang buhis kag ang mga babayi nga nagbaligya sang ila lawas nagpati sa iya. Kag bisan nakita ninyo ini, wala gid kamo nagbag-o sang inyo hunahuna kag nagpati sa iya.”
Ang Paanggid Parte sa mga Agsador
(Mar. 12:1-12; Luc. 20:9-19)
33Nagsiling si Jesus sa ila, “Pamatii ninyo ang isa pa gid ka paanggid. May isa ka tawo nga may duta nga ginpatamnan niya sang ubas. Ginpakudalan niya ini, kag nagpahimo siya sang buho sa dako nga bato para pulugaan sang ubas. Nagpatindog man siya sang isa ka balantayan. Pagkatapos ginpaagsahan niya ang iya talamnan kag naglakat sa malayo nga lugar. 34Sang tion na sang pagpamupo sang ubas, ginsugo niya ang iya mga suluguon sa mga agsador sa pagkuha sang iya parte. 35Pero pag-abot didto sang mga suluguon, ginpangdakop sila sang mga agsador. Ginbunal nila ang isa, ginpatay ang isa, kag ginbato pa gid nila ang isa. 36Pagkatapos sadto nagsugo ang tag-iya sang madamo pa gid nga mga suluguon sang sa nauna. Pero amo man gihapon ang ginhimo sa ila. 37Sang ulihi ginpadala niya ang iya anak. Naghunahuna siya nga tahuron nila ang iya anak. 38Pero pagkakita sang mga agsador sa iya anak, nagsiling sila, ‘Ari na ang manunubli. Dali, patyon ta siya agod mangin aton ang iya palanublion.’ 39Gani gindakop nila siya kag gindala didto sa guwa sang talamnan kag ginpatay.”
40Dayon nagpamangkot si Jesus, “Kon magbalik ang tag-iya sang talamnan, ano bala ang iya himuon sa sadto nga mga agsador?” 41Nagsabat sila, “Pamatyon niya atong malain nga mga agsador kag indi gid niya pagkaluoyan. Dayon paagsahan niya ang iya talamnan sa mga agsador nga magahatag sang iya parte sa kada patubas.” 42Nagsiling pa si Jesus sa ila, “Wala bala ninyo ini mabasahi sa Kasulatan?
‘Ang bato nga ginsikway sang mga panday
amo ang nangin pundasyon nga bato.
Ang Ginoo ang naghimo sini
kag makatilingala ini sa aton!’ ”21:42 Salmo 118:22-23.
43Dayon nagsiling si Jesus, “Amo ina nga indi na kamo ang pagaharian sang Dios kundi ang mga tawo nga nagatuman sang iya mga ginapahimo. [44Ang bisan sin-o nga mahulog sa sini nga bato mabali, pero ang mahulugan sang amo nga bato madugmok gid.]”
45Pagkabati sang manugdumala nga mga pari kag mga Pariseo sang mga paanggid ni Jesus, nahangpan nila nga sila ang iya ginatumod. 46Gani gusto na gid nila nga dakpon si Jesus, pero nahadlok sila sa mga tawo tungod kay ginakilala nila nga propeta si Jesus.
Исус улази у Јерусалим на магарцу
1А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 2рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 3А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
4Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
5„Реците ћерки сионској:
’Ево, Цар твој к теби долази!
Он је кротак и јаше на магарцу
и на магарету, младунцу магарице.’“
6Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 7Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. 8Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 9Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана21,9 Реч Осана је усклик слављења, који на јеврејском значи: Спаси, молим те! Сину Давидову!
Благословен онај који долази у име Господње!
Осана на висини!“
10Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
11А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
Исус истерује трговце из храма
12Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.
13Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“
14Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. 15А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се.
16И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:
’Са усана деце и дојенчади,
хвалу си себи испевао’?“
17Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.
Неплодна смоква
18Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. 19Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. 20Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“
21Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. 22Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“
Одакле Исусу власт?
23Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ 24Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 25Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 26А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 27Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о два сина
28„Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
29Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
30Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
31Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
Они рекоше: „Први.“
Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 32Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
Прича о злим виноградарима
33Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 34Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
35Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 36Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. 37Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
38Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 39Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
40Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ 41Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
42Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?
43Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 44И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
45Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 46И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.
