Ang Pulong Sang Dios

Lucas 1

Panguna

11-3 Talahuron nga Teofilus:

Madamo na ang mga nagsulat parte sa mga butang nga nagkalatabo sa aton. Ginsulat nila ang parte kay Jesus nga ginsaysay man sa aton sang mga tawo nga nagbantala sang Maayong Balita kag nakakita mismo sang mga nagkalatabo halin pa gid sang una. Gin-usisa ko gid ini tanan halin pa sang una, kag naisipan ko nga isulat man ang nagkalatabo kag isaysay sing maathag sa imo agod masiguro mo nga matuod gid ang mga butang nga ginsugid sa imo.

Nagpakita ang Anghel kay Zacarias

Sang si Herodes ang hari sa Judea, may pari didto nga ang iya ngalan si Zacarias nga halin sa linya sang pagkapari ni Abia. Ang iya asawa si Elizabet nga kaliwat man sang mga pari. Ining mag-asawa nagkabuhi sing matarong sa atubangan sang Dios. Ginasunod gid nila ang tanan nga mga sugo kag mga pagsulundan sang Ginoo. Pero wala sila sing bata, kay baw-as si Elizabet kag tigulang na sila.

Karon, nag-abot ang adlaw nga ang grupo nila ni Zacarias amo na ang magaalagad sa Dios didto sa templo. Naggabot-gabot ang mga pari suno sa ila kinabatasan, kag si Zacarias amo ang napilian nga magsunog sang insenso sa halaran. Gani nagsulod siya sa templo sang Ginoo. 10 Samtang nagasunog siya sang insenso didto sa sulod, madamo nga mga tawo sa guwa ang nagapangamuyo sa Dios. 11 Dayon nagpakita sa iya ang anghel sang Ginoo nga nagatindog sa tuo dampi sang halaran nga iya ginasunugan sang insenso. 12 Sang pagkakita ni Zacarias sa anghel nagulpihan siya kag hinadlukan. 13 Pero nagsiling ang anghel sa iya, “Zacarias, indi ka magkahadlok! Ginsabat sang Dios ang imo pangamuyo; si Elizabet nga imo asawa magabata sang lalaki. Ngalanan mo siya nga Juan. 14 Magamalipayon ka gid tungod sa iya, kag madamo ang magakalipay tungod sang pagkatawo niya. 15 Kay mangin gamhanan siya sa atubangan sang Ginoo. Indi siya dapat mag-inom sang bino ukon bisan ano nga ilimnon nga makahulubog. Halin pa sa tiyan sang iya iloy ang Espiritu Santo ara na sa iya. 16 Kag pabalikon niya ang madamo nga mga Israelinhon sa Ginoo nga ila Dios. 17 Magauna siya sa Ginoo agod nga ipreparar niya ang mga tawo para sa pag-abot sang Ginoo. Himuon niya ini sa bulig sang Espiritu Santo kag sa gahom nga pareho sang iya sadto ni Elias. Pabalikon niya ang kalulo sang mga ginikanan[a] sa ila mga kabataan, kag pabalikon man niya ang mga tawo nga wala nagatuman sa Dios sa matarong nga panghunahuna.”

18 Nagsiling si Zacarias sa anghel, “Paano ko masiguro nga matuman ang ginhambal mo, kay kami nga mag-asawa tigulang na?” 19 Nagsabat ang anghel, “Ako si Gabriel nga alagad sang Dios nga didto gid sa iya atubangan. Ginpadala niya ako para magsugid sa imo sining maayong balita. 20 Pero tungod nga wala ka nagpati sang akon ginsugid, magaapa ka hasta sa adlaw nga matuman ang akon ginhambal sa imo. Kag matuman gid ini kon mag-abot na ang adlaw nga gintalana sang Dios.”

21 Ang mga tawo sa guwa nagapadayon sa paghulat kay Zacarias. Natingala gid sila ngaa nga kadugay gid sa iya sa sulod sang templo. 22 Sang pagguwa na niya indi na siya makahambal kag nagasinyas na lang siya sa mga tawo. Naintiendihan nila nga may ginpakita sa iya ang Dios didto sa sulod sang templo. Halin sadto nangin apa siya.

23 Pagkatapos sang iya turno sa pag-alagad sa templo, nagpauli siya. 24 Pagkaligad sang pila ka adlaw, nagbusong si Elizabet nga iya asawa. Sa sulod sang lima ka bulan wala gid siya nagguwa-guwa sa ila balay. 25 Nagsiling siya, “Ginkaluoyan gid man ako sang Ginoo, kay sa sini nga tion ginkuha niya ang akon kahuy-anan sa mga tawo bilang isa ka baw-as.”

Nagpakita ang Anghel kay Maria

26 Sang anom na ka bulan ang pagbusong ni Elizabet, ginsugo liwat sang Dios ang anghel nga si Gabriel nga magkadto sa Nazaret, nga isa sang mga banwa sa Galilea. 27 Ginpadala siya didto sa isa ka birhen nga ang ngalan si Maria. Si Maria kalaslon na kay Jose, nga isa sang mga kaliwat ni Haring David. 28 Pag-abot sang anghel kay Maria, nagsiling siya, “Maria, magkalipay ka, kay ang Ginoo kaupod mo kag ginpakamaayo niya ikaw.”[b] 29 Pagkabati sini ni Maria naglibog gid ang iya ulo, kag ginhunahuna niya kon ano bala ang kahulugan sini. 30 Gani nagsiling ang anghel sa iya, “Maria, indi ka magkahadlok, kay ginpakita sang Dios ang iya kaayo sa imo. 31 Magabusong ka kag magabata sang lalaki, kag ngalanan mo siya nga Jesus. 32 Mangin bantog siya kag kilalahon nga Anak sang Labing Mataas nga Dios. Ihatag sa iya sang Ginoong Dios ang ginharian sang iya katigulangan nga si David. 33 Magahari siya sa mga kaliwat ni Jacob hasta san-o; ang iya paghari wala sing katapusan.”

34 Nagsiling si Maria sa anghel, “Paano bala ang pagkahimo sini, kay birhen pa ako?”

35 Nagsabat ang anghel, “Magaabot sa imo ang Espiritu Santo, kag magalikop sa imo ang gahom sang Labing Mataas nga Dios. Gani ang balaan nga bata nga matawo sa imo kilalahon nga Anak sang Dios. 36 Tan-awa bala ang imo paryente nga si Elizabet. Nagsiling ang iban nga indi na siya makabata kay tigulang na gid siya. Pero karon anom na ka bulan ang iya ginabusong, 37 tungod kay sa Dios, ang tanan sarang mahimo.”

38 Gani nagsiling si Maria, “Alagad lang ako sang Ginoo. Kabay pa nga matuman sa akon ang imo ginsiling.” Dayon naghalin ang anghel.

Nagbisita si Maria kay Elizabet

39 Pagkatapos sang pila ka adlaw, naghimos si Maria kag nagdali-dali kadto sa isa ka banwa sa kabukiran sang Judea. 40 Nagsulod siya sa balay nila ni Zacarias kag nangamusta kay Elizabet. 41 Pagkabati ni Elizabet sang pagpangamusta ni Maria, naghulag sing mabaskog ang bata sa iya tiyan. Gin-gamhan si Elizabet sang Espiritu Santo, 42 kag sa mabaskog nga tingog naghambal siya, “Sa tanan nga babayi ikaw lang ang ginbendisyunan sang Dios sang pareho sini! Ginbendisyunan man niya ang imo ginabusong! 43 Dako gid ini nga kadungganan nakon tungod kay ginbisitahan ako sang iloy sang akon Ginoo. 44 Kay bisan mismo ang bata sa akon tiyan malipayon nga naghulag sing mabaskog sang mabatian ko ang imo pagpangamusta. 45 Bulahan gid ikaw nga nagtuo nga matuman sa imo ang ginhambal sang Ginoo!”

Ang Pagdayaw ni Maria sa Dios

46 Nagsiling si Maria,

“Nagadayaw gid ako sa Ginoo!
47 Kag nagakalipay ang akon espiritu sa Dios nga akon Manluluwas.
48 Kay gindumdom niya ako nga iya kubos[c] nga alagad.
Sugod subong, magasiling ang tanan nga henerasyon nga bulahan ako,
49 tungod sang makatilingala nga mga butang nga ginhimo sa akon sang gamhanan nga Dios.
Balaan siya nga Dios!
50 Nagakaluoy siya sa mga tawo nga nagatahod sa iya sa kada henerasyon.
51 Naghimo siya sang puwerte nga mga buhat paagi sa iya gahom.
Gintabog niya ang mga tawo nga mataas ang ila pagtan-aw sa ila kaugalingon.
52 Ginpukan niya ang gamhanan nga mga hari sa ila mga trono.
Kag ginbayaw niya ang mga kubos.
53 Ginbusog niya sang maayo nga mga butang ang mga ginagutom.
Pero ang mga manggaranon ginpahalin niya nga wala gid sing dala.
54-55 Ginbuligan niya kita nga mga kaliwat ni Israel, nga iya mga suluguon.
Kay wala niya pagkalimti ang iya promisa sa aton mga katigulangan—kay Abraham kag sa iya mga kaliwat—
nga kaluoyan niya sila sa wala sing katapusan!”

56 Kag nagtiner si Maria didto sa ila ni Elizabet sang mga tatlo ka bulan antes siya magpauli.

Ang Pagkatawo ni Juan nga Manugbautiso

57 Karon nag-abot na ang tion nga inugbata ni Elizabet, kag nagbata siya sang lalaki. 58 Pagkabati sang iya mga kaingod kag mga paryente nga dako ang kaluoy sang Ginoo sa iya, nagkalipay sila kaupod niya.

59 Sang walo na ka adlaw ang bata, nagtambong ang mga kaingod kag mga paryente sa pagtuli sa iya. Kuntani ngalanan nila siya nga Zacarias pareho sang iya amay, 60 pero indi komporme si Elizabet. Nagsiling siya, “Indi mahimo, dapat Juan ang ingalan sa iya.” 61 Nagsiling sila, “Pero wala gid kamo sang paryente nga pareho sina ang ngalan.” 62 Kag ginsinyasan nila ang amay kon ano ang iya gusto nga ingalan sa iya bata. 63 Nagsinyas siya nga hatagan siya sang sululatan. Dayon nagsulat siya, “Ngalanan siya nga Juan.” Natingala gid sila tanan. 64 Sa gilayon nakahambal si Zacarias kag nagdayaw siya sa Dios. 65 Ginkulbaan ang tanan nila nga mga kaingod sa balita parte sa tanan nga nagkalatabo, kag nangin bantog man ini sa tanan nga kabukiran sang Judea. 66 Ang tanan nga tawo nga nakabati sini nagpamalandong kag nagpamangkot, “Mangin ano ayhan ini nga bata kon magdako na siya?” Kay maathag nga ang gahom sang Ginoo ara sa iya.

Ang Tagna ni Zacarias

67 Gin-gamhan sang Espiritu Santo si Zacarias nga amay ni Juan kag amo ini ang iya ginhambal,

68 “Dayawon ta ang Ginoo nga Dios sang Israel!
Kay gindumdom kag ginhilway niya kita nga iya katawhan.
69 Ginpadala niya sa aton ang makagagahom nga manluluwas nga kaliwat sang iya alagad nga si David.
70 Amo man ini ang iya ginsiling sadto paagi sa iya pinili nga mga propeta.
71 Nagpromisa siya nga luwason niya kita sa aton mga kaaway
kag sa mga tawo nga nagadumot sa aton.
72 Nagsiling man siya nga kaluoyan niya ang aton mga katigulangan suno sa iya ginpromisa sa ila.
Kag indi gid niya pagkalimtan ang iya kasugtanan sa ila
73 nga ginsumpa niya sa aton katigulangan nga si Abraham.
74 Ina nga kasugtanan amo nga luwason gid niya kita sa aton mga kaaway
agod nga makasimba[d] kita nga wala sing kahadlok,
75 kag mangin balaan kag matarong kita sa iya atubangan sa adlaw-adlaw naton nga pagkabuhi.”
76 Dayon naghambal man si Zacarias sa iya bata,
“Ikaw Juan, pagatawgon ka nga propeta sang Labing Mataas nga Dios.
Kay magauna ka sa Ginoo agod ipreparar mo ang mga tawo para sa iya pag-abot.
77 Magatudlo ka sa iya katawhan nga maluwas sila. Patawaron sila sang Dios sa ila mga sala,
78 kay ang aton Dios maluluy-on kag mahigugmaon.
Ipadala niya ang manluluwas nga mangin pareho sa nagabutlak nga adlaw,
79 nga magasilak sa mga tawo nga ara sa kadudulman kag nahadlok sa kamatayon.
Magatudlo siya sa aton kon paano mangin maayo ang aton relasyon sa Dios kag sa aton isigkatawo.”

80 Karon, ang bata nga si Juan nagdako kag nangin mabaskog sa espiritu. Nag-estar siya sa kamingawan hasta sa adlaw nga nagsugod siya sa iya pagpanudlo sa mga Israelinhon.

Notas al pie

  1. 1:17 ginikanan: sa literal, amay.
  2. 1:28 Maria… ikaw: ukon, Kamusta ka na, Maria, ikaw nga ginpakamaayo sang Ginoo kag ginaupdan niya.
  3. 1:48 kubos: sa iban nga Bisaya, ubos; ukon, kabos.
  4. 1:74 makasimba: ukon, makaalagad.

New Serbian Translation

Лука 1

Сврха Лукиног писања

1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10 Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

11 Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12 Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

13 Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14 Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

16 Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17 Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

18 Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

19 Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20 Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

21 А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22 Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

23 Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24 Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25 „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

26 А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27 девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28 Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

29 Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30 Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31 И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32 Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33 Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

34 Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

35 Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36 А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37 Богу ништа није немогуће.“

38 Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39 Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42 те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43 Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44 Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45 Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

46 Онда Марија рече:

„Велича душа моја Господа,
47     весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
    Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49 јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
    свето је име његово!
50 Милост је његова над онима што га поштују,
    од колена до колена.
51 Моћна дела учини мишицом својом,
    растера узносите што су пуни себе,
52 збаци владаре са престола
    и узвиси понижене,
53 гладне насити добрима,
    а богате без ичега отпусти.
54 Придиже Израиља, слугу свога,
    сетивши се свога милосрђа,
55 како рече прецима нашим,
    Авра̂му и његовом потомству довека.“

56 Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57 Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58 Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

59 Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60 али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

61 Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

62 Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63 Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64 Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65 Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66 Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
    од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
    преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
    и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
    и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
    да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
    од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
    пред њим у све дане наше.

76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
    јер ћеш ићи пред Господом
    да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
    да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
    од којег ће нам доћи[a] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
    и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“

80 Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.

Notas al pie

  1. 1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.)