1O babayi nga dungganon, daw ano katahom sang imo mga tiil nga may sandalyas. Maayo gid ang korte sang imo mga paa. Daw pareho ini sa mga alahas nga ginhimo sang hanas nga manug-obra. 2Ang imo pusod daw pareho sa kupa nga wala nagakawad-an sang manamit nga bino. Ang imo hawak daw pareho sa binugkos nga trigo nga napalibutan sang mga liryo. 3Ang imo mga titi daw pareho sa kapid nga tinday sang usa. 4Ang imo liog daw pareho sa tore nga hinimo halin sa mga bangkil sang elepante. Ang imo mga mata daw pareho katin-aw sa palaligusan sang Heshbon, sa may puwertahan sang Bat Rabim. Ang imo ilong daw pareho katahom sa tore sang Lebanon nga nagaatubang sa Damascus. 5Ang imo ulo daw pareho katahom sa Bukid sang Carmel. Ang imo buhok daw pareho kahining sa harianon nga panapton. Nabihag ang hari sa katahom sini.
6Daw ano katahom sa imo, palangga ko, daw ano ka kamakawiwili. 7Ang imo tindog daw pareho sa kahoy nga palma, kag ang imo mga titi daw pareho sa pinungpong nga bunga sini. 8Nagsiling ako, “Masaka ako sa palma kag magauyat sa iya mga bunga.” O, ang imo mga titi daw pareho sa pinungpong nga ubas kag ang kahamot sang imo ginhawa daw pareho sa mansanas. 9Ang imo halok pareho katam-is sa pinakamaayo nga bino. Ini nga bino nagailig sing hinay-hinay sa mga bibig kag ngipon sang akon hinigugma.
Babayi
10Iya ako sang akon hinigugma kag ako lang ang iya ginahandom. 11Dali, palangga ko, makadto kita sa uma, kag didto kita matulog sa may mga bulak nga henna.7:11 may mga bulak nga henna: ukon, mga baryo. 12Aga pa kita mabangon kag tan-awon ta kon nagapamukol kag nagapamukadkad na ang ubas. Tan-awon ta man kon nagapamulak na ang pomegranata. Kag didto ipabatyag ko sa imo ang akon gugma. 13Mapanimahuan ang kahamot sang tanom nga mandragora, kag malapit sa aton puwertahan ara ang tanan nga maayo nga mga prutas, ang daan kag ang bag-o. Kay gintigana ko ini sa imo, palangga ko.
1Како су љупка стопала твоја у сандалама,
о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
као рукотворина уметника.
2Пупак ти је ко округли пехар
коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
окружен љиљанима.
3Груди су твоје као ланад,
близанци срнини.
4Врат ти је као кула од слоноваче,
очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
што гледа на Дамаск.
5Глава је твоја попут Кармила,
коса ти је као царски скерлет.
У локне се твоје цар уплео.
6Како си лепа!
Како си љупка вољена у својим чарима!
7Стас ти је као дрво палме,
а груди ти ко гроздови.
8Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
дах носа твога ко мирис јабука.
9Уста су твоја као добро вино.
Она
Оно глатко клизи моме вољеноме,
оно нежно цури са усана оних што спавају.
10Ја припадам моме вољеноме,
а он за мном жуди.
11Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
хајде да ноћимо по селима!
12Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
јесу ли се расцветали нарови.
И тамо ћу ти дати љубав своју.
13Мандрагоре одишу мирисом,
а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
о, вољени мој!
