Ang Kaakig ni Jonas sa Kaluoy sang Dios
1Indi nagustuhan ni Jonas ang pagpatawad sang Ginoo sa Nineve, kag naakig gid siya. 2Siling niya sa Ginoo sang nagpangamuyo siya, “O Ginoo, wala gid ako magsala sa ginsiling ko sang didto pa ako sa amon lugar nga kaluoyan mo ang mga taga-Nineve kon maghinulsol sila, tungod nahibaluan ko nga maluluy-on ka kag mabinalak-on nga Dios. Mahigugmaon ka kag indi dali maakig. Kag handa ka nga magbaylo sang imo hunahuna nga indi na magpadala sang kalaglagan. Amo ina ang kabangdanan nga nagpalagyo ako pa-Tarshish. 3Gani Ginoo, kuhaa na lang ang akon kabuhi, kay mas maayo pa nga mapatay na lang ako sang sa mabuhi.” 4Nagsabat ang Ginoo, “Puwerte gid bala ang imo kaakig tungod sa ginhimo ko sa Nineve?”
5Nagguwa si Jonas sa siyudad kag nagpungko sa sidlangan dampi sini. Naghimo siya didto sang payag-payag kag nagpahandong samtang nagahulat siya kon ano ang matabo sa siyudad. 6Pero nainitan gihapon si Jonas, gani ginpatubo sang Ginoong Dios ang isa ka tanom kag ginpalapaw ini kay Jonas agod mahandungan siya. Nalipay gid si Jonas tungod sa tanom. 7Pero sang madason nga adlaw, sang nagapamanagbanag pa lang, ginpakaon sang Dios sa ulod4:7 ulod: ukon, mga ulod. ang tanom kag nalaya ini.
8Sang nagbutlak na gid ang adlaw, nagpadala ang Dios sang mainit nga hangin halin sa sidlangan. Daw sa malipong si Jonas sang nainitan ang iya ulo sang adlaw. Gusto na lang niya nga mapatay, gani nagsiling siya, “Mas maayo pa nga mapatay na lang ako sang sa mabuhi.” 9Nagsiling ang Dios sa iya, “Puwerte gid bala ang imo kaakig tungod sa natabo sa tanom?” Nagsabat siya, “Huo, puwerte gid, gani gusto ko na lang nga mapatay!” 10Nagsiling ang Ginoo, “Naluoy ka gani sa sinang tanom nga nagtubo sa isa lang ka gab-i kag napatay man dayon sa isa lang ka gab-i, bisan pa nga indi ikaw ang nagtanom ukon nagpatubo sina. 11Ako pa ayhan ang indi maluoy sa Nineve, sa sinang dako nga siyudad nga may sobra 120,000 ka tawo nga wala makahibalo parte sa akon mga kasuguan,4:11 nga wala makahibalo parte sa akon mga kasuguan: sa literal, nga wala makahibalo kon diin ang ila tuo ukon wala nga kamot. kag may madamo pa nga mga kasapatan?”
Јонин гнев и Божија поука
1Тада се Јона веома озловољио и наљутио. 2Јона се помолио Господу: „О, Господе! Нисам ли ја баш ово рекао док сам био у својој земљи? Ја сам и побегао у Тарсис, зато што сам знао да си ти Бог милосрдан и милостив, спор на срџбу, богат милосрђем, и да се сажалиш над несрећом. 3Зато, Господе, узми сада мој живот, јер је боље да умрем него да живим.“ 4Господ рече: „Љутиш ли се с правом?“
5Јона изађе из града и настани се источно од града. Тамо је начинио себи колибу и сео у њу, у хлад, да види шта ће Господ учинити с градом. 6А Господ Бог учини да израсте бршљан над Јоном, да пружа сенку над његовом главом, да оконча његову зловољу. Јона се веома обрадовао због бршљана. 7Али сутрадан, у зору, Бог заповеди црву да подгризе бршљан, тако да је бршљан увенуо. 8Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“
9Бог упита Јону: „Гневиш ли се с правом због бршљана?“ Он одговори: „Да, с правом сам љут насмрт.“ 10Господ му рече: „Теби је жао бршљана око кога се ниси трудио, и кога ниси узгојио; једне ноћи је никнуо, а друге ноћи је увенуо. 11А мени да не буде жао Ниниве, великог града у коме има више од стотину двадесет хиљада људи, који не знају шта је десно а шта лево, и много стоке?“
