Nagkadto si Jonas sa Nineve
1Naghambal liwat ang Ginoo kay Jonas. 2Siling niya, “Magkadto ka gilayon sa Nineve, ang dako nga siyudad, kag isugid sa mga tawo didto ang mensahi nga ginhatag ko sa imo.” 3Sa gilayon nagkadto si Jonas sa Nineve suno sa ginsiling sang Ginoo. Dako gid nga siyudad ang Nineve; mga tatlo ini ka adlaw kon lakton.
4Nagsulod si Jonas sa Nineve. Kag pagkatapos sang isa ka adlaw nga pagpanglakaton, nagsiling siya sa mga tawo didto, “40 ka adlaw na lang ang nabilin kag pagalaglagon ang Nineve!”
5Nagtuo ang mga taga-Nineve sa Dios. Tanan sila, halin sa pinakadungganon hasta sa pinakakubos, nagsul-ob sang sako kag nagpuasa sa pagpakita nga nagahinulsol sila. 6Kay sang pagkabati sang hari sa mensahi ni Jonas, nagtindog siya sa iya trono kag gin-uba niya ang iya kunop kag nagsul-ob sang sako, kag dayon nagpungko siya sa duta sa pagpakita nga nagahinulsol siya. 7Naghimo siya sang pahibalo sa mga taga-Nineve nga nagasiling, “Suno sa mando sang hari kag sang iya mga opisyal, wala sing bisan isa sa inyo nga magkaon ukon mag-inom, bisan ang inyo mga baka, karnero, ukon kanding. 8Magsul-ob kamo tanan sang sako, pati ang mga sapat, kag magpangamuyo kamo sa Dios sing tinagipusuon. Magtalikod kamo sa inyo malaot nga pagkabuhi kag sa pagpamintas nga inyo ginahimo. 9Basi pa lang magbaylo ang hunahuna sang Dios kag kalimtan na niya ang iya puwerte nga kaakig sa aton agod indi kita mapatay.”
10Nakita sang Dios ang ila ginhimo, kon paano sila nagtalikod sa ila malaot nga pagkabuhi. Gani nagbaylo ang iya hunahuna kag wala na lang niya sila paglaglaga suno sa iya ginsiling nga iya himuon.
Покајање становника Ниниве
1Реч Господња по други пут дође Јони: 2„Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“
3Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. 4Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ 5Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.
6Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. 7Онда је заповедио да вичу по Ниниви:
„По налогу цара и његових великаша:
’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. 8Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. 9Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“
10Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.
