Ang Pulong Sang Dios

Job 1:1-22

Ang Matarong nga Kabuhi ni Job

1May isa ka tawo nga nagaestar sa duta sang Uz nga ang iya ngalan si Job. Matarong kag wala sing kasawayan ang iya kabuhi. Nagatahod siya sa Dios kag nagalikaw sa paghimo sang malain. 2May pito siya ka anak nga lalaki kag tatlo ka babayi. 3May 7,000 siya ka karnero, 3,000 ka kamelyo, 500 ka paris sang mga baka, kag 500 ka asno nga babayi. May madamo man siya nga mga suluguon. Siya ang pinakamanggaranon sa tanan nga tawo sa sidlangan sang Israel.

4Kinabatasan na sang iya mga anak nga lalaki ang pagbulos-bulos hiwat sang punsyon sa ila mga balay kag ginaimbitar nila ang ila tatlo ka utod nga babayi sa pagtambong. 5Kada tapos sang punsyon, nagahalad gid si Job para matinluan ang iya mga anak. Aga pa siya nagabugtaw kag nagahalad sang mga halad nga ginasunog para sa tagsa niya ka anak kay nagahunahuna siya nga basi nakasala ang iya mga anak kag nakahambal sang malain kontra sa Dios sa ila tagipusuon. Amo ina permi ang ginahimo ni Job.

Ang Una nga Pagtilaw kay Job

6Isa ka adlaw, nagtipon ang mga anghel1:6 mga anghel: sa literal, mga anak sang Dios. sa presensya sang Ginoo, kag nag-upod sa ila si Satanas. 7Nagsiling ang Ginoo kay Satanas, “Diin ka naghalin?” Nagsabat si Satanas sa Ginoo, “Naglibot-libot sa kalibutan.” 8Nagsiling ang Ginoo sa iya, “Natalupangdan mo bala ang akon alagad nga si Job? Wala sing pareho sa iya sa kalibutan. Matarong kag wala sing kasawayan ang iya kabuhi. Nagatahod siya sa akon kag nagalikaw sa paghimo sang malain.” 9Nagsabat si Satanas, “Ginatahod ka lang niya tungod kay ginapakamaayo mo siya. 10Ginaprotektaran mo siya kag ang iya panimalay, pati ang tanan niya nga pagkabutang. Ginapakamaayo mo ang tanan niya nga ginahimo, gani nagdamo ang iya kasapatan sa bug-os nga duta. 11Pero kuhaa bala ang tanan nga ara sa iya, kag sigurado gid nga pakamalauton ka niya.” 12Nagsiling ang Ginoo kay Satanas, “Sige, kuhaa ang tanan nga ara sa iya, pero indi lang siya pag-anha.” Gani naghalin si Satanas sa presensya sang Ginoo.

13Isa ka adlaw, samtang nagapunsyon ang mga anak ni Job sa balay sang kamagulangan nila nga utod, 14may nag-abot nga isa ka tawo kay Job kag nagbalita, “Samtang ginaarado namon ang imo mga baka kag nagahalab ang imo mga asno nga babayi sa unhan lang, 15gulpi lang nga ginsalakay kami sang mga Sabeanhon. Ginpangdala nila ang mga sapat, kag ginpamatay ang imo mga suluguon. Ako lang gid ang nakapalagyo sa pagsugid sa imo.”

16Samtang nagahambal pa ang tawo, nag-abot ang isa naman ka tawo kag nagbalita, “Naigo sang kilat ang imo mga karnero kag ang mga manugbantay sini, kag nasunog sila. Ako lang gid ang nakapalagyo sa pagsugid sa imo.”

17Samtang nagahambal pa ang tawo, nag-abot ang isa pa ka tawo kag nagbalita, “Ginsalakay kami sang tatlo ka grupo sang mga Kaldeanhon. Ginpamatay nila ang kaupod ko nga mga suluguon kag ginpangdala ang imo mga kamelyo. Ako lang gid ang nakapalagyo sa pagsugid sa imo.”

18Samtang nagahambal pa ang tawo, nag-abot pa gid ang isa ka tawo kag nagbalita, “Samtang nagapunsyon ang imo mga anak didto sa balay sang ila kamagulangan nga utod, 19gulpi lang nag-abot ang mabaskog nga hangin halin sa desierto, kag nawasak ang bug-os nga balay. Narumpagan ang imo mga anak kag nagkalamatay sila. Ako lang gid ang nakapalagyo sa pagsugid sa imo.”

20Pagkabati sadto ni Job, nagtindog siya kag gin-gisi niya ang iya bayo sa kasubo. Dayon ginpakiskisan niya ang iya ulo kag naghapa siya sa duta sa pagsimba sa Ginoo. 21Nagsiling siya, “Natawo ako nga wala sing dala kag mapatay man ako nga wala sing dala. Ang Ginoo ang naghatag sang tanan nga ara sa akon, kag siya man ang nagkuha sini. Dalayawon ang ngalan sang Ginoo!” 22Sa pihak sang tanan nga natabo, wala makasala si Job paagi sa pagbasol sa Dios.

New Serbian Translation

Књига о Јову 1:1-22

Пролог

1У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. 2Родило му се седам синова и три ћерке. 3Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.

4Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. 5А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.

6Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. 7И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“

8Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“

9Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! 10Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. 11Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“

12Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“

Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.

13Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. 14Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, 15банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

16И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

17И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“

18И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. 19И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“

20Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21Рекао је:

„Го сам изашао из утробе мајке своје

и го ћу да се вратим тамо!

Господ је дао – Господ је узео!

Благословено нека је име Господње!“

22Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.