Wala Gintugutan si Jeremias sa Pagpangasawa
1Nagsiling pa gid ang Ginoo sa akon, 2“Indi ka gid magpangasawa ukon magpamata sa sini nga lugar. 3Kay sugiran ko ikaw kon ano ang matabo sa mga bata nga natawo sa sini nga lugar kag sa ila sini mga ginikanan. 4Magakalamatay sila sa grabe nga balatian. Wala sing may magpangasubo ukon maglubong sa ila. Maglalapta ang ila mga bangkay pareho sang mga ipot sa palahalban. Ang iban sa ila magakalamatay sa inaway kag sa gutom, kag ang ila mga bangkay kaunon sang mga pispis kag talunon nga mga sapat.”
5Nagsiling pa gid ang Ginoo, “Indi ka magsulod sa balay nga may nagapangasubo sa patay. Indi ka magpangasubo ukon magpakita sang imo kaluoy para kay bisan sin-o. Kay ginbawi ko na ang akon pagpakamaayo, paghigugma, kag kaluoy sa sini nga mga tawo. 6Magakalamatay ang bisan sin-o sa sini nga duta, manggaranon man ukon imol, kag wala sing may maglubong sa ila. Wala sing may magpilas sang iya kaugalingon ukon magpakiskis sang iya ulo sa pagpakita sang iya pagpangasubo sa napatay. 7Wala sing may maghatag sang pagkaon ukon ilimnon agod lipayon ang mga nagapangasubo sa patay, bisan pa gani sa namatyan sang amay ukon iloy. 8Indi ka man magsulod sa balay nga may punsyon kag magkaon kag mag-inom didto. 9Kay ako, ang Ginoo nga Makagagahom, ang Dios sang Israel, nagasiling: ‘Makita mo mismo sa imo tiyempo nga untaton ko ang pagkinalipay kag pagkinasadya sa sini nga lugar, pati ang pagkinalipay sang bag-ong kasal.’
10“Kon isugid mo ini nga mga butang sa mga tawo kag magpamangkot sila, ‘Ano bala nga sala ang aton nahimo sa Ginoo nga aton Dios nga ginpaandaman niya kita nga magaabot sa aton ining puwerte nga kalaglagan?’ 11silingon mo sila nga amo ini ang akon sabat: Tungod kay ginsikway ako sang inyo mga katigulangan. Nag-alagad sila kag nagsimba sa iban nga mga dios. Ginsikway nila ako kag wala nila pagtumana ang akon kasuguan. 12Kag kamo mas malaot pa sang sa inyo mga katigulangan. Ginsunod ninyo ang katig-a sang inyo malaot nga tagipusuon imbes nga magsunod kamo sa akon. 13Gani palayason ko kamo sa sini nga duta pakadto sa duta nga wala ninyo mahibalui ukon sang inyo mga katigulangan. Kag didto pagusto kamo sa pag-alagad sa iban nga mga dios; kag indi ko gid kamo pagkaluoyan.
14“Pero magaabot ang tion nga ang mga tawo indi na magsumpa sing pareho sini: ‘Nagasumpa ako sa buhi nga Ginoo nga nagpaguwa sa mga Israelinhon sa Egipto.’ 15Sa baylo, magasiling sila, ‘Nagasumpa ako sa buhi nga Ginoo nga nagpaguwa sa mga Israelinhon sa nasyon sa aminhan kag sa tanan nga nasyon nga sa diin ginpalapta niya sila.’ Kay ibalik ko sila sa duta nga ginhatag ko sa ila mga katigulangan.
16“Pero karon padal-an ko sila anay sang madamo nga kaaway nga pareho sang mangingisda nga magadakop sa ila. Ang ila mga kaaway pareho man sa mga mangangayam nga magapangita sa ila sa mga bukid kag sa mga kuweba. 17Nakita ko ang tanan nila nga pagginawi. Wala gid sing may natago sa akon. Nakita ko ang ila mga sala. 18Gani pabayaron ko sila sing doble sa ila kalautan kag sala, tungod kay gindagtaan nila ang duta nga akon ginapanag-iyahan paagi sa pagsimba sa ila makangilil-ad kag patay nga mga dios-dios.”
19Nagsiling ako, “O Ginoo, ikaw ang akon kusog kag mabakod nga dalangpan sa tion sang kalisod. Magapalapit sa imo ang mga nasyon sa bug-os nga kalibutan,16:19 bug-os nga kalibutan: sa literal, pinakapunta sang kalibutan. kag magasiling, ‘Wala sing pulos ang mga dios-dios sang amon mga katigulangan. Wala gid ini sing may nahimo nga kaayuhan sa ila. 20Makahimo bala ang tawo sang iya dios? Kon makahimo, indi ina matuod nga dios!’ ”
21Nagsiling ang Ginoo, “Gani karon ipakita ko sa ila ang akon gahom kag ikasarang agod mahibaluan nila nga ako amo ang Ginoo.”
Дан пропасти
1Дошла ми је реч од Господа и поручила: 2„Не жени се! Синове и ћерке не подижи на овом месту. 3Јер ево шта каже Господ за синове и ћерке рођене на овом месту, за мајке што их рађају и за очеве њихове од којих се рађају у овој земљи: 4Помреће од смртоносних зараза, неоплакани и несахрањени биће гнојиво поврх земље. Докрајчиће их мач и глад, а лешеви њихови ће бити храна птицама небеским и земаљским зверима.
5Јер овако каже Господ: не улази у кућу ожалошћених и не иди да наричеш. Не показуј да ти их је жао јер сам узео свој мир и милост и милосрђе од њих, од народа овог – говори Господ. 6Помреће и велики и мали у овој земљи. Неће их сахранити, неће жалити за њима, нико се неће резати и нико бријати главу за њима. 7Неће им уделити хлеб, ожалошћеног за покојником неће утешити, неће им дати да пију из чаше утехе за оцем и мајком.
8И не улази у кућу где је весеље, да са њима седиш, да једеш и пијеш! 9Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, на ваше ћу очи, још за ваше време, баш на овом месту да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте.
10А када најавиш овом народу све ове речи, они ће ти рећи: ’А због чега је Господ објавио све ово велико зло против нас? Која је наша кривица? Који је наш грех којим смо згрешили Господу Богу нашем?’ 11Ти им одговори: ’Зато што су ме напустили ваши преци – говори Господ – ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се. А мене су напустили и мој Закон нису држали. 12А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме. 13Истераћу вас зато из ове земље у земљу коју нисте знали ни ви ни ваши преци. Служићете другим боговима и ноћу и дању, а ја вам се нећу сажалити.’
14Зато долазе дани – говори Господ – кад се више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 15Него: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из северне земље и из свих земаља у које их је изагнао!’ Јер ја ћу их вратити у њихову земљу коју сам дао њиховим прецима.
16Ево, послаћу много рибара – говори Господ – да их лове. А након тога послаћу многе ловце да их лове по свакој планини, по сваком брду и у раселинама стена. 17Јер мој је поглед над свим њиховим путевима. Они нису сакривени преда мном, а ни кривице њихове нису сакривене од мојих очију. 18Прво ћу двоструко да намирим њихове кривице и њихове грехе јер су моју земљу оскрнавили лешевима њихових гадости, њиховим гнусностима су испунили моје наследство.“
19О, Господе, снаго моја и тврђаво моја!
Уточиште моје у дану невоље.
К теби ће доћи народи
са крајева света па ће рећи:
„Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила,
и у њима баш никакве користи није било!
20Хоће ли човек да за себе прави богове,
а они нису Бог?“
21„Зато ћу, ево, ја сада да им обзнаним,
да им обзнаним своју моћну руку,
па ће знати да је моје име Господ!
