Nagbalik sa Egipto ang mga Utod ni Jose
1Naggrabe pa gid ang gutom sa Canaan. 2Naubos na sang pamilya ni Jacob ang pagkaon nga gindala nila halin sa Egipto. Gani naghambal si Jacob sa iya mga anak, “Balik kamo didto sa Egipto kag magbakal sing bisan diutay lang nga pagkaon.” 3Pero nagsabat si Juda sa iya, “Ginpaandaman kami sang gobernador nga indi kami magpakita sa iya kon indi namon kaupod ang amon utod nga si Benjamin. 4Kon paupdon mo siya sa amon mabalik kami didto kag magbakal sang pagkaon. 5Pero kon indi gani, indi man kami magbalik didto, kay nagsiling ang gobernador nga indi kami magpakita sa iya kon indi namon kaupod ang amon utod.”
6Nagsiling si Jacob,43:6 Jacob: sa Hebreo, Israel. “Ngaa ginhatagan ninyo ako sang dako nga problema? Ngaa abi ginsugiran pa ninyo ang gobernador nga may isa pa kamo ka utod?” 7Nagsabat sila, “Ano abi kay sagi gid niya kami pamangkot parte sa aton pamilya. Nagpamangkot siya kon buhi pa bala ang amon amay kag kon may utod pa bala kami nga iban. Siyempre ginsabat namon siya. Sin-o abi ang maghunahuna nga silingon niya kami nga dal-on namon didto sa iya ang amon utod?”
8Gani nagsiling si Juda sa ila amay, “Tay, paupda na lang sa amon si Benjamin agod makalakat na kami dayon kag makabakal sang pagkaon agod indi kita tanan mapatay sa gutom. 9Igarantiya ko ang akon kabuhi para kay Benjamin. Sukton mo ako kon ano ang matabo sa iya. Kon indi gani siya makabalik sa imo nga buhi, basulon mo ako hasta san-o. 10Kon wala tani kita nag-usik sang tiyempo, siguro duha ka beses na kami nga nakabalik.”
11Nagsiling ang ila amay, “Ti, kon amo sina, maglakat kamo. Magdala kamo sa inyo mga suludlan sang pinakamaayo nga mga produkto diri sa aton lugar agod iregalo sa gobernador sang Egipto: mga bulong, dugos, panakot, pahamot, kag mga bunga sang pistasyo kag almendro. 12Dobleha ninyo ang dala ninyo nga kuwarta kay dapat ninyo ibalik ang kuwarta nga gin-uli sa inyo mga sako. Basi kon nagsala lang sila sadto. 13Dal-a ninyo ang inyo utod nga si Benjamin kag magbalik kamo gilayon sa gobernador sang Egipto. 14Kabay pa nga tandugon sang Makagagahom nga Dios ang tagipusuon sang gobernador agod maluoy siya sa inyo kag ibalik niya sa inyo si Simeon kag si Benjamin. Pero kon indi gani sila makabalik, batunon ko na lang sing hugot sa akon tagipusuon.”
15Gani nagdala ang mag-ulutod sang mga regalo kag gindoble man nila ang ila kuwarta. Dayon naglakat sila pa-Egipto kaupod si Benjamin, kag nagpakigkita sila kay Jose. 16Pagkakita ni Jose nga kaupod nila si Benjamin, ginsugo niya ang iya mayordomo, “Dal-a ining mga tawo sa balay. Mag-ihaw ka sang sapat kag magluto, kay manyaga sila upod sa akon.” 17Gintuman sang mayordomo ang sugo sa iya. Gani gindala niya ang mag-ulutod sa balay ni Jose.
18Hinadlukan ang mag-ulutod sang gindala sila sa balay ni Jose kay naghunahuna sila, “Basi gindala kita diri tungod sang kuwarta nga ginbalik sa aton mga sako sang nahauna naton nga pagkadto diri. Basi kon dakpon nila kita, kag kuhaon ang aton mga asno kag himuon kita nga mga ulipon.” 19Gani nagpakighambal sila sa mayordomo sang sa may puwertahan pa lang sila sang balay. 20Siling nila, “Sir, dali lang anay, may isiling kami sa imo. Nagkadto kami diri anay sa pagbakal sang pagkaon. 21Sang nagapauli na kami nagpalipas kami sang kagab-ihon sa isa ka lugar. Kag didto ginbuksan namon ang amon mga sako kag nakita namon sa sulod ang amo gid nga kantidad sang kuwarta nga ginbayad namon para sa pagkaon. Ari gani, gindala namon agod iuli. 22Nagdala pa gid kami sang dugang nga kuwarta agod ibakal sang pagkaon. Wala kami kahibalo kon sin-o ang nagbutang sang amon kuwarta sa amon mga sako.” 23Nagsabat ang mayordomo, “Wala ato sing kaso, kag indi kamo magkahadlok. Ang inyo Dios, nga Dios man sang inyo amay, amo siguro ang nagbutang sang sadto nga kuwarta sa inyo mga sako. Nabaton ko ang inyo bayad sadto.” Dayon gindala niya si Simeon sa ila.
24Ginpasulod sang mayordomo ang mag-ulutod sa balay ni Jose kag ginhatagan sang tubig agod makapanghinaw sila sang ila mga tiil. Ginhatagan man niya sang pagkaon ang ila mga asno. 25Ginpreparar sang mag-ulutod ang ila mga regalo kay Jose samtang ginahulat nila siya nga magpauli sa udto. Kay ginsilingan sila nga didto sila manyaga sa balay ni Jose.
26Pag-abot ni Jose, ginhatag nila ang ila mga regalo kag nagluhod sila sa iya atubangan bilang pagtahod. 27Nagpamangkot si Jose sa ila kon kamusta sila. Dayon nagpamangkot man siya, “Kamusta man ang inyo amay nga tigulang na, nga inyo ginsugid anay sa akon? Buhi pa bala siya?” 28Nagsabat sila, “Buhi pa si tatay kag maayo pa man siya.” Dayon nagluhod sila liwat sa iya bilang pagtahod.
29Pagkakita ni Jose kay Benjamin nga iya utod sa iya iloy nga si Raquel, nagsiling siya, “Amo bala ini ang inyo kamanghuran nga inyo ginsugid anay sa akon?” Ginsilingan niya dayon si Benjamin, “Kabay pa nga pakamaayuhon ka sang Dios, toto.” 30Dayon nagdali-dali guwa si Jose kay daw mahibi na gid siya sa iya kahidlaw sa iya manghod. Nagsulod siya sa iya kuwarto kag didto naghibi. 31Pagkatapos nagpanghilam-os siya kag nagbalik didto sa ila nga may pagpugong sang iya balatyagon. Dayon nagsugo siya nga ihanda na ang pagkaon.
32Lain ang ginkan-an ni Jose, lain man ang ginkan-an sang iya mga utod, kag lain man ang iya sang mga Egiptohanon nga didto man nagpanyaga. Kay wala nagakaon ang mga Egiptohanon nga kaupod ang mga Hebreo, kay makangilil-ad ina para sa ila. 33Dira sa atubangan ni Jose ginpapungko ang iya mga utod. Nagtinulukay ang iya mga utod kay natingala sila nga pasunod halin sa magulang hasta sa kamanghuran ang pagpapungko sa ila. 34Ginserbihan sila sang pagkaon nga halin sa atubangan ni Jose pero ang ginhatag kay Benjamin nga pagkaon lima gid ka pilo ang kadamuon sang sa iban. Nagkinaon sila kag nag-ininom kaupod si Jose.
Јосифова браћа се враћају у Египат с Венијамином
1Владала је жестока глад у земљи. 2Кад су појели жито које су донели из Египта, рече им њихов отац: „Идите и купите нам мало жита.“
3Јуда му на то рече: „Онај човек нас је изричито упозорио: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде с вама.’ 4Ако си спреман да пошаљеш нашег брата с нама, ми ћемо сићи и купићемо ти хране. 5А ако нећеш да га пошаљеш, ни ми нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде са вама.’“
6Израиљ им рече: „Зашто сте ми нанели бол рекавши том човеку да имате још једног брата?“
7Они му одговорише: „Тај човек нас је помно испитивао о нама и о нашој породици. Питао је: ’Да ли вам је отац још увек жив? Имате ли још којег брата?’ Ми смо му одговорили на питања. Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свога брата’?“
8Тада Јуда рече своме оцу, Израиљу: „Пошаљи дечака са мном, па да се спремимо и идемо, да останемо на животу и не помремо – ни ми, ни ти, ни наша деца. 9Ја јамчим за њега; мене сматрај одговорним за њега. Ако га не вратим теби и не поставим га пред тебе, нека сам ти крив до века. 10Да нисмо толико оклевали, до сад бисмо се већ два пута вратили.“
11Њихов отац, Израиљ, им рече: „Кад је тако, нека буде. Али, учините ово: понесите у своје торбе најбоље производе земље па однесите на дар оном човеку: мало мелема, мало меда и зачина, те нешто смирне, пистације и бадема. 12Са собом понесите и двоструко више новца, јер морате вратити новац који је стављен одозго у ваше вреће. Можда је била грешка. 13Поведите и свога брата, па се спремите и вратите се оном човеку. 14Нека Бог Свемоћни учини да вам се онај човек смилује, те вам пусти и другог брата и Венијамина. А ако треба да останем без деце, нека останем.“
15Тако они узму дар и двоструко више новца, те поведу Венијамина. Онда се спреме и оду у Египат, па ступе пред Јосифа. 16Кад их је Јосиф видео са Венијамином, рекао је управитељу свога дома: „Одведи ове људе у кућу, а потом закољи једно живинче и приготови га, јер ће они обедовати са мном у подне.“
17Слуга учини како му је Јосиф рекао, те их је одвео у Јосифову кућу. 18Људи су се уплашили кад су били доведени у Јосифову кућу. Мислили су: „Доведени смо овде због новца који нам се нашао у врећама први пут. Сада ће нас напасти и свладати, па ће нас узети за робове заједно с нашим магарцима.“
19Кад су били на улазу у кућу, они приступе управитељу Јосифовог дома и 20обрате му се: „О, господару! Ми смо ту већ једном долазили да купимо хране. 21Али кад смо дошли у преноћиште, отворили смо наше вреће и тамо је био наш новац. Сваки од нас је, у својој врећи, одозго, затекао свој новац, исту своту. Ево, донели смо га са собом. 22Са собом смо понели још новца да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.“
23„Будите спокојни! – рече им управитељ. Не плашите се! Ваш Бог и Бог вашег оца је ставио благо у ваше вреће. Ваш новац је стигао к мени.“ Потом им је извео Симеуна.
24Кад их је довео у Јосифову кућу, управитељ им је дао воде да оперу ноге, а њиховим магарцима је дао храну. 25Затим су припремили дар да дочекају Јосифа кад стигне у подне, јер су чули да ће тамо ручати.
26Кад је Јосиф дошао у кућу, они му донесу дарове који су понели са собом и поклоне му се до земље. 27Јосиф их је упитао за здравље, и наставио: „А је ли здрав ваш стари отац о коме сте ми говорили? Да ли је још жив?“
28„Твој слуга, наш отац, још увек је жив и у добром је здрављу“ – одговоре они и дубоко му се поклоне. 29Подигавши поглед, Јосиф опази свога брата Венијамина, сина своје мајке, па упита: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“ Онда дода: „Нека ти Бог подари милост, сине мој!“ 30Јосиф се од самилости потресао видевши свога брата, па је журно изашао напоље тражећи где да се исплаче. Ушао је у једну собу и тамо се исплакао.
31Онда се умио и изашао. Сабравши се, наредио је: „Нека се послужи ручак!“
32Јосифу су служили ручак одвојено, њима су служили одвојено, и Египћанима који су јели с њима су такође служили одвојено. Египћани, наиме, не једу са Јеврејима, јер је то за њих одвратно. 33Пред њим су седели по својој старости, од прворођенца до најмлађег, на шта су се они гледали у чуду. 34Оброци су им се доносили с његовог стола. Међутим, Венијаминов обед је био пет пута већи. Тако су пили и гостили се с њим.
