Nagkadto sa Egipto ang mga Utod ni Jose agod Magbakal sang Pagkaon
1Pagkahibalo ni Jacob nga may ginabaligya nga pagkaon42:1 pagkaon: sa literal, uyas. Amo man sa masunod nga mga bersikulo. sa Egipto, ginsilingan niya ang iya mga anak nga lalaki, “Ano pa ang ginahulat ninyo? 2Nakabati ako nga may ginabaligya kuno nga pagkaon sa Egipto, gani magkadto kamo didto kag magbakal agod indi kita mapatay sa gutom.” 3Gani naglakat ang napulo ka utod ni Jose sa Egipto agod magbakal sang pagkaon. 4Pero wala pagpaupda ni Jacob si Benjamin nga manghod ni Jose kay nahadlok siya nga basi may malain nga matabo sa iya.
5Gani nagkadto ang mga anak ni Jacob42:5 Jacob: sa Hebreo, Israel. sa Egipto kaupod sang mga taga-iban nga lugar agod magbakal sang pagkaon, kay naglapnag na ang gutom sa duta sang Canaan. 6Bilang gobernador sang Egipto, responsibilidad ni Jose ang pagbaligya sang pagkaon sa bug-os nga duta. Gani pag-abot sang iya mga utod, nagluhod sila kay Jose bilang pagtahod sa iya. 7-9Pagkakita ni Jose sa ila, nakilala niya dayon sila, pero sila iya wala makakilala sa iya. Wala lang siya nagpahalata nga siya si Jose. Nagpakigsugilanon siya sa ila sing masakit. Nagpamangkot siya, “Taga-diin kamo?” Nagsabat sila, “Taga-Canaan kami, kag nagkadto kami diri agod magbakal sang pagkaon.” Nadumduman dayon ni Jose ang iya damgo parte sa ila nga nakapaakig sa ila. Nagsiling siya, “Mga espiya kamo! Nagkadto kamo diri agod tan-awon kon sa diin nga parte sang amon nasyon ang maluya sang depensa.”
10Nagsabat sila, “Indi, sir! Indi kami mga espiya. Nagkadto kami diri agod magbakal sang pagkaon. 11Mag-ulutod kami tanan sa isa lang ka amay, kag nagasugid kami sing matuod. Indi kami mga espiya.” 12Pero nagsiling si Jose, “Indi ako magpati! Nagkadto kamo diri agod tan-awon kon sa diin nga parte sang amon nasyon ang maluya sang depensa.” 13Nagsabat sila, “Sir, dose kami tanan ka mag-ulutod, kag isa lang ang amon amay nga ara subong sa Canaan. Ang amon kamanghuran didto nabilin sa iya. Ang isa namon ka utod wala na.”
14Nagsiling si Jose, “Pareho sa akon ginsiling, mga espiya gid kamo. 15Pero testingan ko kamo kon matuod gid inang inyo ginasiling. Ginasumpa ko sa ngalan sang hari sang Egipto42:15 hari sang Egipto: sa Hebreo, Faraon. nga indi kamo makahalin diri hasta indi ninyo madala diri ang inyo kamanghuran. 16Magpauli ang isa sa inyo agod kuhaon ang inyo utod. Ang mabilin sa inyo prisohon hasta mapamatud-an ninyo ang inyo ginasiling, kay kon indi gani, matuod gid nga mga espiya kamo.” 17Ginpapriso niya sila sa sulod sang tatlo ka adlaw.
18Sa ikatlo nga adlaw, nagsiling si Jose sa ila, “Nagatahod ako sa Dios, gani hatagan ko pa kamo sang kahigayunan nga mabuhi kon tumanon lang ninyo ang akon isugo sa inyo. 19Kon nagasugid kamo sing matuod, magpabilin diri ang isa sa inyo kag magpauli kamo kag magdala sang pagkaon para sa ginagutom ninyo nga mga pamilya. 20Pagkatapos dal-on ninyo diri sa akon ang inyo kamanghuran agod mapamatud-an ko nga wala kamo nagabutig kag agod indi ko kamo pag-ipapatay.” Kag ginhimo nila ini.
21Sang wala pa sila makahalin, nagsiling sila sa isa kag isa, “Ginasilutan na kita sa ginhimo naton sa aton utod. Nakita ta ang iya kasakit sang nagpakitluoy siya sa aton, pero wala gid naton siya ginkaluoyan. Amo ina ang kabangdanan kon ngaa nag-abot ini nga kalisod sa aton.” 22Nagsiling si Reuben, “Indi bala nga ginsilingan ko kamo sadto nga indi ninyo pag-anha ang bata? Pero wala gid kamo nagpamati sa akon. Gani ginasukot na kita subong sang iya kamatayon.” 23Wala sila nakahibalo nga maintiendihan ni Jose ang ila ginahambal tungod kay kon magpakighambal siya sa ila may manugsaysay siya. 24Naghalin anay si Jose sa ila kag naghibi. Pero sang ulihi nagbalik siya kag nagpakigsugilanon sa ila. Ginpain niya si Simeon sa ila kag ginpagapos sa ila atubangan.
Nagbalik sa Canaan ang mga Utod ni Jose
25Dayon nagsugo si Jose nga pun-on sang pagkaon ang mga sako sang iya mga utod kag ibalik sa ila mga sako ang ila bayad, kag pabalunan sila sang ila mga kinahanglanon sa ila pagpanglakaton. Natuman ang tanan nga ginsugo ni Jose. 26Ginkarga dayon sang mga utod ni Jose ang ila mga sako sa ila mga asno kag naglakat.
27Sang nagpalipas sila sang kagab-ihon sa isa ka lugar, may isa sa ila nga nagbukas sang iya sako agod pakan-on ang iya asno. Pagbukas niya, nakita niya didto ang kuwarta nga iya ginbayad. 28Nagsinggit siya sa iya mga utod, “Gin-uli ang akon ginbayad! Ari diri sa akon sako.” Nagpalangluya sila tanan kag kinulbaan.42:28 Kinulbaan sila kay basi pasibangdan sila nga gintago nila ang kuwarta kag wala sila nagbayad. Nagpinamangkutanay sila, “Ano bala ining ginhimo sang Dios sa aton?”
29Pag-abot nila sa Canaan, ginsugid nila sa ila amay nga si Jacob ang tanan nga natabo sa ila. 30Siling nila kay Jacob, “Ginhambalan kami sing masakit sang gobernador sang Egipto kag ginpasibangdan nga mga espiya kuno kami. 31Pero ginsabat namon siya nga indi kami mga espiya kag nagasugid kami sing matuod. 32Nagsiling man kami nga dose kami ka mag-ulutod kag isa lang ang amon amay. Ginsugid man namon sa iya nga ang isa namon ka utod patay na kag ang amon nga kamanghuran ari diri sa imo sa Canaan. 33Pero amo ini ang iya ginsiling sa amon, ‘Testingan ko kamo kon matuod ang inyo ginasiling. Magpabilin diri ang isa sa inyo kag magpauli kamo nga may dala nga pagkaon para sa inyo mga pamilya nga ginagutom. 34Pero dal-on ninyo diri sa akon ang inyo kamanghuran agod mahibaluan ko nga nagasugid kamo sing matuod kag indi kamo mga espiya. Pagkatapos ibalik ko sa inyo ang inyo utod nga si Simeon, kag tugutan ko kamo nga magpakadto-pakari diri sa Egipto.’ ”
35Sang ginbubo na nila ang unod sang ila mga sako, nakita nila didto sa ila mga sako ang kuwarta nga ila ginbayad. Pagkakita nila sini kag sang ila amay, kinulbaan sila tanan.
36Nagsiling si Jacob sa ila, “Gusto bala ninyo nga madulaan ako sang mga kabataan? Wala na si Jose, wala na si Simeon kag karon gusto naman ninyo nga kuhaon si Benjamin. Ako iya ang nagaantos.” 37Nagsiling si Reuben, “Tay, ako ang bahala kay Benjamin. Patya ang duha ko ka anak nga lalaki kon indi ko siya mabalik sa imo.” 38Pero nagsabat si Jacob, “Indi ko pagpaupdon sa inyo ang akon anak. Patay na ang iya utod kag siya na lang isa ang nabilin. Basi malain pa ang matabo sa iya sa dalan, kag sa katigulangon ko nga ini mapatay na lang ako nga nagapangasubo.”
Јосифова браћа долазе у Египат
1Кад је Јаков видео да има жита у Египту, рекао је својим синовима: „Шта се ту згледате? 2Чуо сам, ево, да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам га оданде, да останемо на животу и не помремо.“ 3Тако десеторица Јосифове браће сиђу да купе жито у Египту. 4Јаков није слао Јосифовог брата Венијамина с његовом браћом, мислећи да би му се могла десити каква несрећа. 5Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи.
6Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље. 7Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“ 8Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали. 9Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 10Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране. 11Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“ 12„Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 13Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“ 14Но, Јосиф им је поново рекао: „Онако је како сам рекао: ви сте уходе!“ 15Овако ћу вас проверити: „Тако ми фараона, нећете отићи одавде ако овамо не дође ваш најмлађи брат. 16Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата. Ви остали ћете остати у притвору и бити испитани да се провери да ли говорите истину или не. Иначе, тако ми фараона, ви сте уходе.“ 17Потом их је бацио у затвор на три дана. 18Трећег дана им је рекао: „Ја сам човек који се боји Бога. Зато учините ово што кажем и остаћете у животу. 19Ако сте поштени, нека један од вас браће остане у затвору. Ви остали идите и однесите жито својим изгладнелим породицама. 20Потом доведите свог најмлађег брата, да се потврди истинитост ваших речи, те да не умрете.“ Тако су и учинили.
21Они, затим, рекоше један другоме: „Заиста смо криви због нашег брата. Гледали смо његову патњу док нас је молио за милост, али га нисмо слушали. Зато нас је и снашла ова невоља.“ 22Рувим им одврати: „Нисам ли вам рекао: ’Не огрешујте се о дечака!’? Али ви ме нисте слушали. Ево, сад се тражи одговорност за његову крв!“
23Они нису знали да их Јосиф разуме, јер је говорио с њима преко преводиоца. 24Тада се Јосиф удаљио од њих и заплакао. Кад се вратио, поново је разговарао с њима. Онда је издвојио Симеуна између њих и наредио да га свежу на њихове очи. 25Јосиф је, потом, наредио да им напуне жито у вреће, да им се врати њихов новац у вреће, свакоме посебно, те да им се да храна за пут. Тако им је и било учињено. 26Натоваре они тако жито на своје магарце и оду. 27Но, у преноћишту, један од њих отвори своју врећу да нахрани свог магарца и угледа свој новац како одозго стоји у врећи. 28Тада овај рече својој браћи: „Мој новац је враћен! Ево, ту је у мојој врећи!“ Њима се одузме срце. Тресући се, питали су један другога: „Шта нам је то Бог урадио?“
29Кад су дошли к своме оцу Јакову у Ханан, испричали су му све што им се десило. Рекли су му: 30„Човек који је господар земље је грубо говорио с нама и оптужио нас да смо уходе. 31Али ми смо му рекли: ’Поштени смо, нисмо уходе. 32Било нас је дванаесторо браће; синови смо једног оца. Једнога више нема, а најмлађи је сад са оцем у Ханану.’ 33Тада нам је тај човек, господар земље, рекао: ’Овако ћу знати да сте поштени: оставите једног брата ту са мном, а ви остали узмите жито за ваше изгладнеле породице, па идите. 34Затим доведите свог најмлађег брата, па ћу знати да нисте уходе, него поштени људи. Тада ћу вам вратити вашег брата, па ћете моћи да тргујете42,34 Или: да се крећете по земљи. по земљи.’“
35Али док су празнили своје вреће, сваки од њих у својој врећи нађе своју кесу са новцем. Кад су они и њихов отац угледали кесе са новцем, уплашили су се. 36„Остављате ме без деце! – рече им њихов отац Јаков. Јосифа нема, Симеуна нема, а сад и Венијамина хоћете да одведете. Све се уротило против мене!“
37Тада Рувим рече своме оцу: „Можеш да усмртиш моја два сина ако ти га не доведем натраг. Повери га мени и ја ћу ти га вратити.“ 38Али Јаков рече: „Неће мој син сићи с вама! Његов брат је мртав, и он је остао сам. Ако би му се десила несрећа на путу на који полазите, онда бисте моју седу главу у тузи свалили у Свет мртвих.“
