Genesis 22 – HLGN & NSP

Ang Pulong Sang Dios

Genesis 22:1-24

Ginsugo sang Dios si Abraham nga Ihalad si Isaac

1Sang ulihi, gintilawan sang Dios si Abraham. Gintawag niya si Abraham, kag nagsabat si Abraham sa iya. 2Dayon nagsiling siya, “Dal-a ang imo bugtong22:2 bugtong: ukon, pinasahi. kag pinalangga nga anak nga si Isaac kag magkadto kamo sa duta sang Moria. Saka kamo sa bukid nga akon itudlo sa imo kag ihalad mo siya didto sa akon bilang halad nga ginasunog.”22:2 halad nga ginasunog: Tan-awa ang Lista sang mga Pulong sa likod.

3Gani aga pa gid sang madason nga adlaw, nagbial si Abraham sang mga kahoy nga inuggatong sa halad, kag ginkarga niya ini sa iya asno. Naglakat siya kaupod si Isaac kag ang duha niya ka suluguon nga lalaki pakadto sa lugar nga ginsiling sa iya sang Dios. 4Sang ikatlo nga adlaw sang ila pagpanglakaton, nakita ni Abraham sa unhan ang lugar nga ginsiling sa iya sang Dios. 5Gani nagsiling si Abraham sa duha niya ka suluguon, “Diri lang kamo anay kag bantayi ninyo ang asno, kay mataklad kami didto sa unhan kag magsimba sa Dios. Mabalik man kami dayon.” 6Ginpapas-an ni Abraham kay Isaac ang mga kahoy nga inuggatong sa halad, kag siya ang nagdala sang sundang kag pangsindi.

7Samtang nagalakat sila, nagsiling si Isaac, “Tay!” Nagsabat si Abraham, “Ano, anak?” Nagpamangkot si Isaac, “May dala kita nga pangsindi kag inuggatong, pero diin ang karnero nga inughalad?” 8Nagsabat si Abraham, “Anak, ang Dios ang magahatag sa aton sang karnero nga inughalad.” Kag nagpadayon sila sa paglakat.

9Sang pag-abot nila sa lugar nga ginsiling sang Dios, naghimo si Abraham sang halaran, kag ginplastar niya ang mga kahoy sa ibabaw sini. Dayon gin-gapos niya si Isaac kag gintungtong sa ibabaw sang halaran. 10Pagkatapos nagkuha siya sang sundang. Kag sang patyon na niya kuntani si Isaac, 11gintawag siya sang anghel sang Ginoo halin sa langit, “Abraham! Abraham!” Pagkatapos nga nagsabat si Abraham, 12nagsiling ang anghel, “Indi pagpatya ang bata! Karon napamatud-an ko na gid nga may kahadlok ka sa Dios tungod kay wala mo pag-ilikaw sa akon ang imo bugtong22:12 bugtong: ukon, pinasahi. nga anak.” 13Pagbalikid ni Abraham, may nakita siya nga isa ka lalaki nga karnero nga ang iya sungay nasangit sa mga kahoy-kahoy, kag indi na ini makahalin. Gani ginkuha ini ni Abraham kag ginhalad bilang halad nga ginasunog sa baylo sang iya anak. 14Gintawag ni Abraham ato nga lugar “Nagatigana ang Ginoo.” Gani hasta subong may hulubaton nga nagasiling, “Sa Bukid sang Ginoo may ginatigana siya.”

15Nagtawag liwat kay Abraham ang anghel sang Ginoo halin sa langit. 16-17Siling niya, “Amo ini ang ginasiling sang Ginoo: Nagapanumpa ako sa akon mismo kaugalingon nga pakamaayuhon ko gid ikaw tungod kay wala mo pag-ilikaw ang imo bugtong nga anak sa akon. Padamuon ko gid ang imo mga kaliwat nga daw pareho kadamo sa mga bituon sa langit kag sa mga balas sa baybayon. Pagasakupon nila ang mga banwa sang ila mga kaaway. 18Kag paagi sa imo mga kaliwat,22:18 mga kaliwat: ukon, kaliwat. pakamaayuhon ko ang tanan nga nasyon sa kalibutan, tungod kay nagtuman ka sa akon.”

19Pagkatapos sadto, nagbalik si Abraham kag si Isaac sa mga suluguon. Dayon nagkadto sila sa Beersheba kag didto na nag-estar.

Ang mga Kaliwat ni Nahor

20Sang ulihi, nabalitaan ni Abraham nga si Nahor nga iya utod may mga anak na kay Milca: 21Si Uz ang magulang, sunod si Buz, kag dayon si Kemuel (nga amay ni Aram), 22si Kesed, si Hazo, si Pildash, si Jidlaf, kag si Betuel. 23Sila nga walo amo ang mga anak ni Nahor kay Milca. Si Betuel amo ang amay ni Rebeka. 24May mga anak man si Nahor sa isa pa niya ka asawa nga si Reuma. Sila amo sanday Teba, Gaham, Tahash kag Maaca.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 22:1-24

Бог куша Аврахама

1После ових догађаја Бог је ставио Аврахама на кушњу. Бог га зовну: „Аврахаме!“

„Ево ме!“ – одазва се Аврахам.

2Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“

3Устане Аврахам у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. 4Трећега дана Аврахам подигне поглед и издалека угледа оно место. 5Аврахам рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“

6Аврахам узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а сам је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. 7Исак рече своме оцу Аврахаму: „Оче!“

Аврахам се одазва: „Ево ме, сине!“

Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“

8Аврахам одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.

9Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Аврахам подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10Тад Аврахам узе нож да закоље свога сина. 11Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Аврахаме! Аврахаме!“

Он одговори: „Ево ме!“

12Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“

13Аврахам се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Аврахам приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14Аврахам назва то место „Господ ће се постарати.“22,14 Дословно: Бог ће видети. Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“22,14 Или: На брду ће се Господ видети.

15Анђео Господњи по други пут позва Аврахама с неба 16и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“

19Аврахам се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Аврахам живео.

Нахоров родослов

20После ових догађаја јавили су Аврахаму: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:

21Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,

Кемуила, оца Арамовог,

22Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“

23Ватуило је био Ревекин отац.

Ову осморицу је Мелха родила Аврахамовом брату Нахору.

24А Нахорова иноча22,24 Иноча – суложница, наложница – је у полигамном браку друга жена (жене) коју човек узима поред прве., која се звала Реума, је родила

Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.