Ang Bulawan nga Baka
(Deu. 9:7-29)
1Sang matalupangdan sang mga tawo nga kadugay kay Moises magpanaog sa bukid, nagtipon sila kay Aaron kag nagsiling, “Sige na! Himui kami sang dios32:1 dios: ukon, mga dios. Amo man sa bersikulo 4, 8, 23 kag 31. nga magapanguna sa amon, tungod nga wala kita kahibalo kon ano na ang natabo sining tawo nga si Moises nga nagpaguwa sa aton sa Egipto.” 2Nagsabat si Aaron sa ila, “Panguhaa ninyo ang bulawan nga mga aritos nga ginasuksok sang inyo mga asawa kag mga anak, kag dal-a ninyo diri sa akon.” 3Gani ginpanguha nila tanan ang ila bulawan nga mga aritos kag gindala kay Aaron. 4Gintipon ini ni Aaron kag gintunaw kag ginporma nga torite nga baka. Nagsiling dayon ang mga Israelinhon, “Amo ini ang aton dios nga nagpaguwa sa aton sa Egipto.”
5Pagkakita ni Aaron nga nalipay gid ang mga tawo, nagpahimo siya sang halaran sa atubangan sang baka kag nagpahibalo, “Buwas magasaulog kita sang piesta para sa kadungganan sang Ginoo.” 6Gani pagkaaga, aga pa gid nagbangon ang mga tawo kag naghalad sang mga halad nga ginasunog kag halad nga para sa maayo nga relasyon. Kag nagkinaon sila kag nag-ininom, kag nagpagusto pangalipay sa ila pagsimba sa dios-dios.
7Nagsiling ang Ginoo kay Moises, “Magpanaog ka gilayon kay ang imo katawhan nga ginpaguwa mo sa Egipto nagahimo sang kalautan. 8Kadali lang sa ila maglapas sa akon mga ginmando sa ila. Naghimo sila sang ila dios-dios nga baka kag ginsimba ini. Naghalad ang mga Israelinhon sa sini nga dios-dios kag nagsiling, ‘Amo ini ang aton dios nga nagpaguwa sa aton sa Egipto.’ ”
9Nagsiling pa gid ang Ginoo kay Moises, “Nakita ko kon daw ano katig-a ang mga ulo sang sini nga mga tawo. 10Gani pabay-i ako nga laglagon ko sila sa akon puwerte nga kaakig. Kag ikaw na lang kag ang imo mga kaliwat ang himuon ko nga bantog nga nasyon.”
11Pero nagpakitluoy si Moises sa Ginoo nga iya Dios, “O Ginoo, ngaa ipaagom mo ang imo kaakig sa imo katawhan nga ginpaguwa mo sa Egipto paagi sa imo puwerte nga gahom? 12Ano na lang ang hambalon sang mga Egiptohanon? Nga ginkuha mo ang imo katawhan sa Egipto sa tuyo nga patyon sila sa kabukiran agod madula sila sa kalibutan? O Ginoo, indi pagpadayuna ang imo puwerte nga kaakig sa ila, kag indi sila paglaglaga. 13Dumduma ang imo ginsumpa sa imo mga alagad nga si Abraham, Isaac, kag Jacob32:13 Jacob: sa Hebreo, Israel. nga padamuon mo ang ila mga kaliwat pareho kadamo sa mga bituon sa langit, kag ihatag mo sa ila mga kaliwat ang tanan nga duta nga imo ginpromisa sa ila, kag mangin ila ini nga palanublion hasta san-o.” 14Gani wala na pagpadayuna sang Ginoo ang iya plano nga paglaglag sa iya katawhan.
15Dayon nagpanaog si Moises sa bukid nga dala ang duha ka malapad nga bato nga ginsulatan sang Kasuguan. Nakasulat ini sa atubangan kag sa likod sang amo nga mga bato. 16Ang Dios mismo ang naghimo sini kag nagsulat.
17Sang mabatian ni Josue ang ginahod sang mga tawo nagsiling siya kay Moises, “Daw may gahod sang inaway sa kampo.” 18Nagsabat si Moises, “Indi ina gahod sang kadalag-an ukon kapierdihan, kundi gahod ina sang pagkinanta.”
19Sang malapit na si Moises sa kampo, nakita niya ang dios-dios nga baka kag ang pagsinaot sang mga tawo, gani puwerte gid ang iya kaakig. Ginhaboy niya didto sa tiilan sang bukid ang malapad nga mga bato nga dala niya, kag nabuka ini. 20Dayon ginkuha niya ang dios-dios nga baka nga ila ginhimo kag ginsunog niya. Pagkatapos gindugmok niya sing mapino kag ginsabwag sa tubig, kag ginpainom sa katawhan sang Israel.
21Nagsiling si Moises kay Aaron, “Ano bala ang ginhimo sining mga tawo sa imo nga gintugutan mo sila sa puwerte nga pagpakasala?” 22Nagsabat si Aaron, “Indi ka mangakig sa akon. Nahibaluan mo man kon daw ano sila kadali madala sa kalautan. 23Nagsiling sila sa akon, ‘Himui kami sang dios nga magapanguna sa amon, tungod nga wala kita kahibalo kon ano na ang natabo sining tawo nga si Moises nga nagpaguwa sa aton sa Egipto.’ 24Gani nagsiling ako sa ila nga dal-on nila sa akon ang ila bulawan nga mga alahas. Sang madala na nila sa akon, ginhaboy ko ini sa kalayo kag nagguwa ining baka.”
25Nakita ni Moises nga nagapakawala ang mga tawo kag ginpabay-an lang sila ni Aaron. Tungod sini nangin kaladlawan sila sa ila mga kaaway sa palibot. 26Gani nagtindog si Moises sa puwertahan sang kampo kag nagsinggit, “Ang bisan sin-o sa inyo nga nagaunong sa Ginoo magpalapit sa akon!” Kag ang tanan nga kaliwat ni Levi nagtipon sa iya. 27Nagsiling si Moises sa ila, “Nagasiling ang Ginoo, ang Dios sang Israel, nga ang kada isa sa inyo magtaklos sang espada kag libuti ninyo ang kampo, kag pamatya ninyo inang malaot nga mga tawo bisan utod pa ninyo, amigo, ukon kaingod.” 28Gintuman sang mga kaliwat ni Levi ang ginsugo sa ila ni Moises, kag sadto nga adlaw mga 3,000 ka tawo ang napatay. 29Nagsiling si Moises sa mga kaliwat ni Levi, “Ginseparar kamo subong nga adlaw sa Ginoo, kay ginpamatay ninyo bisan ang inyo mga anak kag mga utod. Gani bendisyunan niya kamo subong nga adlaw.”
30Pagkasunod nga adlaw, nagsiling si Moises sa mga tawo, “Nakahimo kamo sang dako nga sala. Pero masaka ako subong sa bukid, didto sa Ginoo; basi pa lang mabuligan ko kamo nga matubos kamo sa inyo nga sala.” 31Gani nagbalik si Moises sa Ginoo kag nagsiling, “O Ginoo, daw ano kadako nga sala ang nahimo sini nga mga tawo. Naghimo sila sang dios nga bulawan. 32Pero karon, patawara sila sa ila nga sala. Kon indi mo sila mapatawad, panasa na lang ang akon ngalan sa libro nga ginsulatan mo sang mga ngalan sang imo katawhan.”
33Nagsabat ang Ginoo kay Moises, “Kon sin-o ang nakasala sa akon, ang iya ngalan amo ang akon panason sa akon libro. 34Lakat, kag pangunahi ang mga tawo pakadto sa lugar nga ginsiling ko sa imo, kag magauna ang akon anghel sa inyo. Pero magaabot ang tion nga silutan ko sila tungod sang ila sala.”
35Kag ginpadal-an sang Ginoo sang kalalat-an ang mga Israelinhon tungod nga ginsimba nila ang dios-dios nga baka nga ginhimo ni Aaron.
Невера Израиљаца – златно теле
1Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога32,1 Или: Ово су твоји богови. Исто је и у ст. 4 и 23. који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“
2Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ 3Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. 4Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“
5Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ 6Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља.
7Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! 8Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“
9Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. 10Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“
11Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? 12Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! 13Сети се својих слугу Аврахама, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ 14И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ.
15Мојсије се окрене и сиђе с горе. У рукама је носио две плоче Сведочанства. Плоче су биле исписане на обе стране; исписане и с једне и с друге стране. 16Плоче су биле Божије дело; речи на плочама је урезао сам Бог.
17Исус Навин је чуо буку народа који је галамио, па је рекао Мојсију: „Ратна бука у табору!“
18Мојсије му на то рече:
„Не кличу то победници,
нити жале побеђени,
певање је све што чујем.“
19Кад се приближио табору и видео теле и играње, Мојсије плану гневом. Баци он плоче из руку и разбије их на подножју горе. 20Онда узме теле, спали га и измрви у прах, па га проспе у воду и натера Израиљце да је пију.
21Мојсије, потом, упита Арона: „Шта ти је скривио овај народ, да си га увалио у тако велики грех?“
22„Нека се мој господар не гневи – одговори му Арон. И сам знаш да је овај народ склон злу. 23Они су ми рекли: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило с оним човеком Мојсијем, који нас је извео из Египта.’ 24Ја сам им онда рекао: ’Ко има злата, нека га скине са себе.’ Они су ми дали злато, а ја сам га бацио у ватру, и изашло је ово теле.“
25Мојсије је видео да се народ разуздао, јер га је Арон препустио разузданости, на злурадост његових непријатеља. 26Тада Мојсије стаде на улаз у табор и рече: „Ко је за Господа, нека стане уз мене.“ Сви Левити се окупише око њега.
27Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Нека свако од вас припаше мач о бедро! Вратите се и прођите кроз табор, од улаза до улаза, па нека свако убије ко брата, ко пријатеља, ко суседа.’“ 28Левити су учинили како им је Мојсије наредио. Тог дана је пало око три хиљаде људи. 29Тада Мојсије рече: „Данас сте ступили у службу Господњу, сваки уз цену сина или брата, те вас је он благословио данас.“
30Ујутро је Мојсије рекао народу: „Велики сте грех починили. Ипак, ја ћу се успети Господу, не бих ли га, како, умолио за откупљење вашег греха.“ 31Мојсије се врати Господу и рече: „О, како је велик грех починио овај народ направивши себи бога од злата! 32Али сада им опрости грех, а ако нећеш, избриши и мене из своје књиге коју си написао.“
33Господ рече Мојсију: „Избрисаћу из своје књиге само оног који је згрешио против мене. 34А ти сад поведи овај народ тамо где сам ти рекао. Ево, мој Анђео ће ићи пред тобом. А кад дође време да их казним, казнићу их за њихов грех.“
35Господ је ударио народ помором због телета, које је Арон направио.
