Ang Balos sa Pagkamatinumanon
(Lev. 26:3-13; Deu. 7:11-24)
1“Kon sundon gid ninyo ang Ginoo nga inyo Dios kag tumanon ang tanan niya nga sugo nga ginahatag ko sa inyo subong, himuon niya kamo nga labaw sa tanan nga nasyon diri sa kalibutan. 2Kon sundon ninyo ang Ginoo nga inyo Dios mangin inyo ining tanan nga pagpakamaayo:
3“Pakamaayuhon niya ang inyo mga banwa kag ang inyo mga uma. 4Pakamaayuhon niya kamo sang madamo nga mga kabataan, bugana nga patubas kag madamo nga mga kasapatan. 5Pakamaayuhon niya ang inyo mga patubas kag mga pagkaon. 6Pakamaayuhon niya ang tanan ninyo nga ginahimo. 7Ipapierdi sang Ginoo sa inyo ang mga kaaway nga magsalakay sa inyo. Tingob sila nga magsalakay sa inyo pero lapta sila nga magpalalagyo sa inyo. 8Pakamaayuhon sang Ginoo nga inyo Dios ang tanan ninyo nga ginahimo kag pun-on niya sang mga patubas ang inyo mga bodega. Pakamaayuhon niya kamo sa duta nga ginahatag niya sa inyo. 9Suno sa ginpromisa sang Ginoo nga inyo Dios sa inyo, himuon niya kamo nga iya pinili nga katawhan, kon tumanon ninyo ang iya mga sugo kag magkabuhi kamo suno sa iya mga pamaagi. 10Dayon ang tanan nga katawhan sa kalibutan makahibalo nga ginpili kamo sang Ginoo mismo, kag mahadlok sila sa inyo. 11Pakamaayuhon gid kamo sang Ginoo didto sa duta nga iya ginpromisa sa inyo mga katigulangan nga ihatag sa inyo. Padamuon niya ang inyo mga anak, ang inyo mga kasapatan kag ang inyo mga patubas. 12Padal-an kamo sang Ginoo sang ulan sa husto nga tion halin sa talaguan sang iya manggad sa langit, kag pakamaayuhon niya ang tanan ninyo nga ginahimo. Magapahulam kamo sa madamo nga mga nasyon, pero kamo iya indi magpanghulam. 13Himuon kamo sang Ginoo nga mga pangulo sa mga nasyon, kag indi sumulunod lang. Huo, ara kamo permi sa ibabaw kag indi sa idalom kon tumanon kag sundon lang ninyo sing maayo ang mga sugo sang Ginoo nga inyo Dios nga ginahatag ko sa inyo subong. 14Gani indi ninyo paglapasa ang bisan ano nga ginasugo ko sa inyo subong, kag indi kamo magsunod sa iban nga mga dios kag mag-alagad sa ila.
Ang Balos sa Pagkadimatinumanon
(Lev. 26:14-46)
15“Pero kon indi kamo magtuman sa Ginoo nga inyo Dios kag indi magsunod sing maayo sa tanan niya nga mga sugo kag mga pagsulundan nga ginahatag ko sa inyo subong, maagom ninyo ining tanan nga pagpakamalaot: 16Pakamalauton sang Ginoo ang inyo mga banwa kag mga uma. 17Pakamalauton niya ang inyo mga patubas kag mga pagkaon. 18Pakamalauton niya kamo paagi sa paghatag sa inyo sang diutay nga mga kabataan, patubas kag kasapatan. 19Pakamalauton niya ang tanan ninyo nga mga ginahimo. 20Pasalasalahon kamo kag pagamuhon ang tanan ninyo nga ginahimo hasta nga malaglag kamo kag magkalawala sa gilayon tungod sa malain ninyo nga ginahimo paagi sa pagsikway sa iya.28:20 iya: sa Hebreo, akon. 21Padal-an kamo sang Ginoo sang mga balatian hasta nga magkalalaglag kamo didto sa duta nga inyo sudlon kag panag-iyahan. 22Huo, paantuson kamo sang Ginoo sang makamamatay nga mga balatian, hilanat, palamanog, kag sang mainit nga hangin, malawig nga tingadlaw28:22 tingadlaw: sa Hebreo, espada. kag mga peste sa mga tanom hasta nga magkalawala kamo. 23Ang langit mangin daw sa saway nga indi na maghatag sang ulan kag ang duta magtig-a pareho sa salsalon. 24Imbes tubig ang ihatag sang Ginoo sa inyo bilang ulan, yab-ok ang iya ihatag. Paulanon niya sang yab-ok hasta nga magkalalaglag kamo.
25“Ipapierdi kamo sang Ginoo sa inyo mga kaaway. Tingob kamo nga magsalakay sa ila, pero lapta kamo nga magpalalagyo sa ila. Kangil-aran kamo sang tanan nga ginharian sa kalibutan. 26Ang inyo mga bangkay kan-on sang mga pispis kag sang mapintas nga mga sapat, kag wala sing may magtabog sa ila. 27Paantuson kamo sang Ginoo sang mga hubag nga iya ginpadala sa mga Egiptohanon, kag sang mga tumor, katol kag arikis28:27 tumor, katol kag arikis: Indi mapat-od sa Hebreo kon ano gid nga mga balatian ini. nga indi gid mag-ayo. 28Pabuangon kamo sang Ginoo, bulagon kag pasalasalahon. 29Magapangapkap kamo bisan adlaw pareho sa bulag. Indi kamo magmainuswagon sa bisan ano nga inyo himuon. Piguson kag kawatan kamo permi, kag wala sing may magbulig sa inyo.
30“Ang babayi nga inyo pangasaw-on agawon28:30 agawon: ukon, luguson. sang iban nga lalaki. Magapatindog kamo sang balay pero indi kamo makaestar sini. Magatanom kamo sang mga ubas pero indi kamo makapulos sang mga bunga sini. 31Ihawon ang inyo baka sa inyo atubangan, pero indi kamo makakaon sini. Agawon sa inyo ang inyo asno, kag indi na ini pag-ibalik sa inyo. Kuhaon sang inyo mga kaaway ang inyo mga karnero, kag wala sing may magbulig sa inyo sa pagbawi sini. 32Samtang nagatan-aw kamo, bihagon ang inyo mga anak sang taga-iban nga nasyon, kag adlaw-adlaw kamo nga maghulat sa ila pagbalik, pero wala kamo sing may mahimo. 33Ang mga tawo nga wala ninyo makilal-i amo ang magakaon sang tanan ninyo nga ginpangabudlayan, kag permi lang kamo piguson kag paantuson. 34Kag kon makita ninyo ini tanan, mabuang kamo. 35Patubuan kamo sang Ginoo sang mga hubag nga indi mag-ayo halin sa inyo dapadapa hasta sa ulo.
36“Kamo kag ang inyo pinili nga hari ipabihag sang Ginoo sa nasyon nga wala ninyo makilal-i ukon sang inyo mga katigulangan. Didto magasimba kamo sa iban nga mga dios nga hinimo halin sa kahoy kag bato. 37Kangil-aran kamo, hikayan, kag tamayon sang mga pumuluyo sang mga nasyon nga sa diin kamo ginbihag.
38“Madamo ang inyo itanom pero gamay lang ang inyo anihon, kay kaunon ini sang mga apan. 39Magatanom kamo sang ubas kag atipanon ninyo, pero indi kamo makapamupo sang bunga sini ukon makainom sang iya duga, kay kaunon ini sang mga ulod. 40Magatanom kamo sang madamo nga olibo bisan diin sa inyo lugar, pero wala kamo sing lana nga makuha halin sa sini, kay magkalapulak ang mga bunga sini. 41Makapamata kamo, pero indi sila magpabilin sa inyo kay bihagon sila. 42Kaunon sang mga apan28:42 apan: ukon, sapat-sapat. ang tanan ninyo nga mga kahoy kag mga tanom.
43“Ang mga indi Israelinhon nga nagaestar upod sa inyo magaamat-amat gamhanan samtang kamo iya magaamat-amat luya. 44Sila ang magapautang sa inyo kag indi kamo ang magapautang sa ila. Sila ang magapangulo sa inyo kag kamo inyo mga sumulunod lang. 45Matabo ining tanan nga pagpakamalaot sa inyo hasta nga magkalamatay kamo kon indi ninyo pagtumanon ang Ginoo nga inyo Dios kag ang iya mga sugo kag mga pagsulundan nga iya ginhatag sa inyo. 46Ini nga mga pagpakamalaot mangin padumdom kag paandam sa inyo kag sa inyo mga kaliwat hasta san-o. 47Tungod kay wala ninyo gin-alagad nga may kalipay kag kasadya ang Ginoo nga inyo Dios sang tion sang inyo kabuganaan, 48itugyan niya kamo sa mga kaaway nga ipadala niya sa inyo kag magaalagad kamo sa ila. Gutumon kamo, uhawon, kulangon sang bayo, kag mawad-an sang bisan ano nga butang. Paantuson niya kamo nga daw sa ginatakdan kamo sang salsalon nga gota hasta nga magkalamatay kamo.
49“Ipasalakay kamo sang Ginoo sa isa ka nasyon nga halin sa malayo gid nga lugar, nga ang ila lingguahe indi ninyo maintiendihan. Salakayon nila kamo pareho sa agila nga nagasulip. 50Mapintas sila kag wala sing kaluoy sa mga tigulang kag mga kabataan. 51Kaunon nila ang inyo mga kasapatan kag ang inyo mga patubas hasta nga magkalamatay kamo. Wala sila sing ibilin sa inyo nga uyas, duga sang ubas, lana, ukon mga kasapatan hasta nga magkalalaglag kamo. 52Salakayon nila ang tanan ninyo nga banwa nga ginahatag sa inyo sang Ginoo nga inyo Dios hasta nga magkalarumpag ang mga mataas kag mabakod nga mga pader sini nga inyo ginasaligan.
53“Sa tion nga kibunon kamo sang inyo mga kaaway, kaunon ninyo ang inyo mga anak nga ginhatag sa inyo sang Ginoo nga inyo Dios tungod sa puwerte nga kagutom. 54Bisan pa ang mahinhin kag maluming gid nga tawo wala na sing kaluoy sa iya utod, sa iya pinalangga nga asawa, kag sa iya nabilin nga mga anak. 55Indi niya sila paghatagan sang iya ginakaon nga unod sang iya anak kay nahadlok siya nga maubusan. Amo ina ang matabo sa inyo sa tion nga kibunon na sang inyo mga kaaway ang tanan ninyo nga banwa. 56Bisan pa ang mahinhin kag maluming nga babayi nga halos indi gani maglakat nga nagatiniil, mangin mapintas sa iya pinalangga nga bana kag sa iya mga anak. 57Taguon niya ang iya bata nga bag-o lang gid natawo kag ang inunlan sini agod kaunon niya sa sekreto, kay nahadlok siya nga basi wala na siya sing kaunon samtang ginakibon sang inyo mga kaaway ang inyo mga banwa.
58“Kon indi ninyo pagtumanon sing maayo ining tanan nga sugo nga nasulat sa sini nga libro, kag indi pagtahuron ang halangdon kag makatilingala nga ngalan sang Ginoo nga inyo Dios, 59padal-an niya kamo kag ang inyo mga kaliwat sang makahaladlok nga mga balatian nga puwerte kasakit kag wala sing kaayuhan. 60Ipaagom niya sa inyo ang makahaladlok nga mga balatian nga ginpadala niya sa Egipto, kag magapabilin ini sa inyo. 61Ipaagom man sang Ginoo ang tanan nga klase sang balatian nga wala nasulat sa sining Libro sang Kasuguan, hasta nga magkalamatay kamo. 62Bisan pareho kamo kadamo sang mga bituon sa langit, diutay lang ang mabilin sa inyo kay wala kamo nagtuman sa Ginoo nga inyo Dios. 63Subong nga ginkalipay sang Ginoo ang pagpauswag kag pagpadamo sa inyo, ikalipay man niya ang paglaglag kag pagpamatay sa inyo, hasta nga magkalawala kamo sa duta nga inyo sudlon kag panag-iyahan.
64“Palaptahon kamo sang Ginoo sa tanan nga nasyon, sa punta kag punta sang kalibutan. Kag didto magasimba kamo sa iban nga mga dios nga hinimo halin sa kahoy kag bato, nga wala gani ninyo makilal-i ukon sang inyo mga katigulangan. 65Wala kamo didto sing kalinong kag lugar nga mapahuwayan. Pakulbaan kamo sang Ginoo kag madulaan kamo sang paglaom, kag permi lang kamo masubuan. 66Ang inyo kabuhi mangin ara permi sa katalagman; adlaw-gab-i permi lang kamo ginakulbaan, kag wala sing kasiguruhan ang inyo kabuhi. 67Tungod sa inyo kahadlok sa mga butang nga inyo makita sa palibot, masiling kamo kon aga, ‘Kuntani gab-i na.’ Kag kon gab-i masiling kamo, ‘Kuntani aga na.’ 68Pabalikon kamo sang Ginoo sa Egipto sakay sa barko, bisan nagsiling ako sa inyo nga indi na kamo dapat magbalik didto. Didto ibaligya ninyo ang inyo kaugalingon sa inyo mga kaaway bilang mga ulipon, pero wala sing may magbakal sa inyo.”
Благослови послушности
1Ако будеш верно слушао глас Господа, Бога свога, држећи и вршећи све његове заповеди, које ти ја данас заповедам, Господ, Бог твој, узвисиће те над свим народима на земљи. 2Сви ови благослови спустиће се на тебе и остварити се на теби, ако послушаш глас Господа, Бога свога.
3Благословен ћеш бити у граду и благословен на пољу.
4Благословен ће бити плод твоје утробе, род твоје земље, и прираст твоје стоке: телад твојих крава и јагњад твојих стада.
5Благословене ће бити твоје кошаре и наћве.
6Благословен ћеш бити кад улазиш, благословен кад излазиш.
7Кад твоји непријатељи устану на тебе, Господ ће учинити да буду потучени пред тобом. Кренуће једним путем на тебе, а разбежати се пред тобом на седам путева.
8Господ ће наредити да благослов буде с тобом, у твојим житницама и у свему чега се твоје руке лате, те благословити земљу коју ти даје Господ, Бог твој.
9Господ ће те учинити својим посвећеним народом, као што ти се заклео, ако будеш држао заповеди Господа, Бога свога, и следио његове путеве. 10Тада ће сви народи на земљи видети да је име Господње зазвано над тобом, па ће те се бојати. 11Господ ће те обилато обдарити добрима: плодом твоје утробе, прирастом твоје стоке и родом са твоје њиве, на земљи за коју се Господ заклео твојим оцима да ће ти је дати.
12Господ ће ти отворити своју богату ризницу – небо – да даје кишу твојој земљи у право време, и да благослови све чега се твоје руке лате. Ти ћеш давати у зајам многим народима, али ти сам нећеш узимати у зајам ни од кога. 13Господ ће те учинити главом, а не репом. Увек ћеш бити на врху, никад на дну, ако послушаш заповеди Господа, Бога свога, које ти данас заповедам да их држиш и вршиш. 14Зато не скрећи од ових речи које ти данас налажем, ни десно ни лево, да би ишао за другим боговима и служио им.
Проклетства непослушности
15Али ако не будеш слушао глас Господа, Бога свога, држећи и вршећи све његове заповеди и уредбе, које ти ја данас налажем, доћи ће на тебе сва ова проклетства и сустићи те.
16Проклет ћеш бити у граду, проклет ћеш бити на пољу.
17Проклета ће бити кошара твоја и наћве твоје.
18Проклет ће бити плод твоје утробе, род твоје земље, телад твојих крава и јагњад твога стада.
19Проклет ћеш бити кад улазиш, проклет кад излазиш.
20Господ ће послати на тебе проклетство, пометњу и казну, на све чега се твоја рука лати да уради, док не будеш истребљен и брзо не пропаднеш због својих злих дела, зато што си ме заборавио. 21Господ ће прилепити на тебе кугу док те не истреби из земље у коју улазиш да је освојиш. 22Господ ће те ударити сушицом, грозницом, упалом, жегом и сушом, медљиком и кукољем; ово ће те гонити док не погинеш. 23Небо над твојом главом биће од бронзе, а земља под тобом од железа. 24Кишу за твоју земљу, Господ ће претворити у прашину. Прах ће на тебе падати са небеса, док не будеш истребљен.
25Господ ће учинити да будеш поражен од твојих непријатеља; једним путем ћеш ићи на њих, а на седам путева ћеш бежати пред њима. Постаћеш призор грозоте за сва краљевства на земљи. 26Твоје мртво тело биће храна свим птицама небеским и дивљем зверињу земаљском, али неће бити никога да их отера. 27Господ ће те ударити египатским чиревима, шуљевима, крастама и шугом, од којих нећеш моћи да се излечиш. 28Господ ће те ударити лудилом, слепилом и пометњом ума. 29Тумараћеш усред бела дана, као што слепац тумара у тами, али нећеш имати успеха у својим подухватима; бићеш тлачен и пљачкан целог свог века, али неће бити никога да те избави.
30Заручићеш се са женом, али ће је други узети и лећи с њом. Изградићеш кућу, али нећеш живети у њој. Засадићеш виноград, али га нећеш брати. 31Вола ће ти на твоје очи заклати, али ти од њега нећеш јести. Магарца ће ти уграбити пред тобом, али ти га неће вратити. Твоје овце ће бити предане твојим непријатељима, а неће бити никог да ти прискочи у помоћ. 32Твоје синове и ћерке предаваће другом народу; исплакаћеш своје очи гледајући за њима сваки дан, али ћеш бити беспомоћан. 33Род твоје земље и сав твој труд појешће народ који не познајеш. Бићеш тлачен и гажен целог свог века. 34Сићи ћеш с ума од призора које ће твоје очи гледати. 35Господ ће те ударити опаким чиревима по коленима и бедрима, од којих нећеш моћи да се излечиш – од стопала твојих ногу до темена твоје главе.
36Господ ће одвести тебе и цара кога будеш поставио над собом, народу за који ниси знао ни ти ни твоји преци, па ћеш тамо служити другим боговима, дрвеним и каменим. 37Бићеш предмет згражања, ругања и подсмеха за све народе којима те Господ буде одвео.
38Сејаћеш много семена по њиви, али ћеш мало жети, јер ће ти скакавци појести урод. 39Садићеш винограде и обрађивати их, али вино нећеш пити, нити брати грожђе, јер ће га изјести црви. 40Маслина ћеш имати по целом свом подручју, али се уљем нећеш мазати, јер ће ти маслине опадати. 41Рађаће ти се синови и ћерке, али теби неће припадати, јер ће отићи у ропство. 42Све твоје дрвеће и плодови твоје земље постаће плен скакаваца.
43Странац који живи међу тобом уздизаће се све више и више над тобом, а ти ћеш падати све ниже и ниже. 44Он ће ти давати у зајам, али ти њему нећеш давати у зајам. Он ће бити глава, а ти ћеш бити реп.
45Сва ће те ова проклетства сналазити, гонити и стизати те, док не будеш истребљен, зато што ниси слушао глас Господа, Бога свога, држећи заповеди и одредбе које ти је заповедио. 46Она ће бити знак и чудо за тебе и твоје потомство до века. 47Пошто ниси служио Господу, Богу своме, веселог и радосног срца, поред свег обиља, 48робоваћеш својим непријатељима, које ће Господ послати против тебе, у глади и жеђи, у голотињи и потпуној оскудици. Он ће ставити гвоздени јарам на твој врат док те не истреби.
49Господ ће из далека, с краја земље, довести народ на тебе који ће се обрушити као орао, народ чији језик нећеш разумети, 50народ бездушан који неће имати обзира према старцу нити милости према детету. 51Он ће изјести младунчад твоје стоке, урод твоје земље, док те не истреби; неће ти оставити ни жито, ни младо вино, ни уље, ни телад твоје стоке, ни јагњад твојег стада, док те не упропасти. 52Опседаће те у свим твојим градовима широм твоје земље, док не сруши твоје високе и утврђене зидине у које си се уздао. Опседаће те по свим твојим градовима широм твоје земље коју ти је дао Господ, Бог твој.
53А ти ћеш јести плод своје утробе, месо својих синова и својих ћерки, које ти је дао Господ, Бог твој, током опсаде и невоље којом те твој непријатељ буде притиснуо. 54Чак ће и најблажи и најосетљивији човек међу тобом злобним оком гледати на свога брата, љубљену жену, и своју децу која му преживе; 55ниједном од њих неће давати месо својих синова које буде јео, јер му друго неће остати, током опсаде и невоље којом те твој непријатељ буде притиснуо по свим твојим градовима. 56Чак ће и најнежнија и најосетљивија жена, толико нежна и осетљива да се не усуђује да спусти стопала на земљу, злобним оком гледати вољеног мужа, своје синове и своје ћерке, постељицу која јој између ногу изађе и децу коју роди. 57Она ће их – због све веће оскудице – кришом јести током опсаде и невоље којом ће те притиснути твој непријатељ по твојим градовима.
58Ако не будеш држао и вршио све речи овога Закона које су написане у овој књизи, те се не будеш бојао овог славног и страшног имена – Господа, Бога свога – 59Господ ће ударити тебе и твоје потомство пошастима, пошастима великим и страшним, и болестима опаким и дуготрајним. 60Он ће довести на тебе све болести египатске од којих си страховао, и оне ће се прилепити за тебе. 61Господ ће још подићи на тебе сваку врсту болести и пошасти која није записана у књизи овог Закона, док истребљен не будеш. 62Остаће вас шачица, иако сте били бројни као звезде на небу, зато што ниси слушао глас Господа, Бога свога. 63И како се Господ радовао док вам је давао напретка и множио вас, тако ће се Господ радовати док вас буде упропаштавао и истребљивао. Тако ћете бити искорењени из земље у коју улазите да је заузмете.
64Господ ће те расејати међу све народе, с једног краја земље на други. Тамо ћеш служити другим боговима од дрвета и камена за које ниси знао ни ти ни твоји преци. 65Међу тим народима нећеш наћи одмора, нити починка својим стопалима. Тамо ће ти Господ дати плашљиво срце, ишчилеле очи и ојађену душу. 66Живот ће ти висити о концу, бојаћеш се и дању и ноћу, а живот ћеш проводити у неизвесности. 67Ујутро ћеш говорити: „Да је само вече!“, а увече: „Да је само јутро!“, због страха који ће ти обузимати срце и од призора који ће ти очи гледати. 68Господ ће те бродовима вратити у Египат, путем за који сам ти рекао да га више не смеш видети. Тамо ћете се сами продавати својим непријатељима за слуге и слушкиње, али неће бити купца.
