Ang Palanan-awon ni Daniel sa Higad sang Suba sang Tigris
1Sang ikatatlo nga tuig sang paghari ni Cyrus sa Persia, may ginpahayag nga mensahi kay Daniel, nga ginatawag man nga Belteshazar. Matuod ang mensahi, kag parte ini sa puwerte nga inaway. Ginpaintiendi ini kay Daniel sa isa ka palanan-awon. 2Amo ini ang natabo suno kay Daniel:
Sadto nga tion, tatlo ka semana ang akon pagpangasubo. 3Wala gid ako magkaon sang manamit nga pagkaon ukon karne, wala ako mag-inom sang bino, kag wala gid ako nagbutang sang pahamot sa akon lawas hasta matapos ang tatlo ka semana.
4Sang ika-24 nga adlaw sang nahauna nga bulan, didto ako nagatindog sa higad sang dako nga Suba sang Tigris. 5Kag didto may nakita ako nga daw sa tawo nga nagabayo sang linen, kag may wagkos sa iya hawak nga puro nga bulawan. 6Ang iya lawas nagaidlak pareho sang isa ka malahalon nga bato. Ang iya nawong nagaidlab pareho sang kilat, kag ang iya mata nagasiga pareho sang suga. Ang iya mga kamot kag tiil nagaidlak nga daw sa ginpahining nga saway, kag ang iya tingog mabaskog gid nga daw sa ginahod sang madamo nga mga tawo.
7Ako lang gid ang nakakita sang sadto nga palanan-awon. Ang akon mga kaupod wala nakakita sini, pero ginkulbaan sila kag nagpalanago tungod sa kahadlok. 8Gani ako lang gid isa ang nabilin nga nagatan-aw sa sadtong makatilingala nga palanan-awon. Nagpalanglapsi ako kag nagpalangluya. 9Dayon nabatian ko nga naghambal ato nga tawo. Kag samtang nagahambal siya, nalipong ako kag natumba sa duta. 10Dayon gin-uyatan niya ako kag ginbuligan nga makaluhod kag makapanukod samtang nagapalangurog ako. 11Nagsiling siya, “Daniel, palangga ka sang Dios. Tindog ka kag magpamati sing maayo sa akon ihambal sa imo, kay ginpadala ako diri sang Dios sa imo.” Sang paghambal niya sadto, nagtindog ako nga nagapalangurog. 12Nagsiling siya dayon, “Daniel, indi ka magkahadlok. Kay sang nahauna pa lang nga adlaw sang imo pagpaubos sa Dios kag paghandom nga maintiendihan mo ang mga palanan-awon, ginsabat na sang Dios ang imo pangamuyo. Gani nagkadto ako diri sa pagdala sang sabat sa imo pangamuyo. 13Ugaling wala dayon ako makaabot diri, tungod kay sa sulod sang 21 ka adlaw ginsablagan ako sang pangulo10:13 pangulo: buot silingon diri, isa ka malaot nga anghel nga nagagahom ukon nagabulig sa ginharian sang Persia. sang ginharian sang Persia. Maayo lang gani kay ginbuligan ako ni Micael nga isa sa mga pangulo sang mga anghel, tungod kay ako lang ang nagapakig-away kontra sa pangulo sang Persia. 14Karon, ari ako agod ipaintiendi sa imo kon ano ang matabo sa imo kapareho nga mga Israelinhon sa palaabuton, kay ang imo palanan-awon parte sa matabo sa palaabuton.”
15Samtang nagahambal siya sadto, nagluhod ako, kag indi ako makahambal. 16Dayon, ini siya nga daw sa tawo, gintandog niya ang akon bibig kag sa liwat nakahambal ako. Nagsiling ako sa iya nga nagatindog sa akon atubangan, “Sir, lain gid ang akon pamatyag kag nagapalangluya ako tungod sadtong akon nakita nga palanan-awon. 17Paano pa ako makapakighambal sa imo kay wala na ako sang kusog kag halos indi na ako makaginhawa?”
18Gani gintandog niya liwat ako kag nagbalik ang akon kusog. 19Nagsiling siya sa akon, “Ikaw nga palangga sang Dios, indi ka magkahadlok ukon magkabalaka. Magpakabaskog ka gid.” Sang paghambal niya sadto sa akon, nagbaskog ako. Dayon nagsiling ako sa iya, “Sir, padayuna ang imo paghambal kay ginpabaskog mo na ako.” 20Nagsabat siya, “Kinahanglan nga magbalik ako sa pagpakig-away sa pangulo sang Persia. Paghalin ko sa sina nga pagpakig-away, magaabot ang pangulo10:20 pangulo: buot silingon diri, isa ka malaot nga anghel nga nagagahom ukon nagabulig sa ginharian sang Grecia. sang Grecia. Pero nakahibalo ka bala kon ngaa nagkadto ako diri sa imo? 21Nagkadto ako para isaysay sa imo kon ano ang nasulat sa Libro sang Kamatuoran. Sa akon nga pagpakig-away, wala sing iban nga nagabulig sa akon kundi si Micael gid lang, ang pangulo10:21 pangulo: buot silingon diri, isa ka maayo nga anghel nga nagagahom ukon nagabulig sa Israel. sang Israel.
Сукоб народа и небеске силе
1У трећој години Кира10,1 536. пре Христа., цара Персије, Данилу, који је назван Валтазар, била је откривена порука. Порука је била истинита, а односила се на велики рат. Он је разумео поруку; њено значење му је дошло у виђењу.
2У те дане, ја, Данило, био сам у жалости три седмице. 3Нисам јео пробрана јела, месо и вино није улазило на моја уста, нити сам се мазао уљем док се нису навршиле три седмице.
4Двадесет четвртог дана првог месеца, стајао сам поред велике реке Тигар. 5Кад сам подигао поглед, угледао сам једног човека обученог у ланену одећу. Бокови су му били опасани појасом од чистог злата из Уфаза. 6Тело му је било као хрисолит, лице као муња, а очи као упаљена бакља. Његове руке и ноге изгледале су као углачана бронза, а глас му је био као бука великог мноштва.
7Само сам ја, Данило, видео виђење; људи који су били са мном нису видели виђење. Њих је обузео велики страх, па су побегли и сакрили се. 8А ја сам остао сам гледајући ово велико виђење; снаге је нестало у мени, лице ми се изменило, изобличило се, оставила ме снага.
9Тада сам зачуо како ми говори глас, и чим сам чуо његов глас како ми говори, пао сам лицем на земљу утонувши у дубок сан. 10Али рука ме је дотакла и помогла ми да се придигнем на колена и руке. 11Он ми рече: „Данило, изабрани човече, размотри речи које ти говорим. Устани, јер сам послан к теби.“
Када ми је рекао ове речи, устао сам тресући се. 12Затим је рекао: „Не бој се, Данило, јер су твоје речи биле услишене још првог дана кад си одлучио да разумеш ово и да се понизиш пред својим Богом; због твојих речи сам и дошао. 13Међутим, кнез персијске војске ми се одупирао двадесет један дан, али ми је Михаило, један од водећих кнезова, притекао у помоћ кад сам остао сам с персијским царевима. 14Дошао сам, дакле, да ти разјасним шта ће задесити твој народ у последњим данима. Има, наиме, још једно виђење за те дане.“
15Док ми је он говорио ово, погнуо сам лице к земљи и занемео. 16Тада ми је тај што је изгледао као човек дотакнуо усне, а ја сам отворио уста и проговорио, рекавши ономе који је стајао преда мном: „Господару мој, због виђења су ме спопали болови и снага ме је оставила. 17Како ја, слуга свога господара, могу сад да разговарам са својим господарем, кад сам остао без снаге и даха?“
18Тада ме је опет дотакнуо, окрепио ме 19и рекао: „Не бој се, изабрани човече! Мир с тобом! Охрабри се, охрабри се!“
Док је разговарао са мном, ја сам се охрабрио и рекао: „Говори, мој господару, пошто си ме охрабрио.“
20Он ме упита: „Знаш ли зашто сам дошао к теби? Но, сада ћу се вратити да ратујем против кнеза персијске војске. Кад ја одем, доћи ће, ево, грчки кнез. 21И нико други ми не помаже против њих осим Михаила, вашег кнеза. Ипак, рећи ћу ти што је записано у Књизи истине.
