Ginsabdong ni Natan si David
1Karon, ginpadala sang Ginoo si Propeta Natan kay David. Pag-abot niya kay David, nagsiling siya, “May duha ka tawo nga nagaestar sa isa ka banwa. Ang isa manggaranon kag ang isa imol. 2Madamo gid ang mga karnero kag mga baka sang manggaranon, 3pero ang imol isa lang gid ang iya karnero nga iya pa ginbakal. Ginsagod niya ini, kag nagdako upod sa iya mga kabataan. Ginpakaon niya ini sang iya pagkaon, kag ginpainom sa iya mismo baso, kag iya pa ini ginkugos-kugos. Ginkabig niya ini nga daw iya anak nga babayi. 4Isa sina ka tion, may bisita ang manggaranon, pero indi niya gusto nga mag-ihaw sang iya karnero ukon baka para ipakaon sa iya bisita. Sa baylo ginkuha niya ang karnero sang imol nga tawo kag ginpaihaw ini para ipakaon sa iya bisita.”
5Naakig gid si David sa tawo nga manggaranon kag nagsiling siya kay Natan, “Nagasumpa ako sa buhi nga Ginoo nga dapat patyon ang tawo nga naghimo sina. 6Kag tungod nga wala siya sing kaluoy sa imol nga tawo, dapat ulian niya sang apat ka karnero ang isa ka karnero nga iya ginkuha.”
7Dayon nagsiling si Natan kay David, “Ikaw ato nga tawo! Amo ini ang ginasiling sang Ginoo, ang Dios sang Israel: ‘Ginpili ko ikaw nga hari sang Israel kag ginluwas ko ikaw kay Saul. 8Ginhatag ko sa imo ang iya ginharian kag ang iya mga asawa. Ginhimo ko ikaw nga hari sa bug-os nga Israel kag Juda. Kag kon kulang pa ini, kuntani ginhatagan ko ikaw sang madamo pa. 9Gani ngaa wala mo pagtumana ang akon pulong paagi sa paghimo sining malaot nga butang sa akon panulok? Ginpapatay mo si Uria nga Hithanon sa inaway; ginpapatay mo siya sa mga Ammonhon, kag ginkuha mo pa ang iya asawa. 10Gani tungod sa imo ginhimo, sugod subong permi lang may inaway kag pagpinatyanay sa imo pamilya, tungod nga ginsupak mo ako kag ginkuha mo ang asawa ni Uria.’
11“Amo pa gid ini ang ginasiling sang Ginoo: ‘May ara nga miyembro sang imo panimalay nga magagamo sa imo. Ihatag ko ang imo mga asawa sa tawo nga indi liwan sa imo, kag magapakighilawas siya sa ila sing hayag.12:11 hayag: sa iban nga Bisaya, dayag. 12Ang imo ginhimo nga malain ginhimo mo sa tago, pero ang himuon ko sa imo ipakita ko sing hayag sa bug-os nga Israel.’ ”
13Dayon nagsiling si David kay Natan, “Nakasala ako sa Ginoo.” Nagsabat si Natan, “Ginpatawad ka na sang Ginoo, kag indi ikaw mapatay. 14Pero tungod nga ang imo ginhimo nakahatag sang kahigayunan sa mga kaaway sang Ginoo nga pasipalahan siya, sigurado gid nga mapatay ang imo anak.”
15Sang nagpauli na si Natan, ginpamasakit sang Ginoo ang anak ni David kay Batsheba. 16Nagpakitluoy si David sa Dios para sa bata. Nagpuasa siya sa sulod sang iya kuwarto, kag sa salog siya nagatulog kada gab-i. 17Ginkadtuan siya sang iya mga opisyal agod pabangunon, pero indi gid siya, kag indi siya magkaon upod sa ila.
18Sang ikapito nga adlaw, napatay ang bata. Nahadlok ang mga alagad ni David sa pagsugid sa iya nga patay na ang bata. Nagsiling sila, “Paano naton siya masugiran nga patay na ang bata? Wala gani siya magsapak sa pag-uloulo naton sa iya sang buhi pa ang bata, ano na gid ayhan karon nga patay na ang bata. Basi bala kon ano ang iya himuon sa iya kaugalingon!”
19Natalupangdan ni David nga nagahinutikay ang iya mga alagad, gani nareyalisar niya nga patay na ang bata. Nagpamangkot siya, “Patay na bala ang bata?” Nagsabat sila, “Huo.” 20Dayon nagbangon si David, nagpaligo, nagpamanyos sang mahamot nga lana kag nag-ilis. Nagkadto siya sa balay sang Ginoo kag nagsimba. Dayon nagpauli siya kag nagpaserbi sang pagkaon, kag nagkaon siya. 21Nagsiling ang iya mga alagad sa iya, “Indi ka namon maintiendihan. Sang buhi pa ang bata, nagpuasa ka kag naghibi, pero karon nga patay na ang bata, nagbangon ka kag nagkaon!” 22Nagsabat si David, “Huo, nagpuasa ako kag naghibi sang buhi pa ang bata kay naghunahuna ako nga basi pa lang kaluoyan ako sang Ginoo kag indi niya pag-itugot nga mapatay ang bata. 23Pero karon nga patay na siya, ngaa nga magpuasa pa ako? Mabuhi ko pa bala siya? Sa pila ka adlaw kon mapatay na ako, makadto ako sa iya, pero karon indi na siya makabalik sa akon.”
24Dayon gin-uloulohan ni David ang iya asawa nga si Batsheba, kag naghulid sila. Nagbusong si Batsheba kag nagbata sang lalaki, kag gin-ngalanan nila siya nga Solomon. Palangga sang Ginoo ang bata, 25kag ginsugo niya si Propeta Natan nga ngalanan ang bata nga Jedidia12:25 Jedidia: Ang buot silingon sa Hebreo, palangga sang Ginoo. tungod kay palangga niya siya.
Gin-agaw ni David ang Raba
(1 Cro. 20:1-3)
26Sa pihak nga bahin, nagsalakay sila ni Joab sa Raba, ang kapital sang Ammon, kag halos naagaw na nila ini. 27Nagpadala si Joab sang mga mensahero kay David sa pagsiling, “Ginsalakay namon ang Raba kag naagaw namon ang ila ginakuhaan sang tubig. 28Karon tipuna ang nabilin nga mga soldado kag tapusa ang pag-agaw sa banwa agod ikaw ang mapadunggan kag indi ako.”
29Gani gintipon ni David ang nabilin nga mga soldado kag ginsalakay nila ang Raba, kag naagaw nila ini. 30Ginkuha ni David ang bulawan nga korona sa ulo sang hari sang mga Ammonhon12:30 sa ulo sang hari sang mga Ammonhon: ukon, sa ulo ni Milcom. Si Milcom dios sang mga Ammonhon. kag ginbutang sa iya ulo. Nagabug-at ang korona sing mga 35 ka kilo, kag may malahalon ini nga mga bato. Madamo nga mga pagkabutang ang nakuha ni David sa sadto nga banwa. 31Gin-ulipon niya ang mga pumuluyo sini kag ginpaobra nga gamit ang lagari, sadol, kag wasay. Ginpahimo man niya sila sang mga tisa.12:31 tisa: sa English, brick. Amo ini ang iya ginhimo sa mga pumuluyo sang tanan nga banwa sang mga Ammonhon. Dayon nagpauli si David kag ang tanan niya nga soldado sa Jerusalem.
Пророк Натан осуђује Давида
1Господ је послао пророка Натана к Давиду. Кад је дошао к њему, рекао му је: „У једном граду су живела два човека. Један је био богат, а други сиромашан. 2Богаташ је имао веома много ситне и крупне стоке. 3Сиромах није имао ништа осим једног женског јагњета које је купио. Он га је одгојио и оно је расло заједно са њим и његовом децом. Јело је од његове хране, пило из његове чаше и спавало у његовом наручју; било му је као ћерка.
4Једном је богаташу дошао путник. Њему је било жао да узме грло од своје ситне или крупне стоке да угости госта који му је дошао, па је узео сиромахово јагње и зготовио га за човека који му је дошао.“
5Давид се страховито разгневио на тог човека. „Живога ми Господа – рече он Натану – човек који је то учинио заслужује смрт! 6Има да плати четвороструко за јагње зато што је учинио овакву ствар, и није показао самилост.“
7Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Зато говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и избавио сам те из Саулове руке. 8Дао сам ти кућу твога господара и жене твога господара у твоје крило, и дао сам ти дом Израиљев и Јудин. А да ти је то било мало, ја бих ти дао и више. 9Зашто си презрео реч Господњу и учинио што је зло у његовим очима? Посекао си мачем Урију Хетита а његову жену си узео себи за жену. Убио си га мачем Амонаца. 10Због тога се мач никада неће одмаћи од твога дома, јер си ме презрео и јер си узео жену Урије Хетита да ти буде жена.’
11Говори Господ: ’Ево, подижем на тебе невољу из твог дома, па ћу на твоје очи узети твоје жене и дати их твом ближњему, који ће спавати с твојим женама усред бела дана. 12Ти си то учинио тајно, а ја ћу учинити ово пред свим Израиљем усред бела дана.’“
13Давид рече Натану: „Згрешио сам Господу.“
Натан рече Давиду: „Господ ти је опростио грех: нећеш умрети. 14Ипак, пошто си овим делом подстакао непријатеље Господње на презир, сигурно ће умрети син који ти се родио.“
15Потом се Натан вратио својој кући. А Господ удари дете које је Уријина жена родила Давиду, и оно се тешко разболи. 16Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи. 17Старешине његовог дома су стајале око њега настојећи да га подигну са земље, али он није хтео, нити је хтео да једе с њима.
18Седмога дана је дете умрло. Давидове слуге су се бојале да му јаве да је дете мртво, јер су говорили: „Говорили смо му док је дете било живо, па нас није слушао; како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће неко зло.“
19Кад је приметио да слуге шапућу, Давид је схватио да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Да ли је дете умрло?“
Они одговорише: „Умрло је.“
20Тада је Давид устао са земље, умио се и пресвукао у другу одећу. Затим је ушао у Дом Господњи и поклонио се. Онда је отишао у своју кућу и тражио да му изнесу храну, те је јео.
21Његове слуге му рекоше: „Зашто ово радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је дете мртво, ти устајеш и једеш.“
22Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ 23Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени.“
24Давид је, затим, утешио своју жену Витсавеју. Он је отишао к њој и легао с њом, а она је родила сина коме је он дао име „Соломон“12,24 Соломон значи мирољубив.. Господ га је волео, 25па је то објавио преко пророка Натана, који му је, ради Господа, дао име „Једидија“12,25 Једидија значи Господњи миљеник..
Јоав заузима Раву
26Јоав је напао Раву амонску и заузео царски град. 27Затим је послао гласнике Давиду, рекавши: „Напао сам Раву и заузео градски водовод. 28Стога, скупи сад народ, опколи град и заузми га; иначе ћу ја освојити град, па ће бити назван по мени.“
29Скупивши сав народ, Давид је отишао у Раву, напао је и освојио. 30Давид је с Молохове главе скинуо круну с драгим каменом, која је била тешка таланат12,30 Око 34 kg. злата. Ставише је да краси Давидову главу.12,30 Постоје извесне недоумице о значењу јеврејске речи која је овде преведена са Молох, који је био амонско божанство. Круна која се овде спомиње, а која се налазила на глави идола, била је тешка око тридесет четири килограма. Мало је вероватно да би Давид носио тако тешку круну. Други коментатори сматрају да је круна узета с главе равског цара, што такође представља проблем. Најприхватљивије објашњење је да је драги камен с те круне Давид ставио на своју круну. Из града је однео и врло велики плен. 31Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама, а друге је послао да раде у цигланама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
