Naglutaw sa Tubig ang Ulo sang Wasay
1Isa ka tion, nagsiling kay Elisha ang grupo sang mga propeta, “Nakita mo mismo nga gamay ining lugar nga amon ginapakigkitaan sa imo. 2Gani makadto kita sa Suba sang Jordan nga sa diin may madamo nga mga kahoy. Mahimo kita didto sang lugar nga aton matipunan.” Nagsiling si Elisha, “Sige, lakat na kamo.” 3Pero nagsiling ang isa sa ila, “Kon puwede, sir, mag-upod ka na lang sa amon.” Nagsabat siya, “O, sige.” 4Gani nag-upod siya sa ila.
Nagkadto sila sa Suba sang Jordan kag nagpangtapas sang mga kahoy. 5Samtang ang isa sa ila nagatapas, nahulog ang ulo sang iya wasay sa tubig, gani nagsinggit siya, “Sir, ginhulam ko lang ato!” 6Nagpamangkot si Elisha, “Diin dampi nahulog?” Gintudlo sang tawo kon diin dampi nahulog, kag dayon nag-utod si Elisha sang lipak kag ginhaboy ini didto. Kag naglutaw ang ulo sang wasay. 7Nagsiling si Elisha, “Kuhaa na.” Kag ginkuha sang tawo.
Ginpauntat ni Elisha ang Pagsalakay sang mga Arameanhon
8Karon, nagpakig-away ang hari sang Aram sa Israel. Ginkonsulta niya ang iya mga opisyal kon diin sila nga mga lugar makampo.
9Ginsilingan ni Elisha ang hari sang Israel, “Indi kamo makaagi sa sina nga lugar kay ara dira nagabantay ang mga Arameanhon.” 10Gani nagpasugo ang hari sang Israel sa sina nga lugar nga ginsiling ni Elisha nga hambalon ang mga pumuluyo didto nga mag-andam sila. Permi ini ginahimo ni Elisha.6:10 Ukon, Gani ginpausisa sang hari sang Israel ang lugar nga ginsiling ni Elisha. Ginapaandaman permi ni Elisha ang hari sang Israel agod permi siya magbantay sa amo nga lugar.
11Tungod sini naakig gid ang hari sang Aram. Gani ginpatawag niya ang iya mga opisyal kag ginsilingan, “Sin-o sa inyo ang nagadampig sa hari sang Israel?” 12Nagsiling ang isa sang iya mga opisyal, “Wala gid sing bisan isa sa amon, Mahal nga Hari. Si Elisha nga propeta sa Israel amo ang nagasugid sa hari sang Israel sang tanan nga ginahambal mo bisan pa ang ginahambal mo sa imo kuwarto.” 13Nagmando ang hari, “Lakat, pangitaa ninyo siya agod makapadala ako sang mga tawo sa pagdakop sa iya.”
Sang ginsugiran ang hari nga si Elisha ara sa Dotan, 14nagpadala siya didto sang madamo nga mga soldado nga nagasakay sa mga kabayo kag mga karwahe. Nakaabot sila sa Dotan sang gab-i kag ginlibutan nila ini.
15Pagkaaga, aga pa gid nagbugtaw ang suluguon ni Elisha, kag nakita niya ang mga soldado nga nagasakay sa mga kabayo kag mga karwahe nga nagapalibot sa banwa. Nagsiling siya kay Elisha, “Sir, ano na lang ang aton himuon?” 16Nagsabat si Elisha, “Indi ka magkahadlok. Mas madamo ang aton mga kaupod sang sa ila.” 17Nagpangamuyo dayon si Elisha, “Ginoo, buksi ang iya mga mata agod makita niya.” Ginbuksan sang Ginoo ang iya mga mata, kag nakita niya ang kabukiran sa palibot ni Elisha nga puno sang mga kabayo kag mga karwahe nga kalayo.
18Samtang nagapakadto ang mga kaaway kay Elisha, nagpangamuyo siya, “Ginoo, bulaga6:18 bulaga: siguro ang buot silingon, patalanga. ini nga mga tawo.” Gani ginbulag sila sang Ginoo suno sa ginpangabay ni Elisha. 19Nagsiling dayon si Elisha sa ila, “Indi ini amo ang dalan kag indi ini ang banwa sang Dotan. Sunod kamo sa akon kay dal-on ko kamo sa tawo nga inyo ginapangita.” Kag gindala sila ni Elisha sa Samaria.
20Pagsulod nila sa siyudad, nagpangamuyo si Elisha, “Ginoo, buksi ang ila mga mata agod makakita sila.” Ginbuksan sang Ginoo ang ila mga mata, kag nakita nila nga didto na sila sa Samaria. 21Pagkakita sang hari sang Israel sa ila, ginpamangkot niya si Elisha, “Ano sa imo, sir?6:21 sir: sa Hebreo, amay ko. Pamatyon ko sila?” 22Nagsabat si Elisha, “Indi sila pagpatya. Bisan gani ang mga bihag sa inaway wala naton ginapatay. Hatagi sila sang pagkaon kag tubig agod makakaon sila kag makainom, kag pagkatapos, pabalika sila sa ila hari.”6:22 hari: sa Hebreo, agalon. 23Gani nagpapunsyon ang hari para sa ila, kag pagkatapos ginpapauli niya sila sa ila hari. Kag wala na magsalakay ang mga Arameanhon sa duta sang Israel.
Ginkibon ang Samaria
24Pero sang ulihi gintipon ni Haring Ben Hadad sang Aram ang iya bug-os nga mga soldado kag ginkibon ang Samaria. 25Tungod sini, puwerte ang gutom sa siyudad, hasta nga nagmalahal ang balaklon. Ang bili sang ulo sang asno 80 ka bilog nga pilak, kag ang bili sang isa ka litse nga iti sang pating6:25 iti sang pating: Posible ngalan ini sang isa ka klase sang liso nga ulutanon. lima ka bilog nga pilak.
26Isa ka tion, samtang nagaagi ang hari sang Israel sa ibabaw sang pader, may isa ka babayi nga nagsinggit sa iya, “Mahal nga Hari, buligi ako!” 27Nagsabat ang hari, “Kon indi magbulig ang Ginoo sa imo ano ang akon mahimo? Wala na ako sing trigo ukon ilimnon nga mahatag sa imo.” 28Nagpamangkot dayon ang hari, “Ano bala ang problema mo?” Nagsabat ang babayi, “Ini nga babayi nagsiling sa akon nga kaunon namon ang akon bata sa isa ka adlaw kag sa sunod nga adlaw, ang iya naman nga bata. 29Gani ginluto namon ang akon bata kag ginkaon. Pagkasunod nga adlaw, ginsilingan ko siya nga ang iya naman bata ang amon kaunon, pero gintago niya ini.”
30Pagkabati sang hari sa ginsiling sang babayi, gin-gisi niya ang iya bayo sa puwerte nga kasubo. Kag samtang nagalakat siya sa ibabaw sang pader, nakita sang mga tawo nga nagasuksok siya sang sako nga nasampawan sang iya bayo sa pagpakita sang iya pagpangasubo. 31Nagsiling siya, “Kabay pa nga silutan ako sang Dios sing puwerte gid kon indi ko mapautdan sang ulo si Elisha nga anak ni Shafat subong nga adlaw!”
32Karon, nagapungko si Elisha sa iya balay nga nagapakigsugilanon sa mga manugdumala sang Israel. Nagsugo ang hari sang isa ka tawo nga mag-una sa iya didto kay Elisha. Pero antes mag-abot ang ginsugo sang hari, nagsiling si Elisha sa mga manugdumala, “Ang aton hari nga manugpatay nagpasugo sang tawo sa pag-utod sang akon ulo. Kon mag-abot na gani ang tawo siraduhi ninyo ang puwertahan kag indi siya pagpasudla. Ang hari mismo nga iya agalon nagasunod sa iya.” 33Samtang nagahambal pa si Elisha sa ila, nag-abot ang ginsugo sang hari. Kag nagsiling siya, “Ini nga katalagman nga nag-abot halin mismo sa Ginoo. Ti ngaa mahulat pa ako nga magbulig siya?”
Чудо са секиром
1Пророчки синови рекоше Јелисеју: „Погледај, место где живимо пред тобом је веома скучено за нас. 2Хајде да одемо до Јордана, где ће свако од нас узети по један балван, да направимо себи место за живот.“
Он рече: „Пођите!“
3Један од њих рече: „Хоћеш ли и ти поћи са својим слугама?“
Он одговори: „Поћи ћу.“ 4Он пође с њима.
Кад су дошли на Јордан, посекли су дрва. 5Међутим, док је један обарао балван, секира падне у воду. Он повика и рече: „Авај, господару, а још је била позајмљена!“
6Човек Божији упита: „Где је пала?“ Кад су му показали место, одсекао је прут и бацио га тамо, и учинио да секира исплива. 7Затим је рекао: „Извадите је.“ Човек пружи руку и узме је.
Осујећен напад Арамејаца
8Арамејски цар је био у рату са Израиљем. Он се посаветовао са својим слугама и рекао: „Утаборићу се на том и том месту.“
9Али човек Божији посла поруку цару израиљском: „Пази се да не прођеш тим местом, јер Арамејци силазе онамо.“ 10Цар израиљски је послао људе на место за које му је рекао човек Божији. Он га је упозоравао, те се цар израиљски чувао; а то се није догодило само једном или двапут.
11Арамејски цар се веома узнемирио због тога. Окупио је своје слуге и рекао им: „Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израиљског цара?“
12Један од његових слугу му рече: „Није нико, господару мој царе. Него то пророк Јелисеј у Израиљу јавља израиљском цару и ствари које ти изговориш у својој спаваћој соби.“
13Цар рече: „Пођите и видите где је, а ја ћу послати људе да га ухвате.“ Било му је јављено: „Ено га у Дотану!“ 14Тада је послао коње, бојна кола и велику војску. Дошли су ноћу и опколили град.
15Кад је слуга човека Божијег устао рано ујутро и изашао, гле, војска с коњима и бојним колима опколила град. Слуга рече: „Јао, господару, шта да радимо?!“
16А он рече: „Не бој се, јер има их више с нама, него с њима.“
17Тада се Јелисеј помолио: „Господе, отвори му очи да види.“ Господ је отворио очи слузи, те је видео да је гора око Јелисеја пуна коња и ватрених кочија.
18Кад су Арамејци сишли к њему, Јелисеј се помолио Господу: „Удари овај народ слепилом!“ И удари их слепилом по речи Јелисејевој.
19Тада им Јелисеј рече: „Ово није пут и ово није град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.“ Али одвео их је у Самарију.
20Чим су дошли у Самарију, Јелисеј рече: „Господе, отвори им очи да виде!“ Господ им је отворио очи, па су видели да су усред Самарије.
21Кад их је цар израиљски угледао, он рече Јелисеју: „Оче мој, хоћу ли их побити?“
22Он рече: „Нећеш их побити! Зар да побијеш заробљенике мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и воду, нека једу и пију, а онда нека иду своме господару.“ 23Цар им је припремио велику гозбу. Кад су јели и пили, послао их је назад, те су отишли своме господару. Арамејске чете нису више упадале у израиљску земљу.
Глад у опкољеној Самарији
24После неког времена, арамејски цар Вен-Адад, скупи сву своју војску, па крене и опколи Самарију. 25У Самарији је због опсаде завладала велика глад. Једна магарећа глава се продавала за осамдесет сребрних шекела, а четвртина кава6,25 Око 100 gr. голубијег измета за пет сребрних шекела.
26Кад је израиљски цар пролазио покрај зидина, једна жена повика к њему: „Помагај, господару мој царе!“
27Он рече: „Ако ти Господ не помаже, како ћу ти ја помоћи? Нечим са гумна, или из каце? 28Каква те мука мучи?“ – упита цар.
Жена одговори: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свога сина да га поједемо данас, а мога сина ћемо појести сутра.’ 29Тако смо скувале мог сина и појеле га. Али кад сам јој следећег дана рекла: ’Дај твога сина да га поједемо’, она је сакрила свога сина.“
30Кад је цар чуо речи ове жене, он раздра своју одећу. Кад је ходао по зидинама, народ је видео да испод, на свом телу, носи кострет. 31Он рече: „Нека ми Бог учини тако, и још више, ако данас глава Сафатовог сина Јелисејева остане на њему!“
32А Јелисеј је седео у својој кући заједно са старешинама. Цар је послао човека пред собом, али пре него што је гласник дошао к њему, он рече старешинама: „Видите ли да је онај крвник послао некога да ми одсече главу? Пазите! Кад гласник дође, ви затворите врата и одбијте га од врата. Не чује ли се то корак његовог господара за њим?“
33Док је он још говорио, гле, гласник сиђе к њему и рече: „Ова невоља је од Господа! Чему још да се надам од Господа?“
